понедељак, 31. јануар 2011.

Saopštenje CDSC povodom primera verske diskriminacije u Vojvodini


Saopštenje Centra za razvoj civilnog društva, a povodom primera verske diskriminacije u Vojvodini:

Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne zajednice ponovo je raspisao Konkurs za dodelu sredstava crkvama i verskim zajednicama na kojem je učešće dozvoljeno samo takozvanim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama. 

Ponašanje Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine povodom finansiranja crkava i verskih zajednica predstavlja produženu versku diskriminaciju, neposredno omalovažavanje preporuka Pokrajinskog ombudsmana, kršenje odredbi iz članova 11, 21 i 44 Ustava Republike Srbije, odredbi iz stavova 2 i 3 člana 2 Zakona o crkvama i verskim zajednicama, i odredbi iz članova 4, 5, 6 i 8 Zakona o zabrani diskriminacije.

Sve verske zajednice osim 9 „tradicionalnih“ ponovo su svrstane u zajednice drugog reda.

Žalba na ovu odluku nije moguća: „Podnosioci prijava će pismenim putem biti obavešteni o ishodu konkurisanja, pri čemu Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne zajednice nije obavezan da obrazloži svoje odluke. Protiv ovih diskrecionih odluka Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne zajednice ne može se uložiti pravni lek“1

Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne zajednice nastavlja da ignoriše preporuke Pokrajinskog ombudsmana, koji je na inicijativu Centra za razvoj civilnog društva izneo mišljenje da je “kategorisanjem različitih verskih zajednica koje je načinjeno izdvajanjem tradicionalnih crkava i verskih zajednica i njihovo nabrajanje u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, postavljen formalno pravni osnov za uspostavljanje nejednakog položaja u društvu, kako crkava, tako i vernika koji im pripadaju. Pokrajinski ombudsman, polazeći od načela ravnopravnosti verskih zajednica, Pokrajinskom sekretarijatu za propise, uprave i nacionalne manjine uputio je preporuku za izmenu odredbi čl. 2. i čl. 3. Odluke o raspodeli budžetskih sredstava Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine crkvama i verskim zajednicama koje deluju na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine („Sl. list APV“ 21/2007, 4/2008), kojima je propisan krug ovlašćenih subjekata i način.“2

Diskriminatorska praksa Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne zajednice na planu tretiranja, odnosno priznavanja i selektivnog finansiranja verskih zajednica posebno je apostrofirana kao konkretan primer verske diskriminacije u Srbiji u poslednjem izveštaju State Departmenta o verskim slobodama u svetu.

Verska diskriminacija u Vojvodini se nastavlja, kao i omalovažavanje postojećih zakona, ustanove Pokrajinskog ombudsmana, i njegovih preporuka.



1.http://www.vojvodina.gov.rs/index.phpoption=com_content&task=view&id=5242&Itemid=1

2.http://www.ombudsmanapv.org/Dokumenti/2010/Izvestaj_PO_2009.doc

Snežana Ilić
programska koordinarorka

Centar za razvoj civilnog drustva
Center for Development of Civil Society
Makedonska 11, Zrenjanin
tel/fax: 023 511 066
e-mail:cdcs@cdcs.org.rs, zrcentar@yahoo.com
www.cdcs.org.rs

недеља, 30. јануар 2011.

Poslanica Kološanima 3.1-11 i propoved - Da li sam predodređen/a? Ili je promena moguća?

·
Blog je zasnovan na propovedi koju sam govorio u Protestantskoj Hriscanskoj zajednici u Novom Sadu, u januaru 2011-te. Analizira tekst iz Poslanice Konošanima (Novi zavet), treće poglavlje i razmišlja o tome da li smo predodoređeni za određeni stil života ili ne? Da li je promena moguća?  

Prethodni tekst iz ove serije, iz drugog poglavlja Poslanice Kološanima možete pročitati OVDE

    Na to razmišljanje me je pokrenuo današnji tekst ali i događaj od pre oko mesec i po dana. Daniel i ja smo morali da idemo na sud. Pokušavali smo da odložimo jednom od momaka odsluženje zatvorske kazne, što smo i uspeli, hvala Bogu. Ni ja ni on nismo advokati, ali uspeli smo. 

     Interesantnu stvar nam je rekla jedna osoba, referent za odsluženje zatvorske kazne  – na njeno pitanje zašto nismo nešto uradili na vreme, ja sam joj odgovorio „znate, mi nismo profesionalci“, na šta me je ta osoba prekinula rečima „ma niste vi mutavi, postigli ste više nego što bi bilo koji profesionalac.“ Na izlasku iz kancelarije kaže mi Daniel – „Ne znam šta da ti kažem, to je samo Bog“, samo On je to mogao postići, jer što se tiče pravnih poslova mi  jesmo „mutavi“. Bog nas je vodio na čudesan način.

   No ne pričam ovu priču zbog toga. Vodili smo sa referentom i druge razgovore. Referent nije razumela zašto se u opšte trudimo. Njen komentar je bio „Znate, većina ljudi koji dolazi kod mene, 95% njih su narkomani i ja ne verujem da mogu da se promene. Mogu da apstiniraju ali ostaju narkomani.“
  

     Drugim rečima – promena nije moguća, čemu se trudite, vaš trud je uzaludan! I to je stav koji često susrećem. Da se čovek ne može promeniti – jednom narkoman uvek narkoman, jednom alkoholičar uvek alkoholičar, homoseksualnost je nešto sa čim se rodiš i ne možeš promeniti, ako dete ne krene dobro sa školom ne može se kasnije promeniti, ono što postane deo tvog života ostaje tu zauvek, ne možeš se promeniti – određuje te karakter, detinjstvo, obrazovanje, roditelji – i nema izlaza, određen si.

