Da li vredi? - lično razmišljanje o rehabilitaciji narkomana...


Prošle nedelje su nam dva momka „pobegla“  iz centra „Duga“ (centar Duga je centar za rehabilitaciju heroinskih zavisnika pri našoj crkvi, u kome se ostaje dobrovoljno, i korisnici u svakom momentu mogu slobodno da izađu). 

Mogli su jednostavno reći „mi idemo“, međutim oni su odlučili da samo nestanu. Ž. je u centru bio šest meseci, Z. tri. Čuli smo se posle sa njima, kaže Ž: „nešto se prelomilo u meni“.  Ni hvala, ni žao mi je, ni izvinite… To jutro sam sa momcima koji su u centru sedeo i razgovarao. Svi tužni, bez puno nade za njih dvojicu.

Pre šest  meseci sam stajao na sahrani. N. je izdržao 15 dana u centru, izašao, počeo da se drogira, diluje, i na kraju ga našli u kadi, mrtvog, sa špricem. Uzrezalo mi se u mozak, na sahrani, nad grobom otac nariče „Sine, sada barem znamo gde si!“. Oko groba, njegovi drugari, živi leševi.
Momenti razočarenja, kada se pitaš da li vredi? Kako se nositi sa takvim vidom „neuspeha“?  Dok sam sedeo razmišljajući o ova dva događaja pale su mi sledeće misli na pamet koje mi pomažu da nastavim dalje:
1. Pomaže mi svest o duhovnoj borbi oko nas.  Nekada isključim svest da se nalazimo u području koje pripada Sotoni, i da je narkomanija jedna od najjačih sotonskih zamki.  Toliko snažna da ljudi ne veruju u mogućnost oporavka. Pre neki dan sam razgovarao na sudu sa referentom za zatvorske kazne, njen komentar je bio: „Devedeset posto ljudi koji dođu do mene su narkomani, ja ne verujem u mogućnost njihove promene. Jednom narkoman, uvek narkoman, jedino što može da apstinira.“.
Kako se nositi sa takvim okovima? Jedino u sili Isusa Hrista, ako im Bog ne pomogne, ni jedan čovek im pomoći ne može. Ni ja im ne mogu pomoći, ni crkva, niko osim Hrista. A da bi im Hristos pomogao, moraju mu dopustiti da im pomogne.
 2. I za jednog vredi. Neće svi prihvatiti pomoć, neće ni svi koji prihvate pomoć uspeti, ali i za jednu osobu vredi. Nekada mi propovednici kažemo da bi Hristos umro i za jednu jedinu osobu, da samo ona na svetu postoji. Da li je to samo fraza nisam siguran, ali sam siguran da je Hristos umro za svaku osobu kojoj ponudimo Spasitelja i pomoć.
 3. Životne priče svih onih koji su uspeli. Samo u Novom Sadu, stotine momaka i devojaka koji su slobodni. Jedna od njih, K. dok se još drogirala posetila je uglednog novosadskog psihoterapeuta tražeći izlaz. Rekao joj je: „Ne mogu da ti pomognem i nije pošteno da ti uzimam novac. Ja ne mogu da ti dam drugu glavu.“ Izgubljen slučaj, a sada brižna majka, vredan radnik, značajan deo naše crkve…
 4. Radi Hrista. I ovo mi je prioritetno. Radi HRISTA. On voli te izgubljene ljude, narkomane. Njemu je stalo do njih. „Jer je Bog tako zavoleo ovaj svet da je dao svog jedinorodnog sina da SVAKO ko veruje u njega ne propadne nego da ima život večni.“ Jovan 3:16. Izraz moje ljubavi prema Hristu jeste da mu služim spasavajući one koji propadaju. Kako je napisao apostol Jakov: „Druge spasavajte čupajući ih iz ognja.“ Jakov 23.
I na kraju – „Da li vredi?“. Pomažući ljudima suočićemo se sa mnogim razočaranjima, odbaciće poruku do koje nam je naviše stalo, a nekada će je i izgaziti. Pomagati ljudima je često bolno iskustvo, ima puno radosti, ali i mnogo bola. Ali vredi radi Hrista, radi njegove ljubavi za te ljude.  
Beređi Dušan Bera

Razmišljanje uz Božićnu priču, napisala: Marija Čanji

RAZMIŠLJANJE UZ BOŽIĆNU PRIČU – JOSIF JE PRVI KRENUO KA HRISTU
 (Takst je napisala Marija Čanji kao njeno razmišljanje povodom Božića. Marija Čanji je član naše crkve i vođa Kućne grupe PHZ-a.)

Matejevo Evanđelje 1:18- 25 (prevod dr Emilijan Čarnić)

A rođenje Isusa Hrista beše ovako: kada je majka njegova Marija bila zaručena za Josifa, pre no što se sastaše, nađe se da je začela od Duha Svetoga. Pošto je Josif, njen muž, bio pravedan i nije hteo da je sramoti, namisli da je tajno napusti. Kada je on to smislio, gle anđeo Gospodnji mu se javi u snu i reče: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer što je u njoj rođeno od Duha je Svetoga, Ona će roditi sina i ti ćeš mu dati ime Isus, jer će on spasti narod svoj od grehova njihovih. A sve ovo dogodilo se da se ispuni što je Gospod rekao preko proroka koji kaže: »Gle, devojka će začeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil«, što prevedeno znači: »Sa nama Bog«. A kada se Josif probudi od sna, učini kako mu je naredio anđeo Gospodnji, i uze ženu svoju. I ne poznavaše je dok ne rodi sina, i dade mu ime Isus.

U ovo vreme kada praznujemo rođenje našeg Spasitelja Isusa Hrista nametnuo mi se jadan lik iz celokupne priče o ovom događaju opisanom u Matejevom i Lukinom evanđelju. To je Josif.

Šta znamo o njemu? Ne puno. Poreklom iz Vitlejema, tesar, običan čovek, ali i potomak kralja Davida, najvećeg od svih izraelskih vladara. I ono što je najznačajnije veran Bogu.

U Evanđeljima čitamo da je Josif bio veren sa Marijom mladom devojkom koju je Bog izabrao da donese na svet Njegovog jedinorodnog sina Isusa Hrista (Jovan 3:16). Josif je bio dobar čovek, mada se kolebao da li da se oženi Marijom. Ipak nije napustio trudnu verenicu iako su mu, verovatno, svi govorili da to učini, jer trudnoća pre braka je bila sramotna. Poslušao je Božijeg glasnika a budući da je bio veran Bogu i poznavao reči proroka nije se odrekao Marije. Njegovo delo nam silno svedoči o tome koliko je bio blizak sa Bogom i poslušan Njegovoj reči.

Dalje u Matejevom a i u Lukinom Evanđelju čitamo da je Josif ostao sve vreme uz Mariju na putu u Vitlejem i tokom porođaja. Prihvatio je u svoje naručje Sina Božijeg.  

