понедељак, 14. фебруар 2011.

Izjava RLC o smrtnoj presudi u Afganistanu zbog prelaska u hrišćanstvo



Saopštenje Komisije za Religijske Slobode, Svetske Evanđeoske alijanse, povodom mogućnosti smrtne kazne zbog bogohuljenja (tj ispovedanja hrišćanstva) za Said Musu, Afganistanca koji je prihvatio hrišćanstvo. 

Članak o ovom događaju možete pronaći i u  online izdanju časopisa Blic - http://www.blic.rs/Vesti/Svet/233961/Avganistanac-osudjen-na-smrt-zbog-prelaska-u-hriscanstvo

WEA/RLC, 13.2.2011.
Smrtna presuda nad Afganistancem obraćenim u hrišćanstvo je ilegalna
Suđenje afganistancu, Said Musi, kome preti smrtna kazna zbog obraćenja u hrišćanstvo, krši Ustav Afganistana iz 2004. godine i mora biti zaustavljeno.

Četrdeset petogodišnji Musa je uhapšen posle programa televizijske stanice u glavnom gradu Kabulu, na kome su prikazane slike koje navodno pokazuju hrišćane sa zapada kako krštavaju Afganistance. Musa je zatvoren u zloglasnom Kabulskom pritvoru, od maja 2010. godine, gde je doživeo seksualno zlostavljanje i mučenje, i gde mu je onemogućen svaki kontakt sa advokatima.

“WEA (Svetska Evanđeoska Alijansa), izražava žaljenje zbog nehumanog tretmana ispoljenog prema Musi u zatvoru – kao i u vezi činjenice da je njegovo hapšenje i zahtev za smrtnu kaznu zbog apostasije (napuštanja Islama) krštenje najmanje tri odredbe Ustava Avganisatana.“ izjavio je Generalni sekretar WEA-RLC Godfrey Yogarajah.

U članu 130 Ustava Avganistana stoji da sud može da sudi na osnovu Šerijatskog zakonika samo u okvirima Ustava i samo u slučaju ako presuda ne krši ni jednu odredbu Ustava ili nekog drugog zakona.

Slučaj može da se sudi po Šerijatskom zakonu samo ako je u pitanju krivično delo po zakonima države, ali apostasija  nije krivično delo ni po Ustavu ni po ni jednom drugom državnom zakonu, navodi Yogarajah . „Član 27. Ustava govori da ni jedna osoba ne može biti pod istragom, uhapšena ili pritvorena ako delo koje je učinila nije krivično delo. Moje pitanje je na osnovu kojeg državnog zakona je Musa uhapšen?“ pita on.

“Dalje, Član 7 Ustava jasno navodi da je Afganistan obavezan da poštuje sve međunarodne ugovore koje je potpisao.“ Jedan od takvih dokumenata (potpisan od strane Afganistana 1983. godine) je i Međunarodni Pakt o Građanskim i Političkim Pravima (ICCPR).
U tri odredbe Članu 18. ICCPR stoji:
1. Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i vere. To pravo uključuje slobodu očuvanja ili prihvatanja neke vere ili uverenja po svom ličnom izboru, kao i slobodu da se pojedinačno ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, iskazuje svoju veru ili uverenje bogoslužjem, obredima, praktičnim vršenjem i poučavanjem.
2. Niko ne sme biti podvrgnut prinudi kojom bi se ugrozila njegova sloboda da veruje ili prihvati veru ili uverenje po svom ličnom izboru.
3. Sloboda iskazivanja vere ili uvrenja može se podvrgnuti samo takvim ograničenjima koja su propisana zakonom i koja su preko potrebna radi zaštite javne sigurnosti, reda, zdravlja ili morala, ili temeljnih prava i sloboda drugih.

„WEA-RLC je svesna da u Članu 3. Ustava Afganistana govori da ni jedan zakon ne može biti suprotan „verovanjima i odredbama svete vere Islama“ dodaje Yogarajah. “Iako to krši ranije odredbe. Međutim posle uvođenja Člana 7. (o obavezi držanja međunarodnih ugovora), u Ustavu iz 2004. godine, primena Člana 3. mora biti preformulisana u svetlu navedene kontradiktornosti.

Dodavanje odredbe u Članu 7. u Ustav iz 2004.godine, sigurno nije bez razloga, niti može biti zanemareno. Ono je dodano kako bi se povećalo predanje nacije međunardoim standardima o ljudskim pravima i kako bi se uskladili sa istim standardima.

Šokantno je da čak i posle devet godina od pada Talibanskog režima, jako malo promena je vidljivo u oblastima vladavine zakona i ljudskih sloboda.

Suđenje Said Musi, čija je žena i šestoro dece moralo da pobegne u Pakistan posle njegovog hapšenja, jeste prvo koje je od pada Talibana, došlo blizu presude o pogubljenju. No, WEA se nada i moli, da administracija Afganistana učini sve što je moguće da osigura da do toga ne dođe.

„Represija nikada dugoročno ne dovodi do mira. Vlada ne sme da izbegava reforme zbog straha od sukoba sa ekstremistima.“kaže Yogarajah.

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...