·  

     Sveto Pismo, kako ćemo videti u tekstu ne deli to mišljenje – Kološanima 3:1-8.

·   1 Ako ste, dakle, vaskrsli s Hristom, tražite ono što je na nebu, onde gde Hristos sedi Bogu zdesna. 2 Usmerite svoje misli na ono što je na nebu, a ne na ono što je na zemlji. 3 Jer, umrli ste i vaš život je sa Hristom sakriven u Bogu.  4 Kad se pojavi Hristos, vaš život, tada ćete se i vi s njim pojaviti u slavi. 
   5 Umrtvite, dakle svoje zemaljske udove: blud, nečistotu, strast, zlu požudu i pohlepu, koja je idolopoklonstvo. 6 Zbog njih dolazi Božiji gnev. 7 Tim putem ste i vi nekada išli kad ste u tim porocima živeli. 8 A sada odbacite sve ovo: gnev, zloću, hulu, ružne reči iz svojih usta.“

AKO STE VASKRSNUTI – ONDA BUDITE? 

    Tekst počinje rečima ako ste vaskrsli –ONDA BUDITE. A da bi smo razumeli misli Apostola Pavla moramo se podsetiti sadržaja prethodne dve glave tj razloga pisanja ove poslanice. Apostol piše crkvi u gradu Kolosi, u Maloj Aziji, kojoj preti opasnost od lažnih učitelja. Naime, u ovoj tada mladoj crkvi su počela da se šire pogrešna učenja o Hristu u kojima Apostol vidi veliku opasnost.

  Na prvom mestu to je bilo učenje o obožavanju anđela. Lažni učitelji su učili kološane da je Hristos toliko uzvišen da im je potreban posrednik da dođu do Njega, a posrednici su bili anđeli. Apostol to komentariše rečima u 2:18 „Neka vas ne lišava nagrade neko ko uživa u lažnoj poniznosti i slavljenju anđela…

 Da ne dužim, jer sam o tome ranije govorio - Njegova poruka je bila nema posrednika do Hrista, imamo direktan pristup Bogu.

   Drugo lažno učenje jeste bilo da je zakon način da se ugodi Hristu. Poučavali su ih da moraju da se uzdržavaju određene hrane, da drže određene dane i slično. Apostol to komentariše: 2:16. „Neka vas, dakle, niko ne osuđuje zbog jela i pića, ili praznika, ili slavljenja mladog meseca, ili subota…“. Držanje zakona nije put.

   Lažna nauka u Kolosima naizgled nije bila ništa posebno. Mnoge crkve i danas naučavaju slično – pozivaju da kao put do spasenja držimo dane, postimo ritualne postove, imamo posrednike i slično. I tendencija jeste da kažemo da to nije bitno. 



  No šta kaže Apostol? 23 stih druge glave: „To doduše izgleda kao mudrost jer se sastoji iz samonametnute pobožnosti, lažne poniznosti i bespoštedne strogosti prema telu, ali nema nikakvu vrednost za obuzdavanje grešne naravi.“

   Sve to izgleda mudro ali je sve to bezvredno. Kako vidimo cilj iza svih tih postupaka je bilo pobeda nad grehom, obuzdavanje grešne naravi, hvale vredan motiv. Ali A. Pavle kaže – „na taj način neće biti uspeha“. Strogost prema telu, uzdržavanje od hrane,svetkovanje dana nas ne može spasiti ni osloboditi.


    I time dolazimo do današnjeg teksta, u kojem Apostol daje ključ pobede nad grehom. A on je: „1 Ako ste, dakle, vaskrsli s Hristom, tražite ono što je na nebu, onde gde Hristos sedi Bogu zdesna. 2 Usmerite svoje misli na ono što je na nebu, a ne na ono što je na zemlji. 3 Jer, umrli ste i vaš život je sa Hristom sakriven u Bogu.“.

    Koristi reč „ako ste vaskrsnuti“. Ne želim ovde da ulazim u duže objašnjavanje vaskrsnuća, ali Pismo jasno ukazuje na dva načina korišćenja te reči. Prvo je vasksnuće mrtvih, koje će se desiti po Hristovom drugom dolasku i o tome Pavle ovde ne govori. Drugo jeste duhovno vaskrsnuće ili nanovorođenje o kome ovde govori Pavle.

       

     To već dobro znate da nisu svi ljudi Božija deca, nego su svi Božija stvorenja. Jovan 1:12 jasno kaže ko je Božije dete – Onaj ko veruje u ime sina Božijeg ima vlast da kaže da je dete Božije. Znači biti Božije dete je privilegija koja se dobija verom. Kada uzverujemo mi se ponovo, čudesno duhovno rađamo.

·    
      Mogli bi reći da naš život je resetovan i kreće iz početka. Vi koji koristite kompjutere znate šta  mislim pod resetovan ali drugima da objasnim. U nekim situacijama kompjuter se zaglupi. On pokušava da reši neki težak zadatak koji smo mu zadali ali ne uspeva, nije dovoljno sposoban i zaglupi se, blokira i ništa se više ne dešava. Tog momenta ako vi radite za kompjuterom imate samo jednu opciju da pritisnete dugme reset – tj da ugasite kompjuter i podignete ga iz početka.


·     Međutim nije problem samo u onima koji su blokirali svoj život! Sveto pismo govori da smo svi rođeni grešni i time odvojeni od Boga. Svima je potrebno resetovanje da se vrate u odnos sa Bogom. A ako pomaže onima koji su izgubljeni koliko će pre onima koji to nisu.

