Duhovni darovi Efescima 4:11


1.    Apostolstvo

Bukvalno značenje: Biti poslat sa porukom;onaj koji je poslat sa porukom.

Opis: Dar apostolstva je Bogom dana sposobnost da se započnu nove crkve i nadgleda njihov razvoj ili izgradnja novih službi.

Primetiti: Smatramo da je „položaj“ apostola, koje su prvi Hristovi učenici imali, jedinstven i ne postoji više. „Uloga“ apostola se, međutim, nastavlja i danas i funkcioniše kroz Duhovni dar apostolstva.

Karakteristike:  Ljudi sa ovim darom:
v  Pioniri u osnivanju novih crkava i službi. Dar namenjen za pionirske zadatke i misiju.
v  Prilagođavaju se različitom okruženju jer su osetljivi i pažljivi prema kulturi tog okruženja.
v  Žele da služe, da dosegnu ljude u drugim zajednicama i zemljama.
v  Imaju odgovornost da nadgledaju službe ili grupu crkava.
v  Poseduju duhovni autoritet i viziju za misiju crkve.

Mogući zadaci: osnivanje crkava, savetovanje crkava, dugoročno planiranje, osnivanje novih organizacija/službi, misija, vođenje na nivou denominacije,...

Oprez: Ljudi sa ovim darom
v  Za prepoznavanje dara potrebna je duhovna zrelost i iskustvo. Teško prepoznatljiv u prvim godinama hrišćanskog iskustva.
v  Moraju biti svesni da zloupotreba njihovog autoriteta može ugasiti Duha u drugima.
v  Nemaju svi sa ovim darom i dar organizovanja i potrebna im je pomoć da se izgradi struktura organizacije.
v  Opasnost od toga da sebe proglase „guruom“. Potrebna je poniznost, spremnost da se bude korigovan. Obavezna odgovornost drugim ljudima i potreba da budu  potvrđeni i poslani od crkve.
v  Može biti zahtevan i pesimističan kada stvari ne idu kako je planirano ili željeno.
v  Opasnost od iskušenja sticanja novca i zloupotrebe seksa, moći.

Adrese stihova: I Korinćanima 12:28-29, Efescima 4:11-12, Rimljanima 1:5, Dela 13:2-3

Moguć trening:
v  Pronaći osobu sa istim darom i provoditi vreme sa njom kako bi ste učili jedan od drugog i izgradili svoj dar.
v  Izgradnja karaktera. Osobine iz I Tim 3:1-7 i 5:17-22 moraju biti deo života osobe sa ovim darom.
v  Pronaći osobu kojoj ćeš biti odgovoran za svoje postupke, život. Podnositi joj izveštaje o događanjima u tvom životu i tražiti savet.
v  Misionarska putovanja sa postepenim povećavanjem odgovornosti



2.    Pastirstvo/ pastirski dar

Bukvalno značenje: Pastir stada

Opis: Dar pastirstva je Bogom dana sposobnost da dugoročno odgajaju, vaspitavaju i vode ljude ka duhovnoj zrelosti da bi oni postali učenici što sličniji Hristu.

Primetiti: Zahteva dugoročno predanje grupi hrišćana i njihovoj izgradnji.  Nije obavezno vezana za ulogu pastira crkve.

Karakteristike: Ljudi sa ovim darom:
v  Preuzimaju odgovornost da brinu o celokupnoj ličnosti u njenom hodu sa Bogom.
v  Obezbeđuju vođstvo i nadgledaju grupu Božjih ljudi.
v  Model su svojim životom, što znači da su potpuno posvećeni sledbenici Isusa.
v  Uspostavljaju poverenje i sigurnost kroz dugotrajne veze.
v  Vode i štite one koji su unutar njihovog kruga ljudi za koje brinu.

Mogući zadaci: savetovanje u vezi sa darovima, rad sa decom, vođa kućne grupe, rad sa mladima, pomoć novo-obraćenim hrišćanima, trening programi, vođe službi,...

Osobine:
v  Dobar deo ljudi sa ovim darom imaju i dar naučavanja
v  Utiču na druge, vaspitavaju, vode
v  Disciplinuju, štite
v  Podržavaju, grade odnose

Oprez: Ljudi sa ovim darom
v  Moraju biti svesni da neće svi napredovati i da će neki od „stada“ otići u svet.
v  Treba da se podsete da će Bog suditi onima koji zapostavljaju i zloupotrebljavaju svoje nadgledničke odgovornosti.
v  Prijem novih u grupu nekada zna da bude težak. Vezuju se za grupu koju vode.
v  Treba da budu oprezni da ih njihova želja da hrane i podržavaju druge ne učini  takvima da teško kažu „Ne“.
v  Treba da shvate da će neki od onih koje nadgledaju i vaspitaju  rasti  iznad pastirovih mogućnosti i da treba da budu slobodni u tome.

Adrese stihova: Efežanima 4:11-12, I Petrova 5: 1-4, Jovan 10:1-18

Mogući trening:
v  Važan zadatak za ljude sa ovim darom je da pomažu u otkrivanju, razvoju i korišćenju darova drugih ljudi
v  Tražiti način da se grupa koju vode stalno uvećava i reprodukuje
v  Posećivanje seminara, čitanje knjiga, savetovanje u vezi sa korišćenjem dara





3.    Dar proroštva
                         
Doslovno značenje: jasno navestiti, glasno navestiti. Govoriti podstaknut Božjim Duhom po Božjem nalogu.

Opis: Dar proroštva je Bogom dana sposobnost otkrivanja istine i objavljivanja,  blagovremeno i na pravi način, radi poučavanja, ispravljanja, pokajanja, prosvetljenja, opomene ili ohrabrenja pojedinaca ili crkve.  

Primetiti: Proroštvo može ukazivati na ono što se dešava sada ili što će se desiti u budućnosti.

Karakteristike: Ljudi sa ovim darom
v  Cilj ovog dara direktno ili indirektno jeste: naučavanje, opomena, prekor ili gradnja.
v  Mogu prepoznati grehe ili laž u tuđem životu i da ih otkriju na takav način da ishod bude preokret - pokajanje ili izmirenje. No, to nije sposobnost koja dolazi iz prirodnog premišljanja i govorenja, nego je od Boga data objava.
v  Ujedno upozoravaju da, pre ili kasnije, dolaze posledice - sud, ako istinu ne prati pokajanje.
v  Osetljivi su na Božji glas.