Nije mi namera da uzdižem Josifa. Samo mi se jedna stvar nameće iz čitave ove priče. Josif je prva osoba koja je prihvatila Evanđelje verovatno nesvestan svog čina, prva osoba koja je krenula ka Hristu. 
Marija Čanji 

Zašto slavim Božić ili moja životna priča!

Zašto slavim Božić ili moja životna priča

Ovaj tekst prikazuje moju životnu priču, tj zašto sam postao vernik. Značajno je jer se desilo na Božić, davne 1994-godine. Najznačajniji događaj moga života


Beređi Dušan Bera
Kao što sam sinoć napisao, prvi put sam u Hrišćansku zajednicu ušao na božićnu službu. Nekoliko nedelja posle toga sam i poverovao u Spasonosnu poruku koju sam čuo za Božić. No put do vere nije bio lak. 

Odrastanje u porodici koja nije verovala 

Odrastao sam u porodici koja nije marila za hrišćanstvo. Otac razočarani komunista, ubeđeni ateista, u prvim godinama mog života i alkoholičar. 

Majka odrasla u velikoj porodici, preko desetoro dece. Razlog tako velike porodice je bio da je baka bila Nazarenka, i svoju veru je mami nametala na pogrešan način. Sve je to stvorilo kod moje mame veliku odbojnost prema hrišćanstvu. Zbog svega toga, moje viđenje hrišćanstva je bilo da je to zaglupljujuća, zaostala i nepotrebna religija.

Sa druge strane veliki problem mog detinjstva je bio osećaj neadekvatnosti, potrebe da se dokažem, da pokažem da vredim. Uništavao me je stalni osećaj da nisam vredan. Pošto nisam uspevao da se dokažem pozitivnim delima (ili u tome nisam bio ohrabrivan???), počeo sam da se dokazujem negativnim, a najviše kroz alkohol, i to intenzivno.

Alkoholizam i zarobljenost

U početku sve je bilo jako zabavno, a kasnije počinje da bude besmisleno. Pio sam da mi bude dobro, da se osećam lepo, da se zabavim, a sve sam to počeo da gubim. Ništa me više nije moglo oraspoložiti. Napijem se da izađem iz depresije a nađem se još dublje u njoj. Pušio marihuanu da se oraspoložim a tonuo u očaj. 

A za mene nagore od svega je bilo što nisam više mogao da puno popijem (čime sam se, glupan, ponosio), nego bi posle nekoliko pića zaspao za stolom, na podu ili bilo gde da sam se nalazio. Želeo sam da prestanem da pijem, ali nisam mogao. Moja odluka o anti-alkoholizmu je trajala dok neko drugi nije počeo da pije, i tu se završavalo moje apstiniranje.

U tom stanju očaja, sećam se večeri, gde sam pijan išao kući i svađao se sa Bogom. Rekao sam mu  „Ako te imam, pokaži mi se, dokaži da postojiš i ja ću verovati u tebe.“ 

U decembru mesecu 1993. godine, moj prijatelj Goran je organizovao oproštajno veče. Sećam se da sam želeo tu noć da se dobro provedem. Otišao sam radostan i pun očekivanja, napio se od par piva i zaspao za stolom. Kada sam se probudio, plakao sam od očaja, bilo mi je dosta svega. 

Na oproštajnom je bilo nekoliko prijatelja koji su posećivali Protestantsku Hrišćansku zajednicu, Mišel, Ankica, Kaća, i oni su me pozvali rečima: „Idi na službu, Bog može da ti pomogne!“.

Moj put do vere

Sledeće nedelje je bio Božić i ja sam nazvao Mišela, dogovorio se sa njime i otišao na službu. Već na vratima me je zapljusnulo nešto pozitivno. Nasmejani ljudi, pružaju ruku, zainteresovani za mene. Posle kada je krenula služba – savremeni instrumenti, savremen zvuk, ljudi koji normalno pevaju razumljivim rečima, pozitivna poruka. 

Propovedi se ne sećam, a ni ko je propovedao taj put. Ali veoma dobro se sećam dve pesme: „Tiha noć“, pesma koju sam slušao na filmovima i pesme „Šta bih ja?“. Ona je bila ključna za moj put do vere. Slede reči pesme:

„Šta bih ja, šta bih ja, 
sa noći nadamnom bez Tebe, 
borba je preteška za mene, 
da nisi im´o ljubavi i za mene, 
da greh moj nije bio tamo na krstu, 
o da te nisam sreo dragi Isuse, 
šta bih ja, šta bih ja. 


Šta bih ja, šta bih ja, 
borba je preteška za mene, 
o da me nisi sreo dragi Isuse, 
u svetu punom bola tražio bih te, 
Isuse, šta bih ja.“ 


Te reči su mi se urezale u svest kao odgovor. Ali to veče nisam doneo odluku, jer sledeće nedelje je bio doček nove godine i želeo sam da se „provedem“.

Poslednje pijanstvo i ne opet osećaj

A provod, uff! U 20.00.h počelo a u 22.30.h spavanje na podu do ujutru. Proveo sam se samo tako. Da bi stvari bila još gora, u devet sati kada smo došli na žurku, na podu je spavao jedan momak (sa simpatičnim nadimkom – Đavo), i ja sam pomislio „Bože, samo da se to meni ne desi“ i ujutru se probudio na tom istom mestu.  

Probudio sam se sa osećajem koji sada nazivam „o ne opet osećaj“. Želeo sam još isto veče da idem na službu i promenim moj život ali sam bio previše mamuran za nešto tako.

Moja odluka

Ali zato sledeće nedelje, ponovo je bila Božićna služba (kao crkva obeležavamo oba datuma pošto imamo vernike iz obe tradicije). Bio sam tamo, spreman. 

Na kraju je propovednik (Stjepan Orčić) pozvao mu postavimo pitanje ako nas nešto muči u vezi hrišćanstva. Ja sam želeo da pitam šta se dešava sa ljudima koji nikada nisu čuli evanđelje, npr. u Africi. 

Odgovor je bio krajnje čudan (verujem da je Stipan tada bio vođen Duhom Svetim, jer to je uradio samo samnom i posle nije mogao da veruje da je te reči izrekao): „Znaš, na to postoji odgovor, ali da li si ti prihvatio to evanđelje i izmirio se sa Bogom“. Na moj odrečan odgovor rekao mi je „Kako te nije sramota to i da kažeš, uradi to.“ Ja sam pomislio, „stvarno, kako me nije sramota, moram nešto da uradim po tom pitanju“, ali nisam znao šta tačno.

To veče sam izašao sa društvom, odlučan da više ne pijem i izjavio da sam od sada vernik. Sva moja odlučnost je trajala do momenta kada su oni počeli da piju, kada je sva odlučnost potpuno nestala. Goreo sam od želje da pijem. 