·         
      Zamislite samo, u tom čudesnom činu vere Bog postaje deo našeg života. Takvo iskustvo iz korena menja naš život. Zato apostol počinje rečima: ako ste vaskrsnuli - onda usmerite. Nešto se promenilo. Ako nije, onda verovatno nisi ni nanovo rođen. Možda si molio molitvu pokajanja sa nekim ali to nije selo u srce.

·    Našao sam sledeći test koji mi se dopao kao pitanje šta se desilo u našim životima:
-    Test novčanika – Pokazuje šta radiš sa tvojim novcem, i time pokazuje šta su tvoje prave vrednosti. 
-    Test kalendara - pokazuje šta radiš sa svojim vremenom. Tvoj kalendar pokazuje da li, bez obzira koliko si „zauzet/a“, neki ljudi ili stvari imaju pristupa do tebe, tj da li nalaziš vreme za njih. 
-    Test domaćinstva – pogledaj stvari koje si prikupio/la u toku godina. Šta si uklonio/la?

·     Nije toliko značajno kakav test uradimo, bitno je da li smo se promenili ili ne, ako nismo, nešto ne funkcioniše kako treba. Pismo kaže – po plodovima će se prepoznati da li imamo večni život.

     B.     BUDI ONO ŠTO JESI!
·    Primetite reči koje opisuju iskustvo novog rođenja– umrli, vaskrsnuli… 3 Jer, umrli ste i vaš život je sa Hristom sakriven u Bogu.  4 Kad se pojavi Hristos, vaš život, tada ćete se i vi s njim pojaviti u slavi.
·   
      Zar je moguće doživeti takvo iskustvo i ostati nepromenjen? I to je velika pobeda hrišćanstva – poziv da budeš ono što jesi, ne ono što trebaš da postigneš. Zato je stanje hrišćana opisano pozicijom - biti u Hristu.
·    
      Jer umrli ste i u Hristu ste. Sada smo u Hristu. Hristos je naš život. To znači da je Njegova snaga postaje naša snaga, njegovi resurski naši resursi… Martin Luter je to prokomentarisao: „za vaše dobro a na moju slavu imaćete učešće u svim mojim osobinama… moja blagost kaže Bog biće vaša da bi vam bilo oprošteno, moja snaga biće vaša da vas zaštiti, moja mudrost biće vaša da vas vodi, moja dobrota biće vaša da vam da olakšanje, moja milost biće vaša da vam pomogne i moja slava biće vaša da vas kruniše. Ovo je sveobuhvatno obećanje da će Bog biti naš Bog, ono uključuje sve. Deus meus et omnia (Bog je moj i sve je moje).

·   Ray Stedman to komentariše: „biti hrišćanin znači imati ekstra dimenziju za život. Postoji skriveni resurs, nevidljiva realnost, koju svet ne može da vidi… Ta ekstra dimenzija nije daleko udaljena u svemiru, ona je upravo u srcu, nedodirljiva, nevidljiva dimenzija koja je sa nama. To je slava hrišćanskog života, i tajna sile, radosti i hrabrosti. AKO TO NISTE JOŠ OTKRILI KAO HRIŠĆANI, NISTE JOŠ NI POČELI DA ŽIVITE KAKO BI TREBALI DA ŽIVITE.

·    Drugim rečima – u Hristu imamo snagu i silu za promenu koja nam je data kroz Svetog Duha koji je u nama. U momentu novog rođenja Duh Sveti ulazi u nas, i mi smo promenjeni, tj snaga za promenu je u nama. Potpuno suprotno od onoga od čega sam krenuo – da je promena nemoguća. Ona je moguća.
·     
    Jedina dva bića koja se ne menjaju su Bog i sotona. Bog jer je savršeno dobar i ne može biti više bolji a na zlo se ne menja i sotona jer je potpuno zao i sudbina mu je određena. Mi biramo i gradimo naš život između ova dva pola – dobra i zla, ali nismo predodređeni za jedno.

·  U materijalu „Sloboda u Hristu“ sam skoro pročitao: „Ja (Majk) sam se borio sa alkoholizmom preko 5 godina. Koncept bolesti je široko prihvaćen u praktično svakom sekularnom programu kao i u mnogim od hrišćanskim programima. Koncept bolesti podrazumeva „jednom alkoholičar, uvek alkoholičar“. No, ja sam želeo da budem slobodan, i težio sam ka  slobodi svom svojom snagom. Ipak, uvek sam se suočavao sa preplavljujućom činjenicom da sloboda nije moguća. Svi  koji su išta znali u vezi sa zavisnošću, rekli su mi da  prihvatim činjenicu da je zavisnost nešto sa čime treba da se borim do kraja svog života, i što pre prihvatim tu činjenicu to bolje za mene. Kakva je bila istina koju sam trebao da prihvatim? Jednostavno ta  da sam ja bio zavisnik koji ne može da se promeni. Čak ni pobožni, zreli hrišćani koje sam znao nisu mogli da mi ponude nadu. Oni su izgleda prihvatili stav da je zavisnost nešto van Božije oslobađajuće sile ili je, na kraju krajeva, to bilo njihovo saznanje u vezi sa tim. Konačno, čak ni  ja više nisam mogao da se nosim protiv te činjenice. Nikada neću zaboraviti taj dan kada sam poverovao u laž. To je bio jedan od najgorih dana u mom životu, mada nisam ni pio. Sećam se sam vozio kola žaleći nad presudnom činjenicom da koliko god se trudio i šta god da radio, ja ne mogu da prestati da pijem i da uništavam sve što je dobro u mom životu. I onda je misao je došla,  prolazeći kroz mene i duboko šokirajući moju dušu: istina je, ja sam nemoćni alkoholičar. Nema nade  i ja se  nikada neću promeniti. Ja sam kupio tu laž da se nikada neću promeniti. Sve dok sam verovao toj  laž, ja sam ostao u okovima.