Mogući zadaci: evangelizaciona dešavanja, molitveni tim crkve, molitva za ljude u problemima, tim za slavljenje, savetovanje, ohrabrivanje,...

Osobine:
v  Posvećen život, želja za dubljim iskustvima sa Bogom.
v  Ponizan stav.
v  Beskompromisni, autoritativni, uverljivi.

Oprez: Ljudi sa ovim darom
v  Korišćenje određenog načina govora, tona ili formulacija kako bi se naglasila poruka.
v  Stav „ovako govori Gospod“ i nespremnost da drugi prosuđuju poruku koja je izrečena. Svaka poruka mora biti prosuđivana od zajednice.
v  Stav da je proroštvo rezervisano za posebne. U novozavetnoj crkvi taj dar je dostupan mnogima, i nije nagrada za službu.
v  Sklonost korišćenja proroštva u sebične ciljeve, rešavanje ličnih sukoba.
v  Moraju biti spremni da oni koji slušaju mogu da odbiju poruku ukoliko nije izgovorena u ljubavi i saosećanju.
v  Treba da izbegavaju ponos, jer to stvara zahtevan ili obeshrabrujući duh koji guši dar.
v  Treba da se sete da svako proroštvo mora biti potvrđeno od Svetog Pisma i da se ne suprotstavlja istom .
v  Nekada ljudi neće prihvatiti poruku koja je izrečena, ali zadatak je preneti poruku, a odluka je na ljudima

Adrese stihova: Efescima 4:11; Rimljanima 12:6; 1. Kor. 12:10, 28; 1. Kor. 13:2, 2. Petrova 1:21.

Mogući trening:
v  Poznavanje Svetog Pisma. Bitno za rasuđivanje poruke.
v  Savetuj se sa drugima u vezi sa korišćenjem tvog dara. Analiziraj situacije. Počni oprezno. 




4.    Dar naučavanja 
                         
Doslovno značenje: preneti poruku tako da je ljudi razumeju, poučavati.

Opis: Bogom dana sposobnost koja nam omogućava da možemo razumeti i objasniti Božju reč i pomoći da se ona i upotrebi. Kao posledica korišćenja ovog dara učenici će sve više ličiti na Hrista i više doprinositi napretku crkve.

Napomena: Dar omogućava stvaranje Hristovih učenika, a ne naših.

Karakteristike: Ljudi sa ovim darom
v  Otkrivaju biblijske istine i prenose ih kako bi ljudi bili inspirisani na još na veću poslušnost Reči.
v  Božju reč tumače u kontekstu, i SP je njihovo osnovno merilo poučavanja. Primenjuju tu poruku u svom životu i očekuju to i od drugih.
v  Ulažu vreme u pripremu. Provode vreme u proučavanju i razmišljanju.
v  Izazivaju slušaoce sa biblijskim istinama kroz jednostavno i praktično naučavanje.
v  Stalno su u potrazi za novim istinama ali prvenstveno radi pomoći drugima.

Mogući zadaci: služba malih grupa, seminari, treninzi, biblijska naučavanja, rad sa novim hrišćanima, nedeljna škola, tinejdžeri...

Osobine:
v  Želja da prenese svoje znanje na druge
v  Krativnost u prenošenju poruke
v  Želja za sopstvenim učenjem
v  Posvećenost odnosu sa Bogom
v  Disciplinovani, imaju moć opažanja, poučljivi, autoritativni
v  Praktični, analitični, artikulisani

Oprez: Ljudi sa ovim darom
v  Preterano korišćenje učiteljskih tehnika, a zanemarivanje vođstva Svetog Duha.
v  Nezadovoljstvo kada ljudi ne napreduju.
v  Lična nepovezanost učenja sa načinom života.
v  Treba da izbegnu da postanu ponosni kao rezultat svog „superiornog“ biblijskog znanja i razumevanja.
v  U svom naučavanju mogu  toliko ići u detalje, a propuste da naglase primenu u životu. Teoretisanje, tj „duhovna gimnastika“.
v  Treba da se sete da se duhovnost ne meri znanjem, nego životim.

Adrese stihova: Efescima 4:11, 1. Kor. 12:28-29; Rimljanima 12:7; Dela 18:24-28; 2. Timoteju 2:2.

Mogući trening
v  Planiranje vremena za proučavanje i pripremu. Ne zanemariti vreme za proučavanje pod izgovorom da imaš dar.
v  Razviti stav onoga koji uči.
v  Naučiti osnovne metode studiranja Biblije i analize. Fokusirati se prevenstveno na praktičnu primenu predavanja.
v  Čitati knjige o komunikaciji, učiti kako se koriste vizuelna sredstva, tabla...


5.    Dar evangelizacije
                         
Doslovno značenje: Doneti dobru vest

Opis: Evangelizacija je Bogom dana sposobnost, koja osposobljava osobu do te mere da može da prenese poruku Evanđelja nevernicima, da oni tu poruku sa verom prihvate i krenu putem učeništva. To je dar „evangelizatorskog života“, tj svedočenje kao stil života.

Napomena: Istraživanja pokazuju da svega 10 % hrišćana ima ovaj dar. To pokazuje da ovaj dar nije zamena za svakodnevnu duhovnu disciplinu svedočenja svih hrišćana.

Karakteristike: Ljudi sa ovim darom
v  Žarko žele da svedoče drugima
v  Sposobni su da Radosnu vest jasno i ubedljivo objave.
v  Često traže prilike da nevernicima svedoče o duhovnim vrednostima.
v  Evangelizatori su sposobni da prepoznaju tačku dodira između evanđelja i nevernika. Prilagođavaju svoju poruku potrebama tih ljudi.
v  Njihov život jeste odraz vere i magnet za druge.
v  Traže prilike da izgrađuju odnose sa nevernicima.

Mogući zadaci:  propovedanje, posete, evangelizacione kućne grupe, evangelizacioni sastanci, muzičke grupe, rad sa decom, mediji... 

Osobine:
v  Otvorenost, iskrenost,
v  Uticajan, duhovan, predan
v  Komunikativnost
v  Zainteresovanost za potrebe drugih
v  Posvećen život

Oprez: Ljudi sa ovim darom
v  U opasnosti su da zanemare značaj crkve u evangelizaciji.
v  U opasnosti su da se ističu ispred drugih.  
v  U opasnosti su da šabloniziraju svedočenje. Moraju pažljivo slušati neverne jer ne možemo imati isti pristup prema svakoj osobi .
v  U opasnosti su da druge napadaju što nisu uspešni u evangelizaciji kao oni. Ne biti kritičan prema drugima, jer svi jesmo „svedoci“ ali nismo svi evangelizatori.
v  Treba da sa sete da Sveti Duh, a ne osećaj krivice, motivišu osobu da donese odluku.
v  Treba da se sete da slava ide samo Bogu, i da je Hristos centar poruke.