Imali su litru rakije, neke odvratne domaće, ali sam ja žudeo za njom. U očaju počeo sam da pevušim u sebi reči pesama iz crkve, izrekao par reči iz molitve „Oče naš“ (iz mog tada bednog biblijskog znanja), i „smiluj mi se Bože“, i u sekundi bio slobodan od svake želje za alkoholom. 

Već dvadeset i više godina u meni ne postoji ni želja za bilo čime što ima u sebi alkohol, čak šta više i hrana kuvana sa alkoholom izaziva u meni veliku mučninu. Bio sam isceljen, na mestu gde sam stotinama puta bio pijan. 

Zašto slavim Božić?

Nisam ni razumeo potpuno poruku evanđelja, ali sam otkrio da je Bog živ i da je priča o Hristu istina, na svojoj koži.  Oslobodio me je očaja.

Time je završeno moje putovanje do vere, ali je započelo putovanje otkrivanja vere koju sam dobio, i još uvek traje. Mislim da ni za večnost neću razumeti svu veličinu Božijeg dela započetog Hristovim rođenjem, pre 2000 godina. 

Možda je najbolje da to izrazim rečima pesme koju jako volim: „Divna milost kroz Isusa, što grešnog spasi me, izgubljen lutah, nađen sam, slep nekad vidim gle“!!!
Beređi Dušan Bera 
Podržite blog KaHristu tako što će te:
1. Podeliti tekstove sa njega na društvenim mrežama
2. Upisati se u listu čitalaca ovog bloga. Hvala. 

Božić, paganstvo ili hrišćanstvo?

Pre oko tri nedelje, jedna baka me je zaustavila sa pitanjem. Došla je u zgradu naše crkve, i videla da je crkva okićena Božićnim ukrasima, videla je lampice i okićenu jelku. Njeno pitanje je bilo zašto slavimo Božić kada je to paganski praznik koji nema veze sa novozavetnim hrišćanstvom. Nisam želeo da ulazim u raspravu sa njom, samo sam joj odgovorio – „vi tako verujete, mi ne.“ Međutim, da li je baka bila u pravu?
Verovatno većini čitalaca ovakvo pitanje izgleda apsurdno, jer se u našem narodu Božić smatra vrhuncem hrišćanske vere. Međutim moramo znati da argumenti na prvi pogled pokazuju da je baka u pravu. Činjenica je da u prvih nekoliko vekova hrišćani nisu slavili Božić nego se Hristovo rođenje slavilo na Bogojavljanje. Činjenica je da ne znamo datum Isusovog rođenja, i da najverovatnije nije rođen 25.12. (pastiri zimi nisu u poljima pa ni na bliskom istoku…). Činjenica je da su hrišćani preuzeli slavljenje Saturnalija (Rimskog praznika, koji se završavao 25.12.) i slavljenje Nepobedivog sunca (25.12.) od Mitrizma. Činjenica je da je poreklo jelke ili badnjaka pagansko, i da su prvo korišćeni u paganskim obredima. A da ni ne spomenemo Coca-colin najveći marketinški trik – priču o Deda-Mrazu. I ko može protiv ovakve sile argumenata? Da li poći za primerom revnosti engleskih reformatora koji su 1647.godine bili čak i zabranili slavljenje Božića (zabrana je trajala 10 godina).

Odmah da kažem ja slavim Hristovo rođenje na Božić!!! A zašto ga slavim, iako znam sve ove argumente i zašto ga slavim ako tvrdim da svoje hrišćanstvo gradim na osnovama Svetog pisma? Da li se u opšte mogu nazvati biblijskim hrišćaninom?  Jutros sam na službi u našoj crkvi u Temerinu postavio isto pitanje. Odgovori su bili – obeležavamo Božić jer je lepo, zbog tradicije, dobro se osećamo, porodica treba da se okupi…? Ne smatram da je to dovoljno, ako nema biblijskog argumenta, onda je baka sa početka priče u pravu.

Volim na Božić da propovedam iz knjige o Nemiji, osma glava. Stihovi koji ne govore o Božiću, ali govore o posebnoj svetkovini. Jevrejski narod se posle 70 godina ropstva u Vavilonu vratio nazad u Jerusalim i počeo obnovu. Situacija katastrofalna, hram porušen, zidine porušene, naroda malo… I deo po deo Bog obnavlja Jerusalim. U knjizi o Nemiji piše o obnovi zidina grada, obnovi zaštite i sile naroda. Sve do osme glave ove knjige. Do tog momenta zidine su završene za čudesno kratko vreme, i narod ponovo, posle duge pauze praznuje praznik Senica.

 „1 Tada se sav narod skupi na trg pred vodenim vratima. Oni rekoše Jezdri, književniku da donese knjigu zakona Mojsijeva koji Gospod dade Izrailju… 3 Jezdra čita knjigu na trgu pred vodenim vratima od jutra do podne, pred ljudima i ženama i pred svima koji mogahu razumeti. Sav narod je pažljivo slušao čitanje knjige zakona… 8 Oni čitahu razne delove knjige zakona Božijega, i razlagahu smisao njihov da si se razumelo ono što behu čitali.
9 Nemija, namesnik, Jezdra, sveštenik i književnik, i Leviti koji poučavahu narod rekoše svemu narodu: Ovaj je dan posvećen Gospodu, Bogu našemu: ne tužite i ne plačite! Jer sav narod plakaše slušajući reč zakona. 10 Oni im rekoše: Idite, jedite mesa debeloga i slatkih pića, i šaljite onima koji nemaju ništa zgotovoljeno, jer je ovaj dan posvećen Gospodu našem: Ne budite žalostni, jer će radost Gospodnja biti vaša sila. 11 Leviti utišavahu sav narod govoreći: Ćutite, jer je ovaj dan svet, ne budite žalostni! I sam narod otide da jede i da pije i da i drugima šalje, i da se provede u najvećem veselju- JER SU RAZUMELI REČI KOJE IM SE TUMAČIŠE.“

Praznik Senica se praznovao u znak sećanja na lutanje po pustinji, po izlasku iz Egipta. Jevreji bi gradili kolibe od šiblja, i taj dan provodili u kolibama. Cilj je bio da kada dete pita „tata, zašto smo u kolibi“ da dobije odgovor „Bog nas je izveo iz zemlje Egipatske i zaštitio…“. Na taj način se poruka o Božijem delu spasenja prenosila iz generaciju u generaciju. A u tekstu koji sam čitao, praznik je još značajniji, jer narod verovatno desetinama godina, nije čuo Reč Gospodnju, a sada su je razumeli. Razumeli su Božiji plan spasenja i radovali su se, slavili su!
Suština moje priče jeste da su praznici jedan od načina na koji Bog prenosi poruku o svome delu. Pasha – priča o spasenju u Egiptu i nagoveštaj Hrista kao poslednje pashalne žrtve. Purim – spasenje u vreme Jestire... I uvek su uključeni simboli, poruka o Božijem delu, i radost zbog razumevanja Spasenja.