  A zašto je to tako – zato što je naš neprijatelj đavo određen, predodređen. Njegova sudbina je određena, ne promenjiva – pakao, i kazna. A ono što pokušava jeste da nas ubedi da smo i mi tako predodređeni, da nema promene. To je đavolska laž da nas ubedi da ne očekujemo ništa od života, njegova konačna laž. Jer ako smo Božija deca, on je izgubio rat, ali može nas ubediti da smo poraženi i naterati nas da živimo kao poraženi.  
·     
      I razmišljam ovih dana da se to preslikava u različite oblasti našeg života, ne samo u promenu. Smrt za hrišćanina je da ne očekuje promenu, da ne očekuje da Bog deluje. To nas ubija, i to je suprotno veri. Jedna praktična stvar jeste kako dolazimo na službe u crkvu, iščekujući da nam Bog govori i iskoristi nas ili po refleksu. Jer ako ne iščekujemo Božije delo, možda nas je sotona prevario da verujemo da promene nema.

     C.     AKO JESI TO ŠTO JESI – ŽIVI TAKO!!!
·      
   5 Umrtvite, dakle svoje zemaljske udove: blud, nečistotu, strast, zlu požudu i pohlepu, koja je idolopoklonstvo. 6 Zbog njih dolazi Božiji gnev. 7 Tim putem ste i vi nekada išli kad ste u tim porocima živeli. 8 A sada odbacite sve ovo: gnev, zloću, hulu, ružne reči iz svojih usta.“
·   
    Toliko bogat tekst da mi je strašno žao što ne mogu da uđem dublje u njega. Toliko je prepun poruka. Pre neki dan sam to prokomentarisao da mi izgleda kao da Apostol ne zna da napiše prostu proširenu rečenicu, nego uvek moga da nadoda reč ili dve prepune značenja na kojima treba da razmišljamo. Ali ta razmišljanja ću ostaviti za vas u kućnim grupama.

  Sada samo ukratko da prenesem poruku ovog teksta – tj šta je osnova pobede nad grehom. Videli smo to je nova priroda, novo rođenje, sila koja može da promeni naš život. Dati su nam drugi motivi, drugo srce koje sada želi da živi ugodno Bogu. Ali je i nama ostavljena uloga i ona je prikazana u petom stihu. Pozvani smo da umrtvimo naše udove, tj našu sklonost ka grehu.

     Kako se to radi? Izgladnjavanjem, tj umrtvljavanjem grešne naravi. Berta me je podsetila na priču o dreseru pasa tj čoveku koji je organizovao borbe pasa. Imao je dva psa i kladio se na njih. Jednom je jedan pobedio, drugi put drugi i on je uvek pobedio. Kada su ga pitali kako zna, odgovor je bio jednostavan – „pobeđuje onaj pas koga više hranim u nedelji pred takmičenje“.

·   
     No to je prvi deo. Drugi deo jeste usmeriti svoje misli na ono što je ispravno. Usmerite misli na onoga koji je izvor pobede. Na Hrista. Hristos vaš život.



Beređi Dušan Bera


Sledeću propoved iz Poslanice Kološanima možete pročitati OVDE.




ZA DALJE PROUČAVANJE U KUĆNIM GRUPAMA (namenjeno kućnim grupama PHZ-a):

TEKSTOVI ZA DALJE ČITANJE: Kološanima 3:1-17; Jovanovo evanđelje 3:1-13; Dela Apostola 2; Galatima 5: 16-26

PITANJA ZA RAZMATRANJE PORUKE PROPOVEDI:  (za lično proučavanje)
1.      Šta je to nanovo rođenje i zašto je ono osnova pobede nad grehom? Zašto je nanovo rođenje izjednačeno sa smrću i vaskrsenjem?
2.      Zašto držanje zakona i pravila i odricanja nemaju vrednosti za pobedu nad grehom?
3.      Koji od tri testa: test novčanika, kalendara ili domaćinstva ti najteže pada? Gde najviše vidiš posledice nanovog rođenja?
4.      Kako razumeš izjavu da je „hrišćanstvo poziv da budemo ono što jesmo u Hristu“?
5.      Odakle dolazi laž da promena nije moguća? Šta je izvor te laži i zašto?
6.      Na koji način treba da umrtvimo naše udove?


PITANJA ZA DALJE RAZMIŠLJANJE: (za kućne grupe)
  1.        Šta je najznačajnije za tebe u nedeljnoj propovedi ili tekstu koji smo čitali? Gde vidiš Božiju poruku za tebe lično?
  2.        Da li se slažeš da prva četiri stiha opisuju nanovo rođenje i zašto? Kako je nanovo rođenje u njima oslikano? Šta ti to govori? 
  3.       Zašto je važno da usmerimo naše poglede na Isusa Hrista? Šta to praktično znači? Kako to radimo? Koje su posledice takvog stava?
  4.       Šta za tebe znači izjava „Hristos vaš život“ (Kol.3:4.)? Kako je razumeš? Na koji način je Hristos tvoj život, ako je to istinito u tvome životu? Ako to nije tvoje iskustvo, da li to želiš i šta su prepreke koje uočavaš?
  5.       Zašto Apostol Pavle naziva blud, pohlepu… (5 stih) našim zemaljskim udovima? Šta nam to govori o nama? Šta sve još treba da odbacimo i zašto Sveto pismo toliko pažnje poklanja uklanjanju greha?
  6.       Kako možemo da umrtvimo „zemaljske udove“ praktično? Šta treba da nestane iz tvog života da bi doživeli snažniju pobedu nad grehom? 