Adrese stihova: Efežanima 4:11, Dela 8: 26-40, Luka 19:1-10

Mogući trening:
v  Pridružiti se grupi koja je posvećena evangelizaciji: misijska putovanja, evangelizacije.
v  Nauči postojeće metode svedočenja koje se koriste.
v  Posmatraj druge koji imaju ovaj dar i uči iz njihovog primera.
v  Pokreni dešavanja u kojima ćeš steći iskustvo.   

Velika, velika promena u religijskim slobodama!


Velika, velika promena u religijskim slobodama

Prevod teksta sa bloga Evropske Evanđeoske Alijanse - A voice in Europe http://avoiceineurope.tumblr.com/ . Blog prenosi vesti o socio-političkom angažmanu EEA, a posebno uticaju evanđeoskih hrišćana u EU. Tekst govori o donošenju rezolucije o progonstvima hrišćana.

Evropski Parlament- najsnažnija odluka ikada doneta
20. januara u Strazburu, Evropski Parlament je usvojio rezoluciju podržanu od velike većine članova Evropskog Parlamenta, a kojom se osuđuje porast progonstava nad hrišćanima, uglavnom na Srednjem Istoku. Ova rezolucija je najsnažnija odluka koju je Parlament ikada doneo. Za nas, to je više nego dobra vest, i to ne samo zato što Parlament zauzeo stav da hrišćane treba zaštititi i odbraniti, već i zato što vidimo kako se atmosfera menja.

Promena atmosfere
Obično, kada se diskutuje o problemima hrišćana, to dovodi do sukoba mišljenja. Jedni podržavaju hrišćane zbog svog snažnog uverenja u slobodu ljudskih prava, a neki jednostavno zato što su hrišćani. Drugi se ne podržavaju njihove razloge, često iz uverenja  da hrišćani nisu jedini koji su progonjeni, dok su drugi uvereni da to i nije neki ozbiljan problem. Ovoga puta to nije bio slučaj.
Tokom debate, Predsednik Evropskog Parlamenta, poljak Jerži Buzek je podsetio prisutne da „su ovi kukavički napadi neprihvatljivi i ja ih najoštrije osuđujem.“ Posle toga parlamentarci svih političkih uverenja stajali su u redu da bi govorili protiv pretnji hrišćanskim zajednicama. Čak i najuporniji sekularisti i ateisti su, ovoga puta, izjavili da će dati najjaču podršku hrišćanima. Nekoliko njih je čak prisustvovalo i bdenju uz sveće (kratka komemoracija) u glavnom dvorištu zgrade Evropskog Parlamenta. Da, vidimo znake nade, Bog je na delu, čak i na mestima najviše moći.

Savet Evrope- izvanredna rezolucija
Deset dana nakon navedenog događaja, u istom gradu na zasedanju Parlamenta Saveta Evrope, povela se debata na istu temu. Poslanici koji predstavljaju 44 nacije, usvojili su rezoluciju o nasilju protiv hrišćana na srednjem Istoku. Oni su zatražili monitoring, zaštitu, dijalog i edukaciju. Po našem mišljenju tekst rezolucije je odličan.

Pobeda: EU zauzima stav u vezi sa religijskim progonstvima
Nakon ovako brilijantnog razvoja situacije, sledeći korak je bio sastanak Evropskog Saveta Ministara za inostrane poslove zemalja članice EU, 21. februara 2011. Pred njima su se našle rezolucije Evropskog Parlamenta i Saveta Evrope, koje su ih direktno pozivale na akciju.
Na kraju sastanka Ministara za inostrane poslove Saveta EU, usvojen je zaključak u pogledu ne tolerancije, diskriminacije i nasilja zasnovanih na religiji ili verovanju i time je utvrđena pozicija Evropske Unije.
Zaključak Saveta izražava duboku zabrinutost zbog porasta religiozno motivisanog nasilja i diskriminacije, naročito uperenih protiv hrišćana i njihovih sakralnih objekata. Tekst takođe pominje „muslimanske hodočasnike i druge religiozne grupe“, ali tek nejasno. Prema saznanjima ministara, religija je često zloupotrebljavana i korišćena kao instrument za postizanje podela, i podstiču ekstremizam i nasilje.
U svom odgovoru na nasilje, Savet je naglasio da je sloboda religije ili verovanja univerzalno ljudsko pravo, što znači da „svim ljudima koji pripadaju religioznim skupinama i manjinama treba da bude omogućeno da praktikuju svoju religiju i praktikuju pobožnost slobodno, pojedinačno ili u zajedništvu sa drugima, bez straha od netolerancije i napada.“ Prema izjavi ministara, religijska sloboda je suštinski vezana za ostala temeljna prava, kao što su sloboda izražavanja, i doprinosi izgradnji demokratije i pluralističkog društva. Prema tome, dostizanje pune religijske slobode u svim delovima sveta je važan cilj za EU, a naročito u zemljama trećeg sveta, i svoj doprinos će ostvarivati bilateralno ili multilateralno, kao i kroz inicijative koje organizuju organizacije poput UN. Kao dodatak svemu tome, Savet EU je specijalno naložio Visokom predstavniku EU da podnese izveštaj o merama koje su preduzete kao i sa konkretnim predlozima u pogledu promocije i zaštite religijskih i verskih sloboda.
No ne samo to, Savet je zahtevao da Visoki predstavnik komiteta za inostrana i sigurnosna pitanja EU Katarina Ešton podnese izveštaj i predloge u pogledu ovog pitanja. Na ovaj način Visoki predstavnik se može smatrati odgovornim za eventualnu propast ove akcije.
Smatramo da je Evropska evanđeoska alijansa odigrala veliku ulogu u promeni stava EU. Međutim, mi znamo da religijska netolerancija i diskriminacija znače nasilje i smrti, i ne možemo očekivati da se taj problem reši u nekom kratkom vremenskom periodu. Zato mnogi zastupnici uključujući i EEA (ovu poruku prenosi nekoliko ozbiljnih članova) predlažu da takve specifične mere i predlozi uključe upućivanje specijalnih predstavnika koji će da štite slobodu religije i uverenja unutar Evropske službe spoljnih poslova (European External Action Services- EEA), kao diplomatskog tela EU, koje se još formira. EEA će nastaviti sa svojim naporima da promoviše slobodu religije i uverenja za sve, u Evropi ali i šire.
Što se tiče hrišćana, mučeništvo poziva Crkvu Hristovu da bude solidarna, i poziva ih da dele patnje sa ostatkom hrišćanskih zajednica. Ne možemo sebi dozvoliti da budemo zaslepljeni relativnom udobnošću u našim crkvama. Isus govori o sadašnjoj i budućoj milosti koja je udružena sa solidarnošću prema onima koji pate, i uči nas da kada se molimo za našu braću i sestre mi delimo sa njima njihov teret. Biblija nas uči principima solidarnosti koja uključuje i praktično delovanje na društvenoj i političkoj osnovi.
Prevod teksa: Berta Suvajdžić, (PHZ)