A Božić? Prorok Isaija 9:2-6: „Narod koji je tami hodio vidi svetlost veliku; onima koji u zemlji senke smrti seđahu, zasvetli svetlost. Ti svoj narod umnožavaš i veliku mu radost daješ, i on se pred tobom raduje, kao što se žetvi raduje, kao što se veselo kliče kada se deli plen. Jer ti lomiš jaram pod kojim mu teško beše, i štap kojim ga po leđima bijahu, i palicu mučitelja njegovog; lomiš ih kao u dan Medijanski. Jer će sva obuća što se u boju nosi i sva ratnička obuća krvlju poprskana plamenu se predati. Jer se rodi dete, sin se nama dade, i vlast će da bude na ramenu Njegovom; i nazvaće se: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mira.“

Zašto se narod raduje – jer se rodio Spasitelj, Sin nam se dao, onaj ko je Divni, Bog silni je postao čovek. Narod se raduje spasenju, jer vidi svetlost, jer više nije u seni smrti. Slika koja se koristi jeste slika radosti zbog žetve (kada je od toga zavisio život) i podele plena (nečega što je besplatno). Radost neopisiva.

Božićna proslava za sestre u našoj crkvi

I zato obeležavam Božić – jer iako ovaj praznik nije zapoveđen u Novom zavetu, on u sebi nosi poruku Spasenja. I zato što, iako se simboli Božića ne nalaze u Novom zavetu, preko njih se može preneti poruka o Hristu i Hristovom delu (da i preko jelke – od početka je korišćena kao simbol Svete trojice). I zato što je Božić simbol Božije ljubavi prema nama, jer je Hristos iz ljubavi postao čovek.

I naravno da mi u našoj grešnosti, i od Božića možemo napraviti paganski praznik, prežderavanje i napijanje… Kako je to neko rekao „kada bacamo prljavu vodu iz kadice posle kupanja bebe, ne izbacujemo i bebu sa vodom“. Često mi evanđeoski, sa vodom koja je prljava, izbacimo sadržaj koji je dragocen. Tako i kod Božića, ne fokusirajmo se na sporedno, nego na sadržaj – „Rodilo nam se dete.“

I konačno, zašto još volim Božić. Zato što sam, pre sedamnaest godina, upravo na Božićnu službu, ušao u crkvu prvi put. Očajan, tražeći pomoć, našao Hrista, baš u vreme Božića. Ali to je druga priča.

Alpha E-časopis


Alfa – Zapadni Balkan

ADRESA: NOVAKA RADONIĆA 19, 2100 NOVI SAD, SRBIJA

BROJ TELEFONA: +381/(0)64 – 53-83-580


ALPHA E-ČASOPIS

BROJ 2-DECEMBAR 2010.

Dragi prijatelji Alfa kursa, sretni vam Božićni i novogodišnji praznici! Kao tim "Alfa Zapadni Balkan" od srca vam želimo sve najbolje, a iznad svega da se u sledećoj godine još više približite našem Bogu i Spasitelju, Isusu Hristu. 

Ovo je vreme kada se sabiraju utisci iz ove godine i verujemo da je ova godina bila za sve plodonosna. Što se tiče Alfa kursa, Božijom milošću, ovo je bila uspešna godina. U ovom izdanju časopisa, samo najznačajniji izveštaji ovogodišnjeg dela Božijeg kroz Alfa kurs. Imamo puno izveštaja i svedočanstva koje ćete imati priliku čitati u narednom broju.

GLOBAL ALFA TRENING (GAT) U NOVOM SADU

Nakon puno molitve, došlo je vreme na se održi prvi Global Alfa Trening u regionu Zapadnog Balkana. Obuka je bila zakazana za 16. i 17. četvrti. Crkva koja je ugostila delegate iz Srbije, Hrvatske, Makedonije , Bosne i Hercegovine je bila Protestantska hrišćanska zajednica (PHZ) iz Novog Sada.

Gosti predavači  su bili- Matt Harpur,Chris Hunter, Debbie Garner, Bucky Hulse,  Alexandra Shimings iz Engleske i bračni par iz Holandije -Corine i Bram Shuurman.  Na GAT- u je bilo prisutno oko 80 delegata iz 12 crkvenih denominacija (Crkva Božija, Evanđeoska Crkva, Baptistička crkva, Pentakostalna crkva, Slovačka Evangelička crkva, Rimo-katolička crkva, Metodistička crkva, Protestantska hrišćanska zajednica kao i pojedine slobodne Evanđeoske crkve).

Teme koje su obađene su: “Šte je Alfa kurs?“,  „Osnovni elementi kursa“ „Kako održati govor na Alfi?“ „Kako voditi diskusiju“... Učesnici su mogli da dobiju sliku šta je to zapravo Alfa.  U našem regionu, kao i što sami znate, uvek se postavlja pitanje ”Verujemo da je to dobro tamo negde na zapadu ali kako to primeniti kod nas?“.  Ivica Matulić (Ica) - Nacionalni koordinator za Hrvatsku i Beređi Dušan (Bera) su u govoru „Alfa kao deo života crkve“  i mogli su iz ličnog iskustva da pokažu da se Alfa savršeno uklapa u život crkve. U toku ova dva dana treniga bilo je prikazano i kako izgledaju govori na Alfi (četiri prezentacije),  nakon čega se moglo diskutovati u  maloj grupi i doživeti  kurs sa pozicije gosta na Alfi.

U toku celog treninga osećao se duh jedinstva i radosti, uzrokovano svešću da zajedno možemo raditi na širenju evanđelja i transformaciji društva. Posebno je bilo interesantno  kada smo nacrtali mapu Zapadnog Balkana, upalili jednu veliku sveću (Isus- svetlost sveta) i pojedinačno dolazili sa malim svećicama i uzimali plamen od velike i postavljeli na gradove (na mapi) odakle dolazimo. Neko je prebrojao pedeset  svećica. Verujemo da to nisu samo svećice na mapi nego da će Svetlost doći u te krajeve kroz Alfa kurs.

U narednom periodu očekujemo i molimo se da Alfa kurs krene u  Užicu, Nišu, Lebane, Bačkoj Palanci, Senti, Subotici.....Dubrovniku....Bihaću, Čapljini... Samo ću vam navesti  još nekoliko primera kakav uticaj je GAT imao na crkvu domaćina i na  razvoj Alfa kursa u Srbiji.

1. Ljudi iz PHZ su imali priliku da budu domaćini i da služe braći i sestrama iz celog regiona što  je donelo svežinu u njihovom hodu sa Bogom i novu želju da i dalje budu uključeni u Alfu.

2. Samo nekoliko dana nakon GAT- a krenuo je Alfa kurs u Vrdniku. Dragan  Radovanović, pastor Crkve Božije iz Vrdnika koji je sa svojim timom bio u PHZ-u da vidi kako kurs izgleda, odlučio se i krenuo.