петак, 28. јануар 2011.

Manifest iz Manile - I deo


MANIFEST IZ MANILE (MANILA MANIFEST) - I DEO
Kongres u Manili, 1989
Manifest iz Manile (Manila Manifesto) je usvojen na Drugom međunarodnom kongresu o svetskoj evangelizaciji (Second International Congres on World Evangelization) održanom u Manili na Filipinima 1989. Godine u organizaciji Lozanskog komiteta za svetsku evangelizaciju. Na Kongresu je učestvovalo više od tri hiljade predstavnika različitih, većinom evanđeoskih, crkava iz sto sedamdeset zemalja. Proglas se sastoji iz dva dela – 21 izjave koje su u drugom delu razrađene i objašnjene.

Dvadeset jedna potvrda Manifesta iz Manile
1. Potvrđujemo našu stalnu predanost Lozanskom zavetu kao osnovi naše saradnje u Lozanskom pokretu.
2. Potvrđujemo da nam je Bog u Svetom pismu Staroga i Novoga zaveta dao autoritativnu objavu svoga karaktera i volje, svojih dela otkupljenja i njihovog značenja, i njegov nalog za misiju.
3. Potvrđujemo da je biblijsko evanđelje Božija trajna poruka našem svetu i odlučili smo da ćemo ga braniti, objaviti i ostvariti.
4. Potvrđujemo da su ljudi, iako stvoreni na Božiju sliku, grešni i krivi, kao i izgubljeni bez Hrista: ta istina neminovno prethodi evanđelju.
5. Potvrđujemo da je istorijski Isus i proslavljeni Hristos jedna te ista osoba, i da je taj Isus Hristos apsolutno jedinstven, jer je on sam utelovljeni Bog, onaj koji je poneo naše grijehe, pobednik nad smrću i sudija koji dolazi.
6. Potvrđujemo da je na krstu Isus Hristos preuzeo naše mesto, poneo naše grehe i umro za nas; i da je to jedini razlog Božijeg voljnog opraštanja onima koji se pokaju i poveruju.
7. Potvrđujemo da druge religije i ideologije nisu alternativni putevi do Boga, i pošto je Hristos jedini put, da ljudska duhovnost, ako ju Hristos nije otkupio, ne vodi do Boga, već u osudu.
8. Potvrđujemo da smo obavezni da na vidljiv način prikažemo Božiju ljubav kroz brigu za one kojima je uskraćena pravda, dostojanstvo, hrana i utočište.
9. Potvrđujemo da objavljivanje Božijega kraljevstva pravde i mira zahteva razotkrivanje svih nepravdi i zlostavljanja, kako ličnih tako i društvenih; mi nećemo odustati od tog proročkog svedočenja.
10. Potvrđujemo da je svedočanstvo Duha Svetoga o Hristu neophodno za evangelizaciju; bez tog natprirodnog dela nije moguće ni novo rođenje ni nov život.
11. Potvrđujemo da je za duhovnu borbu neophodno duhovno oružje; podjednako moramo propovedati Reč u sili Duha, kao i uporno moliti, jer samo tako možemo izvojevati Hristovu pobedu nad zlim silama i poglavarstvima.
12. Potvrđujemo da je Bog celokupnoj Crkvi i svakom njezinom članu poverio zadatak objavljivanja Hrista širom sveta; čeznemo videti sve laike i ordinirane ljude mobilizirane i obučene za taj zadatak.
13. Potvrđujemo da mi koji se nazivamo udovima Tela Hristovog moramo u svom zajedništvu prevazilaziti rasne, polne i društvene prepreke.
14. Potvrđujemo da su darovi Duha dodeljeni svim ljudima koji poznaju Boga, kako ženama tako i muškarcima, kao i da se njihovo partnerstvo u evangelizaciji mora, radi opšteg dobra, prihvatiti sa dobrodošlicom.
15. Potvrđujemo da mi koji objavljujemo evanđelje moramo to činiti i našim primerom, svetim i ljubavlju ispunjenim životom; jer u suprotnom naše svedočanstvo gubi verodostojnost.
16. Potvrđujemo da se svaka hrišćanska zajednica mora evangelizacijskim svedočenjem i milosrdnim služenjem okrenuti prema svom lokalnom društvu.
17. Potvrđujemo nužnu potrebu da crkve, misijske i druge hrišćanske organizacije sarađuju u evangelizaciji i društvenom delovanju, odbacujući takmičenje i izbegavajući kopiranje (u smislu dupliciranja rada – nap. prev).
18. Potvrđujemo svoju dužnost proučavanja društva u kome živimo, želeći da razumemo njegove strukture, vrednosti i potrebe, što bi dovelo do razvijanja odgovarajuće misijske strategije.
19. Potvrđujemo da je svetska evangelizacija hitna potreba i da je moguće dosezanje naroda do sada nedosegnutih evanđeljem. Zato odlučujemo da ćemo se u poslednjoj dekadi dvadesetog veka, s novim elanom posvetiti tim zadacima.
20. Potvrđujemo svoju solidarnost s onima koji trpe radi evanđelja, i pripremićemo se i sami za tu mogućnost. Posvuda ćemo raditi na širenju verskih i političkih sloboda.
21. Potvrđujemo da Bog poziva celokupnu Crkvu da čitavom svetu prenese potpuno evanđelje. Zato odlučujemo objavljivati evanđelje verno, uporno i požrtvovno, sve dok On ne dođe. 