Veliki greh! Gordost

„Veliki greh“ je termin kojeg K.S. Luis (u knjizi „Hrišćanstvo“), koristi kako bi opisao gordost ili ponos. Pisac smatra gordost suštinskim grehom, krajnjim zlom, grehom naspram kojeg su svi drugi gresi sitnica: „gordost je rak duše – ona izjeda svaki trag ljubavi, zadovoljstva, pa čak i zdravog razuma“.

O gordosti je slično mislio i Papa Grgur Veliki (Grigorije Dvojeslov u istočnoj tradiciji). On je sastavio spisak od sedam smrtnih greha, kao osnovnih ili greha iz kojih svi ostali proizilaze. Navodim ih redom: gordost, ljubomora, gnev, lenjost, pohlepa, proždrljivost i požuda. Gordost je postavljena kao prvi, najgori, i kako je on smatrao, osnovni uzrok ili komponenta svih ostalih šest smrtnih greha.

Njihov pogled na gordost ima snažno biblijsko opravdanje. Lucifer, lučonoša, pada zbog gordosti: „ponese se srce tvoje sa lepote tvoje“ (Jezekijel 28:17) ili kako piše Luis - „Zbog gordosti je đavo postao đavo“. Iz sličnog razloga, poneseni gordošću, Adam i Eva žele da „postanu kao bogovi“ (Postanak 3:5) i čine početni ili iskonski (istočni) greh.

Primer Adama i Eve oslikava samu suštinu gordosti – želeti da budeš veći nego što jesi. Os Ginis (Os Guinness), vođen njihovim primerom, definiše gordost kao „nerazumnu uobraženost o superiornosti.“ Definicija zvuči nezgrapno prevedena na srpski jezik, ali se ponavljanjem sinonima oslikava nerealni karakter gordosti.

Karakteristike gorde ličnosti su: egoizam, arogancija, sebičnost, oholost, sujeta, nadmenost, drskost, razmetljivost, samo-centričnost, samo-dovoljnost... osobine koje nam jako smetaju kod drugih ljudi, a koje jako teško primetimo na sebi. Gordost je greh koji se najveštije maskira, pošto gord čovek svoju vrednost meri u odnosu na druge ljude i ostali uvek moraju biti gori od njega. U prirodi gordost je takmičenje: „Gordost nije zadovoljna ako ima nešto, već ako ima više od drugoga.“.

Osoba koja je gorda ne može prihvatiti Boga, jer je gordost suprotna prvoj Božijoj zapovesti – „voli Boga svom snagom svojom, svom dušom svojom, svim bićem svojim“. Gordost stavlja ljubav prema čoveku samom, sebi, iznad ljubavi prema Bogu i sprečava čoveka u predanju Višem Biću – našem Gospodu.

Istinitost navedene tvrdnje možemo videti u momentima kada svedočimo. Najzatvoreniji za evanđelje su upravo gordi tj. ponosni ljudi. Iznenađuje šta sve može biti izvor gordosti: lična dobrota, patnja, siromaštvo, bogatstvo, inteligencija... sve ono što sprečava ljude da se ponize i priznaju da im je Božija pomoć potrebna.

Pre nekoliko nedelja sam razgovarao sa osobom koja ima mnoge probleme (narkomanija, alkoholizam, depresija...) i čiji je život u haosu. Posle objašnjenja evanđelja sa moje strane, i poziva na pokajanje, ta osoba je odgovorila: „ali to je prelako, ja moram nešto da učinim da zaslužim spasenje“. Navedeni razgovor me je i pokrenuo na pisanje ovog članka i na razmišljanje o gordosti. Strašno je da osoba koja je svojim nastojanjima i delima skoro potpuno uništila svoj život, ne može da se ponizi i prihvati da ništa ne može da učini za svoje spasenje i da je sve što se od nje traži prihvatanje Božije milosti. Zaključak koji se nameće je - gordost je upravo suprotna od spasenja.

Gordost je velika prepreka i za oporavak osobe. U grupama podrške (naprimer Anonimni Alkoholičari) prva dva koraka oporavka su: 1. „Mi priznajemo da smo bespomoćni nad našom zavisnošću i nekontrolisanim ponašanjem, pa su stoga i naši životi bez kontrole.“; 2.„Dolazimo do verovanja da Sila veća nego naša može da nas oporavi da postanemo zdravije ličnosti“ (navedeni koraci se ponavljaju na početku svakog od sastanaka). Kao što vidimo, koraci oslobođenja su koraci odbacivanja gordosti i ponizno prihvatanje Božije pomoći.

Istinsku poniznost možemo objasniti kao „realizam u vezi sa sobom plus pouzdanje u Boga“. Takva definicija je jako bliska rečima našeg Gospoda: „blaženi su siromašni duhom jer njihovo je carstvo nebesko“ (Matej 5:3.). Blaženi su oni koji shvataju svoje nedostatke i nemogućnost da vode život sa smislom i koji prihvataju da je jedino rešenje u Hristu.

To ne znači da vernici ne mogu da upadnu u zamku gordosti. Naprotiv! Svi smo se susretali sa gordim vernicima. Luis piše da oni zapravo obožavaju zamišljenog Boga. Veruju u „boga“ koji ih smatra mnogo boljima od ostalih ljudi i “za nešto malo zamišljene poniznosti pred njim oni dobiju obilje gordosti u odnosima prema drugima“. Njihova pobožnost, držanje pravila i zakona i služenje im daju osećaj da su bolji od drugih ljudi i daje im „pravo“ da na ostale gledaju sa visine. Prvi test za ispitivanje gordosti zato jeste – da li u odnosu na sebe, gledamo na druge (zbog njihovih dela, ponašanja, stavova...) kao na manje vredne hrišćane? Ako je odgovor da, upali smo u zamku gordosti.