3.  Viktor Sabo, pastor Evanđeoske crkve u Subotici je započeo Alfa kurs u svojoj crkvi nakon ovog treninga.  Viktor nam je napisao:“ Prvi Alfa kurs smo završili sredinom sedmog meseca, kada smo krenuli uglavnom sa članovima crkve ali i onda smo imali četiri nove osobe i nekoliko ljudi koji su ranije dolazili u crkvu. Dve osobe iz te grupe će se krstiti uskoro. A sada  u septembru smo krenuli sa novom grupom, Sada imamo 12 novih osoba. Jako se radujemo, Alfa tim dobro sarađuje. U početku  smo se brinuli  kako ćemo za svaku priliku hranu skuvati. Ali to je bio najmanji problem. Ljudi su davali radosno...“

Za narednu godinu, 2011-tu, planirano  je da se ovakvi treninzi održe u Sarajevu, Skoplju i Splitu. Ono što zasigurno znamo je da je Božija volja da se ljudi spasu a ono što je iznad svega potrebno našim narodima je upravo Spasenje Božije. Bog očekuje da se odazovemo njegovom pozivu i da delimo bol Njegovog srca za naše zemlje. Priključite se, molite se, radite na tome da Radosna vest dođe u sve krajeve Zapadnog Balkana!

INTERNACIONALNA KONFERENCIJA – LONDON 2010

Svake godine, u Londonu se održava velika konferecija u vezi sa Alfa kursom. I ove godine od 7. do 11.6. više od 1200 hrišćanskih vođa iz 77 zemalja (Evropa, Bliski Istok i Afrika) i 28 crkvenih denominacija je prisustvovalo Alfa konferenciji koja je održana  u crkvi “Holy Trinity Brompton“, London.

          Na ovoj  Alfa konferenciji je bilo i 10 učesnika iz zemalja Zapadnog Balkana. Iz Srbije: Mirjana i Dušan Beređi i Miroslav Radovanović, iz Hrvatske: Ivica i Mirjana Matulić i Josip Jendričko, iz Bosne i Hercegovine: Slavko i Sanja Hadžić i Tomislav i Lidija Dobutivić. Nažalost ove godine nije bilo predstavnka iz Mekedonije. Prisustvovali smo predavanjima koja su bitna za dalji razvoj kancelarije kao i za dalji razvoj Alfa kursa na našem podneblju i želimo vas ohrabriti sa onim šta se dešavalo.

Reklama za Alfa kurs u Londonu, Engleska

Konferenciju je otvorio u ponedeljak 07.07. Biskup Londona Richard Chartres.

Evo šta je između ostalog rekao: „Prava je senzacija biti ovde. Divno je videti ovoliko učesnika konferencije i stvarno je dobro razmišljati globalno o hrišćansvu.  Živimo u veoma burnim vremenima, u svetu gde se suočavamo sa velikim obećanjima i velikim rizicima i kao sledbenici Isusa Hrista moramo biti duhovno ambiciozni i revnosni da poruku o Hristovom delu na krstu prenesemo drugima, jer ako mi to ne uradimo ovaj svet će biti mračan zaista... Došli smo u misijsku zonu, došli smo u London. Pre sto godina, davne 1910. godine je bila sazvana misijska konferencija u Edinburgu. Sada, sto godine kasnije situacija je drugačija i ja sam zahvalan Bogu što ste došli ovde jer svi mi bez obzira na razlike imamo zajednički cilj da Njegovo kraljevstvo dođe.

Pred oko dve nedelje imao sam uzbudljiv susret u vezi sa Alfa kursom. Posetio sam jednu parohiju u Centralnom Londonu. Prošlo je pet godina od kada nisam bio u ovoj parohiji, tada u zajednici je bilo svega nekoliko vernih i dobrih ljudi koji su imali plodonosne službe ali su bili već umorni i obeshrabreni.  Jedan član mi je sa tugom rekao: „ Izgleda da je samo inercija ta koja nas gura da nastavimo dalje.“ Sada kada sam ih ponovo posetio  iznenadio sam se jer sada imaju 350 članova. Rade šest  Alfa kurseva godišnje i ljudi dolaze do žive vere u Isusa Hrista. Sada je ova zajednica svetionik u svojoj oblasti i  puna ljubavi  i Duha Isusa Hrista. Govorim vam ovo jer ja nisam ovde samo zbog neke teorije, nego sam svedok da ovaj metod evangelizacije daje neverovatne rezultate.“

U sredu i četvrtak 09. i 10.06. pre podne, EMEA delegati  su dali izveštaj o rastu Alfe u njihovim zemljama.

Nacionalni koordinator iz Poljske je istakao da u njihovoj zemlji ima 27 novih Alfa kurseva . On je govorio o teškim vremenu u Poljskoj posle tragične avionske nesreće u kojoj je poginuo njihov predsednik i 96 drugih putnika u aprilu ove godine. U vremenu nacionalne žalosti bili su u mogućnosti da objave članak Niki Gembela “Zašto Bog dopušta patnju“, koji je pomogao mnogim ljudima.

           Predstavnik iz Kazahstana je rekao kako su kroz Alfu upoznali Hrista njegova porodica: brat, tast i ujak. Na Sejšelima Alfa se radi od 1996. godine ali tek pre dve godine nakon Global Alfa Treninga zabeležen je rast Alfa kurseva. U Albaniji gde ima svega 0,5% evanđeoskih hrišćana, Alfa je započela pre dve godine i sada imaju 48 kureva.

Niki Gembel, začetnik Alfa kursa, uvodno veče

Naš predstavnik Dušan Beređi- Bera je dao kratak izveštaj šta se dešava kod nas. Spomenuo je da je kancelarija” Alfa Zapadni Balkan“ krenula sa radom. Veliko oduševljenje je izvazvalo kada je izjavio da je on posle građanskong rata i raspada bivše Jugoslavije prvi put sustreo Hrvata hrišćanina na ovakvoj Alfa konferenciji (2000. godine) i da su postali dobri prijatelji i da je iz tog prijateljstva nastao zajednički rad. Bili smo svedoci da sila Svetog Duha prevazilazi sve podele i da Isus Hristos povezuje sve nas. Verujem da je bilo fascinantno videti nas napred zajedno dok su se zastave naših pet zamalja (Hrvatska, Srbija, Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora) prikazivale na ekranu iza nas. Da nismo prošli nezapaženi pokazuje i da je navedena izjava odmah objavljena na njihovoj internet stranici.

U petak (11.06.) su se održavala predavanja vezana za bračni kurs (jedan od službi Alfe) koji se sve  više radi na našim prostorima pa su bračni parovi iz Bosne i Hrvatske bili na predavanjima koja se tiču ovog kursa. Slavko i Sanja Hadžić su imali priiku da podele o tome šta je kurs značio za njih same i za ljude u Bosni. O bračnom kursu i o svemu šta su Slavko i Sanja doživeli tamo moći ćete čitati u narednom broju.Ovo je samo jedan mali deo svega što se dešavlo u Londonu u drugoj nedelji šestog meseca, otišli smo ohrabreni i osnaženi za nove pobede u Isusu Hristu.