Za prevod na srpski sam koristio izuzetno dobro urađen prevod na hrvatski jezik Ljubinke Jambrek, objavljen u: KAIROS - Evanđeoski teološki časopis / Godište II. (2008), br. 2 str. 349-364, kao i engleski izvornik. Moram priznati da se više radi o prilagođavanju hrvatskog prevoda na srpski jezik i nadam se da mi to gospođa Ljubinka neće zameriti. Nisam znao kako da stupim u kontakt sa njom i zatražim dozvolu za korišćenje njenog prevoda. Smatram za značajno da se pojedini dokumenti vezani za Evanđeosko hrišćanstvo prevedu na srpski jezik i budu dostupni evanđeoskim hrišćanima u Srbiji. Ovo je prvi deo Manila manifesta, a ostatak uskoro, ako Bog ga, sledi.  

четвртак, 27. јануар 2011.

Matt Radman - My Hope - Slavljenje kao izvor moje nade!



Matt Redman - My Hope je prepev himne napisane 1834 godine, od Edvarda Mota. Tekst glasi:

Moja nada je izgrađena
samo 
na Isusovoj krvi i pravednosti  

Usuđujem se da ne verujem ni najslađem oviru
(koliko kapiram misli se na stanje uma, želje uma - Bera)  
Već da živim život u Isusovom imenu 


Kada planine padaju
Kada se vode podižu   
Ja ću biti siguran u tebi  
Iako nacije drhte  
I svako kraljevstvo će biti uzdrmano  
Ja ću se i dalje u tebi odmarati  


Kada tama želi da sakrije Tvoje lice 
Ja ću se odmarati u tvojoj nepromenjivoj milosti 
U svakoj dalekoj i opasnoj oluji 
Moje sidro se drži tvojim plaštom.

уторак, 25. јануар 2011.

Došao sam da vam očistim cipele


Istinita priča koju od srca preporučujem - razmislimo kakvi smo prijatelji:

“DOŠAO SAM DA VAM OČISTIM CIPELE” – MAGDE HARAH

Još uvek potresena spoticala sam se o predmete u kući dok sam pokušavala odlučiti šta da strpam u putne kovčege. Ranije tog dana su mi javili od kuće u Misuriju da su mi brat, njegova žena i njezina sestra, te oboje dece poginuli u automobilskoj nesreći.
“Dođi što pre možeš”, molila me je majka preko telefona. To sam i nameravala. Htela sam odmah otputovati svojim roditeljima, ali moj muž Lari i ja, bili smo usred spremanja našeg stana, jer smo se nameravali preseliti u drugi grad. Kuća nam je bila u potpunom neredu.  Odeća koju smo svi trebali za takav poseban put do mojih roditelja već je bila spremljena u kutije. Ali u koje sam kutije sve to strpala? Omamljena dubokim bolom nisam se mogla odmah setiti. Druga odeća je ležala neoprana na hrpi u vešeraju. Suđe, koje je ostalo od večere još je uvek bilo na stolu u kuhinji. Posvuda su ležale razbacane igračke.
Dok je Lari telefonski rezervisao avionske karte za sledeće jutro, lutala sam besciljno po kući i premetala stvari bez ikakvog smisla sa jedne hrpe na drugu. Nisam se mogla sabrati. Neprestano su mi odzvanjale reči koje sam čula na telefonu: “Bil je poginuo. Merlin takođe. A i Džune i oboje dece...”
Za sve sam bila nema i gluva. Kada je Lari govorio, činio mi se jako udaljen. Dok sam se kretala po kući, sudarala sam se sa vratima i spoticala o stolice. Lari je isplanirao da otputujemo sledeće jutro oko sedam sati. Zatim je telefonirao nekolicini prijatelja da im kaže šta se dogodilo. Neko bi povremeno zatražio da razgovara samnom. “Ako mogu nešto pomoći”, govorili bi nudeći pomoć, “samo mi reci”. “Hvala vam”, odgovorila bih, a nisam znala šta mi treba. Nisam se mogla sabrati.
Sedela sam i zurila u prazno dok je Lari nazvao Donu King, sa kojom sam svake nedelje podučavala najmanju decu u Nedeljnoj školi. Donna i ja smo bile prijateljice ali se nismo baš često viđale. Ona i Emerson, njen mršav i povučen suprug bili su u toku nedelje vrlo zaposleni svojim razredom dece, njih šestoro, u starosti od dve do petnaest godina. Bilo mi je drago da se Lari setio upozoriti je da će sama morati voditi Nedeljnu školu sledeće nedelje.
Dok sam tako sedela, projurila je Megam, hvatajući loptu a iza nje Erik koji ju je pokušavao uhvatiti. Trebali su već biti u krevetu, pomislila sam. Pošla sam za njima u dnevnu sobu. Jedva sam vukla noge. Nisam znala šta bih sa rukama koje su mi bile gotovo potpuno ukočene. Sela sam na kauč sva obamrla.
Kada se oglasilo zvono na ulaznim vratima, polako sam ustala i spazila Emersona Kinga. “Došao sam da vam očistim cipele”, rekao je mirno. Zbunjena molila sam ga da mi ponovi šta je rekao. “Dona je morala ostati kući radi najmlađeg”, rekao je, “a hteli smo vam nekako pomoći. Sećam se kada mi je umro otac, trebali su mi sati da očistim i uglačam dečije cipele za sahranu. Eto, zato sam došao da to uradim umesto vas. Dajte mi sve vaše cipele, ne samo one dobre, već sve vaše cipele.”Nisam uopšte ni pomislila na cipele dok ih on nije spomenuo. Sada sam se setila da je Erik jako upraljao svoje lepe cipele kad je prošle nedelje posle crkve hodao po lokvama vode. Da ne bi zaostala za svojim bratom. Megam je šutala kamenje i tako ogulila vrhove svojih cipela. Kada smo došli kući samo sam ih gurnula u vešeraj da ih kasnije očistim. Dok je Emerson prostirao stare novine po podu kuhinje skupila sam sve Larijeve cipele koje nosi uz odelo i one svakodnevne, pa moje salonke i sporske cipele, dečije blatnjave cipele i patike, i platnene tenisice uprljane nekom masnoćom. Emerson je uzeo posudu i napunio je sapunastom vodom. Izvadio je iz ladice neki stari nož i sunđer iz sudopera. Morao je pretražiti nekoliko kutija dok nije našao pastu za cipele.
Emerson je kleknuo  na pod i dao se na posao. Videvši ga kako se sav usredočio na svoj zadatak, pomoglo mi je da se saberem. Prljavo rublje najpre, rekla sam sebi. Dok je mašina prala rublje, Lari i ja smo okupali decu i stavili ih u krevet. Dok smo raščišćavali suđe od večere, Emerson je nastavio raditi ništa ne govoreći.
Pomislila sam na Isusa kako je prao noge svojim učenicima. Naš je Gospod Isus kleknuo služeći svoje prijatelje baš kao što je ovaj čovek klečao služeći nas. Ljubav u tom činu konačno je oslobodila prolaz mojim suzama i poput zdrave kiše, suze su isprale maglu iz mojih misli. Mogla sam se kretati. Mogla sam misliti. Mogla sam nastaviti životne poslove.
Poslovi su se ređali jedan za drugim. Otišla sam u vešeraj da oprano rublje stavim da se suši, a kada sam se vratila u kuhinju, Emerson je već otišao. Uza zid su stajale poređane sve naše cipele, sjajne, bez i jedne mrlje. Kada sam ih kasnije počela spremati, videla sam da je Emerson očistio čak i đonove. Mogla sam stavljati cipele ravno u kofere.
Otišli smo kasno spavati a rano smo ustali. Kada smo odlazili na aerodrom, sve je bilo završeno. Čekali su nas strašni i tužni dani, ali uteha Isusove prisutnosti iskazana u slici tihog čoveka koji je klečao u mojoj kuhinji na podu sa posudom vode krepila me je. I sada kada čujem da je neko od mojih poznanika izgubio svog najbližeg ne kažem više: “Šta vam mogu pomoći...?” Pokušavam se saživeti sa njihovim neposrednom potrebom, kao npr. pranje kola, odvesti decu u vrtić ili školu ili biti sa decom za vreme sahrane. A kada me oni pitaju: “Kako si znala šta mi treba?” – ja im kažem: “To je zato jer mi je jedan čovek jednom kada sam bila u teškoj nevolji očistio cipele.”