Drugi test za ispitivanje gordosti je vezan za to kako reagujemo na pohvale zbog nečeg što smo uradili. Bitno je da razumemo da zadovoljstvo zbog pohvale nije gordost, no može da se razvije u nju. Treba da odgovorimo na pitanje da li pri pohvali osećamo zadovoljstvo zbog doživljaja vlastite veličine ili zbog toga što smo nekog usrećili svojim postupkom. Meru je dobro definisao Luis: „Što više uživate u sebi, a manje u pohvali, to postajte lošiji. Kada isključivo uživate u sebi, a uopšte vam nije stalo do pohvale, onda ste stigli do dna“.

Ako smo pali na navedenim testovima, put pobede nad gordošću je jasan i jedino moguć – pokajanje. Pokajanje je promena uma, okretanje od naše gordosti i prihvatanje pravog mesta u Božijem planu spasenja za nas: „Pokazao ti je, čoveče, šta je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodaš smerno s Bogom svojim?” Мihej 6:8.

Ako vam se dopada ovaj tekst, podelite ga na društvenim mrežama, i prokomentarišite. Time mi puno pomažete.
Takođe, razmotrite da postanete jedan od čitalaca ovog bloga. Prijava se nalazi uz tekst.

Poslanica Kološanima 4:7-18 - Biseri Božije reči (propoved)

Poslanica Kološanima 4:7-18 - Biseri Božije reči. Propoved je deo serije KaHristu zasnovane na Kološanima. Kraj poslanice su obično pozdravi koje preskačemo. Ali i tu se nalaze biseri koje moramo uočiti. 


  • Prethodno predavanje iz poslanice Kološanima možete pročitati OVDE.

Danas završavamo poslanicu Kološanima, šest meseci je trebalo da prođemo kroz ovaj tekst, toliko je dubok - tim rečima sam počeo propoved... Na kraju su ostali samo pozdravi i neki Pavlovi komentari. Skloni smo da to preskočimo, jer ne sadrže direktne poruke, ali se tu jako prevarimo.

Nazvao sam današnju poruku „Biseri“, čak i pre nego što sam krenuo da je spremam. To sam već naučio da kod Apostola Pavla nema praznog pričanja. Da li znate kako izgleda biserna školjka. U načelu, školjke su pokrivene travom, zelene, prljave od mulja, najčešće tamne, ništa posebno, a onda je otvoriš i unutra nađeš biser.

Tako doživimo i današnji tekst, naizgled dosadno, ali unutra „Biser“. Pavle i kada se pozdravlja on poučava i šalje izuzetne poruke, sve kroz Duha Svetog koji ga je vodio za to delo. Biseri su skriveni u ovim rečima, poslušajmo ih i razmislimo o njima.

Kološanima 4:7-18. „7 O svemu što se mene tiče obavestiće vas Tihik, dragi brat, verni služitelj i sa mnom sluga u Gospodu. 8 Šaljem vam ga baš zato da saznate šta je sa nama i da vam obodri srca, 9 zajedno sa Onisimom, vernim i dragim bratom, koji je jedan od vas. Oni će vas obavestiti o svemu što se ovde događa. 10 Pozdravljaju vas Aristarh, moj drug u sužanjstvu, i Marko, Varnavin nećak (za koga ste već dobili uputstva: ako dođe k vama, primite ga), 11 i Isus zvani Just. Oni su jedini obrezani vernici koji sa mnom rade za Božije carstvo. Oni su mi bili uteha. 12 Pozdravlja vas Epifras, koji jedan od vas i sluga Isusa Hrista. On se u molitvama uvek bori za vas da, zreli i potpuno uvereni, čvrsto stojite u svemu što je po Božijoj volji. 13 Svedočim za njega da se veoma trudi za vas i za one u Laodikeji i Ierapolju. 14 Pozdravljaju vas dragi lekar Luka i Dimas. 15 Pozdravite braću u Laodikeji i Nimfana i crkvu u njenoj kući. 16 A kada se ova poslanica pročita kod vas, postarajte se da se pročita i u crkvi u Laodikeji, a i pročitajte onu iz Laodikeje. 17 I recite Arhipu: „Gledaj da ispuniš službu koju si dobio u Gospodu.“ 18 Pozdrav mojom rukom, Pavlovom. Sećajte se mojih okova. Milost s vama.“

Ima puno interesantnog u današnjem tekstu, npr. spominje se crkva u kući što nam ponovo potvrđuje da u Svetom pismu crkva je uvek ljudi, nikada građevina; onda se postavlja pitanje šta se desilo sa poslanicom Laodikeji, gde je ona i zašto nije i ona u Novom zavetu?

Interesantan je i Epifras koji se bori kroz molitvu i za šta se bori… Tihik ima titulu koju bi ja voleo da imam svim srcem svojim, da mi bude epitaf na grobu – Dragi brat, verni služitelj i sluga u Gospodu… Ali ovo ostavljam vama da diskutujete u kućnim grupama. Mi danas ćemo nešto drugo posmatrati. I prva tačka je:

VREDNOST BEZVREDNOG
Izabrao sam sliku smetlišta. U poslednje vreme se puno priča o reciklaži, i u tome da naša država prosto bacajući smeće baca milione u vazduh. Sve razvijene države koriste smeće kao izvor sirovina, i bezvredno dobija svoju vrednost.

Za početak ću govoriti o bezvrednom koji je postao vredan. Ako poznajte Sveto pismo, naslućujete na koga mislim. O Onisimu. „8 Šaljem vam ga baš zato da saznate šta je sa nama i da vam obodri srca, 9 zajedno sa Onisimom, vernim i dragim bratom, koji je jedan od vas.“

Onisim je jedna od retkih osoba kojima je posvećena cela poslanica ma koliko kratka bila. To je poslanica Filimonu. Pročitajte je kući, kratka je, najkraća od svih Pavlovih pisama, svega tri-stotinjak reči a predstavlja kako piše na Vikipediji „najvažniji rani hrišćanski tekst o praštanju“. Ne ulazim u autoritet Vikipedije, ali se slažem sa ovom izjavom. 

Pavle piše čoveku po imenu Filimon, i možda je šalje zajedno sa Poslanicom Kološanima, baš po Onisimu koji putuje u svoj grad. Šta znamo o Onisimu:

1. On je odbegli rob. To vidimo u 16 stihu poslanice Filimonu. Pavle upoznaje Onisima u zatvoru, gde se oboje nalaze u zatvoru.