VESTI IZ SVETA

Slede izveštaji pojedinih nacija sa Alfa konfrencije u Londonu:

Francuska: Alfa u Francuskoj se radi već oko 10 godina. Imamo kancelariju u centru Pariza. Ove godine imamo 550 crkava koje rade Alfu i 150 koje rade kurs za bračne parove. Preveli su predbračni kurs i to je veliki uspeh.

Madagaskar: Jedna od najuzbudljivijih stvari koje su se desila prošle godine je da je smo štampali knjigu Životna pitanja na Malagasi jeziku. Na ovom jeziku postoji svega 100 knjiga koje su štampane pa smo stoga veoma uzbuđeni zbog toga. Sledeće sedmice imaćemo simpozijum gde će veliki broj ekumenskih grupa -Katolika, Luterana, Refomiranih crkava i Anglikanaca sastati a mi ćemo imati priliku da predstavimo Alfu.

Slovačka: Počeli smo Alfa kurs pre tri godine u Katoličkoj crkvi u jednom gradu u Slovačkoj. Ove godine krećemo Alfa kurs za mlade i studente u 10 gradova. Oko 800 mladih ljudi je prihvatilo Hrista.

Bugarska: Jedna žena je prodavala med na pijaci i pozivala je ljude da dođu na Alfi i oni su mislili da je Alfa kurs nešto o pčelama i medu i došli su. Na prvoj večeri bili su jako razočarani, ali su ostali i sada su deo jedne lokalne crkve. Prošle godine smo imali i prvu Alfa konferenciju za Pravoslavnu crkvu i sada imamo nekoliko kurseva koji se vode u zatvorima i lokalnim parohijama i dobra vest je da ćemo ove godine imati drugu Alfa konferenciju za Pravoslavce i očekujemo ljude iz drugih zamalja da dođu i to je divno.

Holandija: Dok fudbal  ujedinjuje svet na površinskom nivou, Alfa ujedinjuje hrišćane na mnogo dubljem novou i zato želimo da se zahvalimo vašoj zajednici za divan dar Alfa kursa.

Rumunija: 2010 godina je najvažnija godina za Alfu u Rumuniji. Drago mi je da ovde imama predstavnike ih Pravoslavne crkve. Takođe sa nama su došla dva Biskupa i šest Sveštenika. Rumunija je pravoslavna zemlja i mi zaista verujemo da je Alfa alat za evangelizaciju koji se može lako koristiti u svakoj zemilji. Radujemo se što ćemo biti deo Alfa konferencije za Pravoslavce koja će se odrđati  u novembru u Bugarskoj.

Južna Afrika: Više od 400.000 ljudi je prošlo kroz Alfa kurs u Južnoj Africi ali sa brojem stanovnika od 50 miliona i sa sidom koja nastavlja da se širi zemljom mi imamo osećaj hitnosti. U oktobru ove godine imaćemo prvu Afričku Alfa inicijativu u Cape Town-u.

Izrael: Ja sam Pator jedne Luteranske zajednicie u Izraelu i trenutno radimo Alfu prvi put. Imamo 25 učesnika i jako nam se dopada. Razgovaramo kako da napravimo Jevrejsku verziju Alfe i vidimo veliku podrebu za tim.

Meksiko: Ove godine imali smo tri GAT treninga sa više od 500 učenika. Nakon prave Regionalne Alfa koferencije za Katolike održane prošle godine u Bogoti,  Alfa se počela širiti Latinskom Amerikom i u Katoličkoj crkvi. Alfa je definitivno alat za širenje Evanđelja.

Rusija:Alfa raste veoma brzo u Rusiji u Katoličkim područjima, u Sibiru i ima puno Evenđeoskih crkava koje su zainteresovane za Alfu i koje počinju da je primenjuju u njihovim crkvama. Planiramo da imamo Alfa inicijativu u Moskvi. To neće biti nešto veliko ali moramo od načega da počnemo. Sa nama su došla tri  Biskupa.

Libanon: U Arapskom svetu je rođen  Alfa DVD na Arapskom jeziku. Ovaj DVD je emitovala i satelitska televizija. Mi smo već održavali kurs u raznim kontekstima i denominacijama. Radimo studetsku alfu i alfu za mlade. Na Srednjem istoku dolazi poseban trenutak, imali smo obuku u Siriji i kao rezultat toga tri kursa su započeta. Biskup Jerusalima je prihvatio Alfu kao kurs za evengelizaciju i učeništvo i zakazao je obuku za Alfa kurs.Poslali smo DVD Palestincima u Jerusalimu koji govore arapki i nadamo se da ćemo imati GAT za Palestince u Izraelu.

Ruanda: Sredinom januara imali smo uspešnu obuku za rad Alfe u zatvorima. Tim iz UK je održao trening i da rade Alfa kurs su obučeni 72 Pastora i upravnika zatvora. Sada 13 od 14 zatvora u Ruadni rade Alfa kurs. Kao što znate u Ruandi je pre 16. godina bio genocid. Bog je koristio Alfa službu da donese iscelenje  silom vaskrslog Gospoda Isusa Hrista. Iskusili smo silu oproštenja.

ALFA KONFERENCIJA ZA PRAVOSLAVNU CRKVU

SOFIJA, 2010

 Alfa Konferencija za Pravoslavnu crkvu je održana 17. i 18. 11. u Bugarskoj, u gradu Sofija. Konferenciju su vodili Niki Gembel i Biskup Sendi Miler.

Oko 80 Pravoslavnih sveštenika i pravoslavnih vernika iz zemalja Istočne Evrope uključujući Bugarsku, Rumuniju, Modlaviju, Rusiju i Lebanon su prisustvovale ovom događaju. Među njima je bilo i pet predstavnika iz Srbije. Bio je iznenađujuće videti puno mladih ljudi i  mnogi od njih su ključne osobe za budućnost Alfa u Pravoslavnoj crkvi. Rumunija se već ponudila kao domaćin za narednu konferenciju za Pravoslavne vernike.

Arhimandrit  Josif Ivanov, sveštenik Bugarske Pravoslavne crkve je poželeo dobrodošlicu. Sveštenik Pravoslavne crkve u Rumuniji,  Jan Nikolae takođe je bio jedan od govornika na konferenciji.

Biskup Sendi Miler je govorio o principima allfa kursa a Niki Gembel je govorio o praktičnim aspektima Alfe. Niki Gembel je takođe intervjuisao neke delegate, učesnike konferencije. Poseban primer su Nasko i Mira Enchev, koji su govorili o tome kako je njihova vera postala živa i kako su se molili za njihovog sina tinejdžera, Plamena da dođe u crkvu. Plamen je kasnije došao na Alfu i govorio o promenjenom životu.