недеља, 23. јануар 2011.

U crkvu idu samo slabići vs Bez tebe ne umem da živim Gospode!

„U vašu crkvu idu slabi ljudi“, izjavila je jedna osoba pre neki dan. Pod „slabi“ je mislila oni koji se nisu uspeli da se izbore sa životom i hrišćanstvo im je poslednje pribežište, prilika da ne potonu skroz. Poslednja luka jer su suviše slabi da izdrže oluju. 


To je ujedno česta kritika hrišćanstva, da im je hrišćanstvo mesto utehe za slabe, za one koji ne mogu da se izbore sa životom. Moj prijatelj nije želeo da me uvredi (što često stoji iza ovakvih komentara), ali me je ponovo pokrenuo na razmišljanje.

Neposredno posle tog događaja, kao crkva smo održali smo Večeru Gospodnju (tako nazivamo Pričest, Evharistiju). U našoj crkvi to je događaj sa dosta preispitivanja, molitve i slavljenja. Jedna od pesama je bila sa rečima „Bez tebe ja ne mogu da živim Gospode“. 

Često promenim reči te pesme i pevam je „Bez tebe ja ne želim da živim Gospode“, ali ovaj put snažno sam postao svestan i pevao „Bez tebe ja ne umem da živim Gospode“. Ponavljao sam te reči iznova i iznova celu službu. Moj prijatelj je bio u pravu, ja ne umem da živim bez Hrista.

Probao sam i ne umem – završio sam kao alkoholičar, skoro uništivši svoj život. I dan danas mi se desi da u mom slepilu pokušam da živim bez Isusa (pokušavajući da sam, bez molitve i vere, rešavam probleme) i ponovo otkrivam da ne umem! I otkriću vam tajnu – ponosan sam na to priznanje!!!

U knjizi Poslovica 9:10 (Stari zavet) piše: „Strah Gospodnji je početak mudrosti.“. Svest o Bogu, o potrebi za Bogom je početak mudrosti jer čovek nije ni napravljen, dizajniran da živi bez Boga. Oni koji odbijaju Boga time rade protiv sebe samih. 

Avgustin je to davno rekao „Jer si nas stvorio za Sebe, i srca naša nemaju mira dok se ne smire u Tebi.“ Smisao čovečijeg bitisanja jeste zajednica sa Bogom. I zato nije sramota biti slab, mudro je prihvatiti da ti je potrebna Božija pomoć. Možda samo ljudi u nevolji lakše priznaju da jesu u nevolji, što je odgovor za mog prijatelja...

Završnu misao mi je dao propovednik koji je gostovao kod nas u crkvi večeras – Geret Bolton. Nazvao je hrišćanstvo „čudesno vođen običan život.“ Život u kome i najmanja sitnica ima smisao. 