2. On je Filimonov rob. Filimon je bio jedan od vođa crkve u Kolosima, i po svemu sudeći crkva se sastajala i u njegovoj kući. Drugo što znamo jeste da je Filimon Hrista upoznao preko Pavla, po svemu sudeći, jer mu Pavle u Pismu kaže „ti meni i samog sebe duguješ“ 19 st.

3. Onisim je bio po svemu sudeći loš čovek. Ne zbog toga što je pobegao, nego je izgleda i pokrao ili napravio neku lošu stvar Filimonu. Zašto to mislim? Pavle u 18 stihu piše – „ako ti je nešto skrivio“, drugo u okovima je po svemu sudeći ne zbog bekstva nego zbog nekog drugog kriminalnog dela. No u svakom slučaju Pavle igrajući se njegovim imenom puno govori. Onisim znači „koristan ili onaj koji stvara korist“ ali ga Pavle naziva „On ti je ranije bio beskoristan“, 11 stih.

4. Kada Hristos nekoga promeni, on ga promeni. Primetite opis Apostola Pavla za ovog čoveka „11 On ti je ranije bio beskoristan, a sada je koristan ne samo tebi nego i meni. 12 Šaljem ti ga nazad, njega, to jest moje sopstveno srce…. 16 i to ne više kao roba, nego kao više od roba – kao dragog brata.“… ili u Kološanima „vernim i dragim bratom, koji je jedan od vas.“ Onisim je promenjen u susretu sa Hristom.

Pavle opisujući taj događaj u Filimonu poslanici, koristi jedan od najlepših opisa svedočenja evanđelja u Novom zavetu – „Molim te za svog sina Onisima, koga sam rodio u okovima.“ 

Pavle nam govori da kada nekome prenesemo evanđelje i osoba poveruje i nanovo se rodi, da smo je mi rodili. Da ovde slučajno ne zalutamo moram da objasnim – Bog nanovo rođa, tj gradi nas iz početka, ali je osoba koja je prihvatila Hristovu spasonosnu žrtvu preko nas naše duhovno dete. Snažna slika i poziv za sve nas, da ne budemo samo telesni roditelji, nego i duhovni.

Onisim je prihvatio Hrista i gresi su mu oprošteni. Pavle više ni ne spominje Onisimovo ponašanje od ranije, ne pokušava da ga opravda, prošlost je oproštena, postoji samo budućnost. U Hristu Isusu mi primamo oproštenje greha i šansu za novi početak, tj sam novi početak, ali sada na drugim osnovama. Crkvena tradicija nam govori da je Onisim kasnije postao biskup, vladika u Efesu, da je mučenički postradao za Hrista a slave ga i kao svetitelja. 

I dok sam razmišljao o ovim rečima u mislima mi je bilo „Voleo bih da onog dana kada prestanem da verujem da Bog menja ljude da i umrem, i da me nema.“ Mislim da bi se odrekao tog momenta i Hrista. Duboko verujem da Hristos menja ljude, da je nemoguće upoznati Hrista i ostati ne promenjen. 

Da budem iskren to je jedan od razloga zašto sam još uvek pastor. Nekada mi dođe da spakujem kofere i pobegnem što dalje, ali radost promenjenog života me drži. I ovo vam govorim nadajući se da će se i u vama probuditi ista strast, strast za promenjenim životima. Da nam je radost gledati kada neko dođe slomljen, u svojim borbama i doživi promenu koju samo Hristos može doneti.


Bog menja ljude, Hristos je na krstu umro da bi nama gresi bili oprošteni i da bi mi imali život večni. Hristos je platio otkupnu cenu da bi nas otkupio – da bi nas oslobodio od zavisnosti, od sile greha. 

Sam Isus je rekao: Koga Sin oslobodi, stvarno je slobodan.  To je slika uzeta sa pijace robova. Dok čekaš da budeš prodan u ropstvo neko dođe i plati tvoju cenu i onda te oslobodi. To je iskustvo koje sam ja doživeo, slobodan, nema više ropstva, imam novi život koji mogu da gradim iz početka. Sve što sam zabrljao ne mora da uništi moj život, imam šansu. Koga sin oslobodi, stvarno je slobodan.

Ali imamo i nešto što moramo imati na umu:

STRPLJENJE - PROMENA DOLAZI
Idemo dalje na sledeći primer koji nam to ilustruje: 10 Pozdravljaju vas Aristarh, moj drug u sužanjstvu, i Marko, Varnavin nećak (za koga ste već dobili uputstva: ako dođe k vama, primite ga), 11 i Isus zvani Just. Oni su jedini obrezani vernici koji sa mnom rade za Božije carstvo. Oni su mi bili uteha.

U nastavku ćemo razmisliti o evanđelisti Jovanu Marku koji se ovde spominje. Zovem ga evanđelistom zato što je on autor Markovog evanđelja. Kako već piše za njega on je bio Varnavin nećak, jedan od učenika prve crkve, još od samih početaka.

Susrećemo ga u Delima Apostola 13 glava kao saputnika apostola Pavla i Varnave na njihovom prvom misijskom putovanju po Kipru. Misijska putovanja su bila planska širenja evanđelja, van Jevrejskog naroda među one koji nisu čuli o Hristu. Marko je učestovao u veličanstvenom momentu.

Međutim njegov put na žalost tada nije bio uspešan. Kada je postalo teško, Marko se uplašio i vratio nazad kući. „Pavle sa svojim saputnicima otplovi iz Pafa i stiže u Pergu u Pamfiliji. Odande se odvoji Jovan i vrati u Jerusalim…“.

Apostol Pavle to nije nikako mogao da prihvati, i zamerio je Marku to žestoko. Kasnije kada su Pavle i Varnava ponovo krenuli na putovanje desilo se sledeće „Varnava je hteo da sa sobom povedu i Jovana zvanog Marko, ali Pavle je mislio da je bolje da ne vode onoga koji ih je napustio u Panfiliji i nije sa njima nastavio delo. Tako dođe do toliko oštre razmirice da se razdvojiše jedan od drugog, Varnava uze Marka i otplovi na Kipar, a Pavle izabra Silu i ode, pošto su ga braća poverila Gospodnjoj milosti.“ Dela 15:37-40

Apostol Pavle se posvađao sa svojim duhovnim učiteljem: Varnava je bio čovek koji je prvi prihvatio Apostola Pavla, kada su ga se još svi bojali, a sada nije hteo da prihvati grešku Marka. Ovo je ujedno jedna od najvećih grešaka koja je prikazana o Apostolu, gde ga vidimo kao ljudsko biće, sklono grehu i ne opraštanju. Do svađe, razilaska je doveo zbog svog odbijanja da prihvati Marka, nije bio strpljiv, doneo je sud i zatvorio vrata za ovog čoveka.