OBAVEŠTENJA:

-       GLOBAL ALFA TRENING U SARAJEVU, 25. I 26.3. Prijave na slavko.hadzic@gmail.com

-       GLOBAL ALFA TRENING U SPLITU, u devetom mesecu 2011. godine.


-    GAT SKOPLJE krajem 2011. godine

Rezolucija o problemu Globalnog siromaštva

Svetska Evanđeoska Alijansa (WEA) jeste savez evanđeoskih crkava i hrišćana iz 129 zemalja sveta. WEA od 1846 godine, okuplja zajedno evanđeoske hrišćane kako radi zajedničkog nastupa i zajedničkog glas u svetu. Trenutno WEA predstavlja 420 miliona evanđeoskih hrišćana, među njima i evanđeoske hrišćane u Srbiji. 

U nastavku teksta se nalazi srpski prevod deklaracije Generalne Skupštine WEA o problemu globalnog siromaštva. Rezolucija je usvojena na GS WEA održane 25-30.10.2008. godine na Tajlandu. 

Rezolucija o problemu globalnog siromaštva1
Svetska Evanđeoska Alijansa /Mihej Izazov2
Pataja, Tajland, oktobar 2008

Predgovor:
Godine 2000-te, svetske vođe su se zavetovale da će do 2015. smanjiti globalno siromaštvo na polovinu sadašnjeg stanja. Osim toga, bogate, a takođe i manje razvijene zemlje su obećale da će učiniti sve što je neophodno kako bi postigli osam definisanih i merljivih ciljeva: da će se boriti protiv širenja zaraznih bolesti, a posebno HIV-a, malarije i tuberkuloze; da će omogućiti svakom detetu osnovno obrazovanje; da će drastično smanjiti procenat umiranja majki pri porođaju i popraviti zdravlje majki; da će hitno učiniti nešto u vezi sa vodno/sanitarnom krizom; da će smanjiti nepodnošljivo visok procenat smrti novorođenčadi; da će se boriti za ravnopravnost žena; i da će se brinuti za zemlju, uključujući i trenutne klimatske promene. Tih osam ciljeva angažuju sve nas, nacije, korporacije, crkve i civilno društvo, da radi njihovog ostvarivanja stvorimo i održimo globalni partnerski odnos.

Svetska Evanđeoska Alijansa (WEA) prepoznaje u tim ciljevima eho uma biblijskih proroka i učenja Isusa Hrista o siromašnima. U duhu Integralne Misije, WEA je 2004. godine u saradnji sa Mihej Mrežom, stvorila Mihej Izazov, globalni hrišćanski pokret koji ima za cilj da produbi hrišćansko predanje siromašnima i da drži odgovornima političke vođe kako bi održali obećanje koje su dobrovoljno dali. Oni su obećali da će činiti pravo, da će smanjiti nepotrebnu patnju, da će stvoriti mogućnost napredovanja onima koji su stvoreni po Božijoj slici, i da će poštovati Njegovo stvorenje.

Na okupljanju Generalne Skupštine 2008., a povezano sa nedvosmislenim pozivom Evanđelja na Ljubav i Pravdu, WEA potvrđuje svoje predanje da bude deo zajednice i da bude solidarna sa svima koji pate zbog siromaštva i ugnjetavanja, kao i sa stvorenjem koje pati.

Mi vidimo određeni napredak u oblasti osnovnog obrazovanja, smanjenja malarije, i HIV-a i to budi našu nadu. Sa druge strane, pošto se nalazimo na pola puta do 2015. godine, mi smo duboko nezadovoljni nedostatkom značajnog napretka u postizanju osam ciljeva koji su postavljeni.

U sadašnjoj finansijskoj krizi, u 2008. godini, Vlade i Međunarodne Institucije su pokazale koliko brzo i efektivno mogu da mobilišu masivne resurse u cilju suočavanja sa ozbiljnim pretnjama svetskom i zajedničkom dobrostanju. U isto vreme svake tri sekunde, zbog nedostatka preventivnih mera jedno dete umire. U isto vreme 2,7 milijardi ljudi jedva preživljava sa prihodom manjim od dva dolara na dan. Sve to ne izaziva jednako hitnu reakciju. Mi verujemo da to uvreda za Boga, sramota za civilno društvo i vlade i da je to veliki izazov za svedočanstvo i misiju sledbenika Isusa Hrista.

Rezolucija
Svetska Evanđeoska Alijansa (WEA) iz navedenih razloga poziva vlade sveta da učine sve što je neophodno za postizanje definisanih ciljeve i da krizu globalnog siromaštva vide kao stalnu pretnju miru i zajedničkom dobrostanju.

Mi pozivamo nacionalne saveze, asocijacije, zajednice, denominacije i komisije da u cilju ispunjavanja izazova svedočenja i integralne misije WEA, planiraju specifične, podržavajuće i kooperativne akcije u nacijama u kojima već postoji Mihej Izazov ili da pomognu u razvoju Mihej Izazova tamo gde on još ne postoji.

Na kraju, mi obećavamo da ćemo raditi i moliti za buđenje crkve u njenom zadatku i za ostvarenje potencijala kao stvarnog globalnog tela Hristovog.

U Njegovoj milosti:
„A Onome koji, po sili koja deluje u nama, može činiti daleko više od onoga što ištemo ili mislimo, njemu slava...“ Efescima 3:20-213

Na istom skupu usvojena je Rezolucija o  HIV-u (klikni link)

1 Rezolucija o globalnom siromaštvu je usvojena na Generalnoj Skupštini Svetske Evanđeoske Alijanse, u Pataji, Tajland, 29.10.2008. Svetska Evanđeoska Alijansa (WEA) jeste predstavničko telo 420 miliona Evanđeoskih hrišćana iz 120 zemalja sveta. Savez Evanđeoskih Vernika Srbije (SEV) je punopravni član Svetske Evanđeoske Alijanse i učestvovao je u donošenju i usvajanju ove rezolucije.
2 Mihej Izazov (Michas Challenge) jeste globalni hrišćanski pokret nastao iz partnerstva SEA i organizacije po imenu Mihej Mreža (Michas Network). Ime pokreta je zasnovano na stihu iz proroka Mihej 6.8. Cilj pokreta je aktivna, globalna hrišćanska briga za siromašne i marginalizovane.
3 Prevod i obrada: Beređi Dušan; Protestantska Hrišćanska Zajednica – Novi Sad. Ovo je nastavak objavljivanja dokumenata značajih za evanđeosko hrišćanstvo. 

Praznik je pred nama, naučimo se radovati!