Sećam se kada sam prvi put došao u crkvu propovednik je govorio o radosti ustajanja ujutru, jer ima razloga da ustaje. Koliko samo mu samo zavideo, ja sam mrzeo buđenje, još jedan „prokleti dan.“ I onda sam doživeo čudo vere, nanovog-rođenja, i počeo da se budim sa radošću! Od tada je prošlo već sedamnaest godina i mnogo loših uspomena je izbledelo, i zaboravim koliko mi je Hristos potreban. Ovih dana se podsećam te istine i zahvalan sam Bogu što sam ponovo otkrio da bez Njega ne umem da živim, jer samo sa Njime mogu da živim „čudesan običan život“!!!


I završavam ovo razmišljanje rečima pesme:

Trebam te da mi ruku svoju daš,
Trebam te da vodiš život moj
Trebam te moj Gospode svaki dan,
Više od svega na svetu trebam Te.

Bez tebe ja ne mogu da živim Gospode
Bez tebe ja NE UMEM da živim Gospode!

Beređi Dušan Bera

PS. Poslušajte pesmu momaka iz Centra Duga, na kampovanju 2018... Razlog više za moj argument
PSS. Ako vam se dopada moj tekst, prijavite se u listu čitalaca ovog bloga. Hvala. 



четвртак, 20. јануар 2011.

O Rosi Parks - Kada je dosta ugnjetavanja - primer hrišćanskog aktivizma


Godine 1865. godine robovlasništvo je ukinuto u Sjedinjenim Državama. No odmah je bilo zamenjeno zakonom "o odvajanju" - zakonom koji je isključio crnačku populaciju iz društvene zajednice.

 Primer sprovođenja ovog zakona je sledeći: u gradu Montgomeriju, u državi Albami, u autobusu je prvih deset mesta bilo rezervisano samo za belce. No i crnci koji su sedeli na drugim mestima nisu imali svoja prava. Ako bi u autobus ušao belac, a prvih deset mesta je bilo zauzeto, morali bi mu ustupiti svoje mesto.

Rosa Parks, četrdeset dvogodišnja krojačica putovala je autobusom kući posle teškog dana na poslu, 1. decembra 1955. godine. Sedela je na sedištu pod brojem 19. Na stanici je ušlo šestoro belaca i vozač autobusa je zatražio da ustupi svoje mesto. Ona je odbila, kako je rekla kasnije "znala sam da neko mora da učini prvi korak i zato sam odlučila da ne ustanem.".

Vozač je pozvao policiju i oni su je uhapsili i zatvorili. Posmatrajući sada taj događaj ona kaže "sve u meni je zahtevalo da budem hrabra." Ovaj spontani potez jedne hrišćanke je pokrenuo lavinu koja je zahtevala promene. "Tog momenta, negde u univerzumu, nešto se pokrenulo" rekao je posle jedan od vođa crnačkog pokreta. 


U ponedeljak 5. decembra počeo je bojkot autobuskog prevoza. Hiljade ljudi se uveče skupilo kako bi čulo propoved Martin Luter Kinga u Holt Street Baptističkoj crkvi. Neočekivano on je počeo da govori o Rosi Parks: "Niko nemože da dovede u pitanje jačinu njenog karaktera. Niko nemože da dovede u pitanje dubinu njenog hrišćanskog predanja i posvećenosti učenju Isusa Hrista. Međutim, znajte prijatelji, čovek se  vremenom umori od stalnog ugnjetavanja.". 

No ugnjetavanje je nastavljeno. Rosa i njen muž su ostali bez posla i pretili su im da će ih ubiti. No nisu se uplašili pretnji. Rosa je rekla povodom toga "Svakom je suđeno da jednom umre. Ukoliko bojkot dovede do doga da mene ubiju, uredu, spremna sam da umrem." 

13. XI 1959. godine, Vrhovni sud je proglasio zakon "o odvajanju" neustavnim. To je dovelo do reakcije belih ekstremista i nekoliko crkava koje su posećivali crnci kao i kuće njihovih sveštenika su bili uništeni u bombaškim napadima. No uprkos tome u petak 21.XII 1959. godine više nije bilo razdvajanja u autobusima u Montgomeriju, Alabama. 

Rosa Parks je 1980. godine postala je prva žena dobitnik Martin Luter King nagrade za mir. Iste godine, Ebony Magazine proglasio ju je kao crnu ženu koja je najviše doprinela razvoju ljudskih prava. U sedamdeset drugoj godini je učestovala u protestima protiv rasističke politike Južno Afričke vlade. Na samom početku svoje borbe je rekla "Ne planiram da odustanem sve dok svi ne budemo slobodni. Mi smo vojnici i moramo nastaviti našu borbu za slobodu i pravdu, sve dok imamo snage.". (Iz Život vredan življenja - Alfa Kurs, Nik Gembel)


Verujem pravi izazov za sve nas!!!
Beređi Dušan Bera

PS. Ako vam je moj tekst bio od koristi, prijavite se na listu čitalaca ovog bloga. Opcija se nalazi sa strane na PC ili ispod teksta na mobilnim telefonima.

среда, 19. јануар 2011.

Deklaracija o brizi za stvorenje (prirodno okruženje) - Svetske Evanđeoske Alijanse

DEKLARACIJA O BRIZI ZA STVORENJE[1]
Svetska Evanđeoska Alijansa – Generalna Skupština[2]
Pataja – Tajland, 29.10.2008.

Kao sledbenici Isusa Hrista, podređeni potpunom autoritetu Svetog pisma, i svesni načina na koji smo narušili stvorenje (pod stvorenjem se u tekstu podrazumeva naše prirodno okruženje), mi smatramo da je vera zasnovana na Svetom pismu suštinski važna za rešavanje sadašnjih ekoloških problema.

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...