Da je pogrešio jasno je i iz današnjeg teksta. Marko je odrastao u osobu dostojnu poverenja. I sam Pavle kaže: „svi su otišli, ali je Marko tu.“ A u II Timoteju 4:11 hvali Marka sledećim rečima: „dovedi i Marka jer mi koristi u služenju.

Marko je na kraju postao jedan od heroja prve crkve, veliki Božiji sluga i hrišćanin, ali moram to reći - ne zahvaljujući Pavlu nego zahvaljujući delu Varnave i Apostola Petra. Smatra se da je presudan uticaj bio Petrov jer se zna da je Marko učio uz Petra, a u  I Petrovoj 5:13 Apostol piše – „moj sin Marko“.

Primetio sam u svom iskustvu ali i u onome sa čime se susrećem koliko često smo spremni da odmah sudimo, donosimo odluku. Retko smo spremni da ljudima pružimo novu šansu, a treću, četvrtu, petu… još ređe.

To nam ukazuju i učenici Gospodnji. Jednom prilikom Apostol Petar, prilazi Isusu sa rečima koliko puta treba da oprosti bratu, tj da mu da novu šansu. Misleći da je posebno duhovan, kaže da li sedam puta, gde je sedam broj savršenstva. Gospod mu odgovara: 7 puta sedamdeset sedam i još preko toga. Poruka nije da mi treba da brojimo koliko puta ljudima damo šansu, nego da shvatimo da smo pozvani da ljudima dajemo nove šanse.

Princip 1: „Ako mi se moj greh čini naspram greha drugih ljudi manjim, manje strašnim, ja još uopšte nisam spoznao svoj greh. moj greh je nužno najveći, najteži i najstrašniji.za grehe drugih bratoljublje pronalazi toliko izgovora dok jedino za moj greh ne postoji izvinjenje. Zbog toga je on i najteži.“(ditrih Bonhofer – Zajednički Život)

Princip 2 je sledeći: u ljudima trebamo gledati šta Isus može od njih da uradi, a ne šta tog momenta vidimo. Varnava i Petar su videli budućnost Markovog života, ne sadašnjost kao Pavle. Bili su strpljivi i na kraju dobili osobu dostojnu časti – evanđelista Marka, osobu koju je Sveti Duh izabrao da preko njega zapiše jedno od evanđelja.


Voleo bih da se zapitamo kakvi smo mi u tome? Da li dajemo ljudima novu šansu, i da li verujemo da mogu da se promene, da li smo strpljivi sa njima? To nije mera našeg pouzdanja u ljude, jer samo Pismo kaže da je prokleto uzdati se u ljude, nego mera našeg pouzdanja u Gospoda i njegovu moć da promeni ljude.

To je takođe i stav kako mi vidimo sebe, da li dajemo sebi šansu? Da li puštamo da nas Bog promeni ili posle prvog, drugog pada odustajemo… Kada Sveto pismo govori o hrišćanskom životu ono uvek prikazuje proces, ne kratka trka nego maraton, ne podizanje šatora nego građenje kuće, ne branje cveća nego setva i žetva.

  • Prijavite se u listu čitalaca KaHristu. Time činite veliku uslugu jer dajete pretraživačima znak da tekstovi na ovom blogu vrede nešto.... 

U Pismu vrline našeg života su opisane kao plodovi Duha: mir, ljubav, radost, krotkost… To se ne rađa preko noći, plod je prvo pupoljak, pa cvet, pa zametak, pa mali plod, pa sve veći do zrelosti. Vreme je ključan faktor. 

U Pismu se naš život opisuje kao stepenice „Upravo zato uložite svaki trud da svojoj veri pridodate dobrotu, dobroti znanje, znanju uzdržljivost, uzdržljivosti strpljivost, strpljivosti pobožnost, pobožnosti bratoljublje, bratoljublju ljubav. Jer ako sve to posedujete u sve većoj meri, nećete biti dokoni i jalovi u spoznanju Našeg Gospoda Isusa Hrista. A ko to nema, slep je i kratkovid – zaboravio je da je očišćen od starih greha.“ II Petrova 1:5-9.

Za sada bih voleo da primetite dve stvari iz ovog teksta: 
1. Jeste da je duhovni rast proces, mi se ne menjamo od jednom ali kroz Hrista Isusa, u naša srca je stavljen novi motiv, nova želja za promenom života i za čudesnim životom kako je opisan u ovom tekstu, a takođe ako smo na to pozvani Duh Sveti je tu da nam to omogući.

2. Primetimo da i mi imamo odgovornost u procesu Duhovnog rasta. Rast se neće samo desiti. Vidite: „Upravo zato uložite svaki trud da svojoj veri pridodate dobrotu…“. Da li je moguće uložiti trud a ništa ne raditi? U naše krugove je ušla jedna pogrešna ideja da je religioznost, u svom negativnom kontekstu „svaki naš trud da se promenimo.“. Religioznost jeste naše nastojanje da „utičemo na Boga kroz naša dela, tako da nas više voli, prihvata…“, što je strašno pogrešno, ali nije svaki naš trud pogrešan. Mi smo pozvani da uložimo naš trud, a ko to nema „zaboravio je da je očišćen od starih greha.“

Možda to najbolje objašnjava Paker: „Dok je sa jedne strane apsolutna istina da opravdanje zauvek oslobađa osobu od držanja zakona ili pokušaja da držanjem zakona zadobije život, isto tako je istina da usinovljenje donosi stanu obavezu da zakon drži kao način da udovolji novo-nađenom ocu. Držanje zakona je porodična osobina Božije dece – Isus je ispunio svu pravednost i Bog nas poziva da učinimo isto.“ (Džejms I. Paker - Bogopoznanje) 

Zato:

PREUZMI ODGOVORNOST
Moram da vam priznam da kada sam krenuo da pripremam ovu propoved nisam ni sanjao da će ići u ovom pravdu. Ono što sam ja želeo da govorim jeste o sledećem stihu „17 I recite Arhipu: „Gledaj da ispuniš službu koju si dobio u Gospodu.“. 

Želeo sam da govorim o službi i našoj odgovornosti za tu službu. No Bog me je vodio šire, mislim da čak nisam ni bio svestan ove oblasti hrišćanskog života: da mi treba da uložimo trud i preuzmemo odgovornost za svoj duhovni rast.
Kao zadnju tačku hteo bih da istaknem još nekoliko osoba koji se pojavljuju u Pavlovom pismu. Razlikuju se jako od do sada navedenih, kao i od ostalih o kojima nisam mogao da govorim danas, iako sam želeo.

Arhipa sam već spomenuo. Pavle mora da ga opominje da ako je preuzeo odgovornost za nešto da je onda i pozvan da izvrši taj zadatak. Služba, zadatak preuzet na sebe, bez obzira šta je to, projektor, slavljenje, redari… jeste nešto što smo mi pozvani da izvršimo do kraja.

Na drugom mestu, u Filimonu 1:2, Apostol naziva Arhipa svojim saborcem, osobom koju ceni. Zašto ovde takva opomena. „Pavle, Arhipov saborac i „zapovedni general“ naglašava ovo pitanje kako bi Arhip nastavio da drži oči otvorene, ostao budan, imao razumevanje svoje službe.“ Ne smemo sebi dopustiti da posustanemo u „činjenju dobra“. Da nam to dosadi. Mi smo pozvani da gradimo naš život i našu službu i u tome ne smemo da sustajemo.

Druga osoba je Dimas. Ovde se kratko spominje, samo pozdravlja vas Dimas, u 14 stihu. I na drugim mestima se spominje, ali samo kao jedan od saradnika Apostola Pavla. Nešto više o njemu piše na kraju u II Timoteju 4:10 Pavle napisao o njemu „Dimas me je napustio pošto je zavoleo ovaj svet.

  • Pomozite KaHristu tako što će te podliti tekstove ne društvenim mrežama. Hvala

Bitno je da ove stihove ne razumemo pogrešno. Ne radi se da mi hrišćani treba da mrzimo ovaj svet i zadovoljstvo. Ne, naprotiv, život jeste nešto u čemu treba uživati. Sveto pismo pod svetom, u ovom kontekstu podrazumeva sve ono što se protivi Bogu, što je suprotno Bogu i božijem.

Dimas je zavolevši svet zapravo prihvatio sistem koji se protivi Bogu i koji je u neprijateljstvu sa Bogom. Nekada to kažemo – otpao je od Boga. Kako se to desilo, ne znamo. Verovatno kao do svih, korak po korak. U Starom zavetu se nalazi događaj koji savršeno ilustruje ovaj princip. Radi se o Lotu, Avramovom nećaku. Bili su zajedno, i u jednom momentu biraju put kojim idu. Lot je izabrao da se nastani u plodnim dolinama oko Sodome i Gomore, koji su tada bili u procvatu. Međutim na kraju mi ga nalazimo kao jednog od stanovnika Sodome, pred njeno uništene. Mic po mic, metar po metar, Lotov šator je bio bliže Sodomi i na kraju je tamo završio.

Dimas sigurno nije naglo doneo odluku, nego prvo prestao da uzima brigu za svoj duhovni napredak, i mic po mic… na drugom mestu Apostol Pavle nam kaže da ne treba da „gradimo“ naše spasenje. Ovo je sasvim drugačije od rada za našu slobodu. 

Kako je to rekao Niki Gembel: „To nije „cilj koji treba da se ostvari“ ili „dobitak koji treba zaslužiti“, već je „posed koji treba istraživati i uživati u njemu još više“. Našu slobodu treba izgrađivati na isti način kao što i „brak treba izgrađivati. Brak koji je jednom zasnovan, zasnovan je u potpunosti ali brak je život stalnog istraživanja, uživanja, razvoja i otkrića“. Na isti način je naše spasenje već obezbeđeno u potpunosti, ali mi ga moramo graditi iz dana u dan.“

Danas smo videli četiri osobe, dve koje su preuzele odgovornost za svoj rast, iako su krenule sa jako dalekog mesta, i Dimasa, koji je odbacio odgovornost. Pred svakog od nas se postavlja i danas isto pitanje.
Beređi Dušan Bera

ZA DALJE PROUČAVANJE U KUĆNIM GRUPAMA:
TEKSTOVI ZA DALJE ČITANJE: Filimonu; II Petrova 1.
PITANJA ZA RAZMATRANJE PORUKE PROPOVEDI:  (za lično proučavanje)
1.      Ko je Onisim? Šta znaš o njegovom životu? Šta je osnova pomirenja Onisima i Filimona? Šta te to uči o osnovama hrišćanskog života?
2.      Onisim je bio beskoristan, a sada je koristan (Filimonu 11 stih). Šta te to uči o promeni, o Hristovom delu, o uticaju na naš život?
3.      Drugi primer iz propovedi je Evanđelista Marko. Šta nas uči njegov primer? Šta nas uči primer Apostola Pavla? Kako ćeš to primeniti u svome životu?
4.      Šta je naša odgovornost u našem duhovnom rastu?
5.      Koje opomene nam daje primer Arhipa? Koje opomene nam daje primer Dimasa?
PITANJA ZA DALJE RAZMIŠLJANJE: (za kućne grupe)
  1. Šta je najznačajnije za tebe u nedeljnoj propovedi ili tekstu koji smo čitali? Gde vidiš Božiju poruku za tebe lično?
  2. Pavle koristi sledeću sliku da bi opisao svoje svedočenje Onisimu: „Molim te za svog sina Onisima, koga sam rodio u okovima.“? Šta tebi ovaj primer govori? Kako te motiviše da ti svedočiš?
  3. Drugi primer iz propovedi je Evanđelista Marko. Šta nas uči njegov primer? Šta nas uči primer Apostola Pavla? Kako ćeš to primeniti u svome životu?
  4. Pročitaj II Petrova 1:5-9. Kako razumeš stepenice koje su navedene? Kako to praktično izgleda? Šta to znači „A ko to nema, slep je i kratkovid – zaboravio je da je očišćen od starih greha“?
  5. Piše da je Dimas „zavoleo svet“ (II Timoteju 4:10). Šta to znači? Zašto je to problem? Kako napraviti balans između toga da uživamo u životu i da „ne zavolimo svet“?
  6. Šta misliš zašto je Dimas „otpao“? Kako do toga dolazi? Koje opasnosti vidiš pred sobom?
  7. Šta to govore primeri Tihika (7 stih) i Epifrasa (12)?
  8. Na koji način ti preuzimaš odgovornost za svoj duhovni rast?