Praznik je pred nama. Veliki praznik, Božić. Sećamo se rođenja Hristovog. Sve će biti radosno, puno boja i lepih uspomena. Ili bi bar tako trebalo biti!
Statistike pokazuju da je za mnoge Božić najteži deo godine. Statistički podatci pokazuju da procenat samoubistava u vreme božićnih/novogodišnjih praznika skače duplo. Autori brojnih psiholoških studija zaključuju da su praznici „sve više izvor stresa i okidač depresivnih osećanja, a sve manje dani ispunjeni zadovoljstvom, radošću i opuštanjem“.
Razlozi su višestruki: 1) u vreme praznika mnogi svode bilans godine (uspesi, ostvareni planovi, odnosi), što može da bude izvor frustracije; 2) u vreme praznika ljudi očekuju posebno lepo, radosno provedeno vreme, i kada se to ne ostvari, osećaju se iznevereno; 3) u vreme praznika umesto odmora i vremena za porodicu, domaćice (a i ostali ukućani) često veći deo vremena provedu u kuhinji (jer praznici moraju biti savršeni), u spremanju, posetama i brojnim obavezama, što zna da bude iscrpljujuće; 4) u vreme praznika usamljeni, pošto je to vreme za porodicu, mnogo jače doživljavaju svoju usamljenost. Svi ovi faktori mogu da pretvore Božić, umesto vremena „dobre volje i mira“ (Luka 2.14.(Čarnić)), u vreme „loše volje i nemira“.
Pitanje koje se postavlja jeste: da li se to dešava i hrišćanima? Dešava se! Iako imamo spasenje i Duha Svetog, ipak smo ljudi. Za mene je veliko iznenađenje bilo to što sam tokom jednog od Božićnih praznika postao svestan da ne znam da se radujem. Da ne znam da proslavljam. Da se najpraznije osećam u vreme praznika, veselja. Takođe sam primetio da se to i drugima dešava i pitao sam ih da opišu svoje iskustvo:
M.: „Kao da ne znam šta da radim. Znam da to treba da bude neki lep događaj, doživljaj topline porodice, a to je za mene nepoznato osećanje. Sve to izaziva kod mene nelagodnost, neprijatnost i najradije bih da je sve kao i svaki drugi dan.“
S.: „Baš kao i moja majka, ja sada, iako sam dete Božije, dopustim da me obuzme briga: da li će na trpezi biti dovoljno raznovrsne hrane, okićena jelka i ispod nje dovoljno poklona...“
Istraživanja pokazuju da ljudi koji ne znaju da se raduju, najčešće jesu oni koji dolaze iz porodica koje nisu znale da proslavljaju. Praznici za njih nisu bili vreme uživanja nego vreme stresa. Otac bi se napio i maltretirao porodicu, majka bi bila nervozna zbog puno posla i priprema! To nije jedini scenario. Lav N. Tolstoj je mudro zaključio: „Srećne porodice liče jedna na drugu; svaka nesretna porodica nesrećna je na svoj način“ (Ana Karenjina). 
Iskustva su različita, međutim za nesretne porodice važi sledeće pravilo: „Problem negativnog porodičnog identiteta nikad dramatičnije ne dolazi do izražaja nego u vreme praznika, važnih događaja i na odmorima. Mnogi preživeli (odrasli u narušenim porodicama) smatraju ove prilike najgorim događajima svog života“ (S.&S. Volin).
Preživeli, u momentima dok se drugi raduju, iako su deca Božija (dok ne dopuste da Bog isceli te boli), u toku praznika: 1) obnavljaju i preživljavaju ponovo svoja ružna sećanja; 2) ne znaju da se raduju i uživaju u vreme praznika. Jedan od razloga je i taj da dete najviše uči posmatranjem, a oni nisu imali primer, niti ikoga da ih pouči šta znači „normalan“ praznik; 3) ne znaju da traže pomoć – u „sigurnoj“ porodici se zna šta ko obavlja, dok su u nefunkcionalnoj porodici odnosi i obaveze nejasni. „Preživeli“ sav posao uzimaju na sebe, a ujedno su povređeni što drugi ne vide koliko oni puno rade, i ne nude im pomoć, što pojačava osećaj usamljenosti.
Zašto se to dešava hrišćanima? Razlog je u tome da novim rođenjem mi dobijamo novo srce, i duhovno oživljavamo, međutim, naš razum ostaje isti. Pismo nas međutim poziva: „Ne vladajte se po ovom svetu, nego se preobrazujte obnavljanjem svoga uma, da bi ste mogli osetiti koliko je dobra i ugodna i savršena volja Božija.“ (Rimljanima 12.2.). Radi se o procesu zamene „loših“ misli porukom Božijom. „Obnavljanje uma“ je napisano u trajnom sadašnjem vremenu, to činimo svaki dan. A ako to ne činimo, posledice su da ne možemo razumeti i doživeti dobrotu Božiju, a samim tim ne možemo uživati ni u blagoslovima praznika, ni u samoj poruci praznika. Kako uneti promenu?
1. Prepoznaj šta radiš i šta ti se dešava. Ako ti je teško da se raduješ, i praznici su teški momenti, istraži šta stoji iza toga. To je uvek početak puta isceljenja. Samo stvari koje prepoznajemo mi možemo predati Duhu Svetom da ih isceli.
2. Istraži pravi stav. Kao Božija deca imamo veliku privilegiju: Sveto pismo i Duha Svetog koji nam tumači to pismo. A šta pismo govori o prazniku i Božiću?
Činjenica je da Pismo ne poziva direktno na slavljenje Božića. Božićni praznik je ustanovljen znatno posle pisanja Novog zaveta, i kod mnogih sadrži razne paganske uticaje. Međutim Pismo nam pokazuje da Bog koristi praznike, dane koji obeležavaju određene događaje, kako bi poučio svoj narod. Primeri su: obeležavanje sedmog dana kao sećanje na stvaranje ali i iščekivanje odmora u Hristu; Pasha kao sećanje na izlazak i spasenje iz Egipta i iščekivanje Večnog Izlaska... Da li Bog više ne koristi ovako moćan alat? Lično mislim – da, koristi ga, a Božić jeste jedna od takvih lekcija.
Poruka koju nas Božić uči je jasna: Spasitelj se rodio radi nas, postao je dete i odrastao u Bogočoveka koji svojom žrtvom spasava svet (Isaija 9.6). Anđeli pastirima javljaju „dobru vest, koja će biti velika radost celom narodu“ (Luka 2.10.). Rodio se onaj koji isceljuje slomljena srca, oslobađa sužnje, izmučene oslobađa... (Luka 4.18.).
Navedena Hristova dela su suprotna stavu odsustva radosti, ispaznosti, robovanja čistoći i pravilima, sukobima, patnji i svemu ostalom što može biti deo jednog praznika. Hristos je došao da nam da život večni i da unese promenu u naše živote. Mi smo skloni da zaboravimo značaj njegovog dela, a praznici su vreme da se tih dela još jednom podsetimo.
3. Promeni način razmišljanja. Kao što sam već rekao, ja lično nikada nisam naučio da se radujem i proslavljam. Sa druge strane Pismo me je učilo slavlju. Posebno je značajan stih iz Nemije 8.10-12. Jevreji, posle duge pauze, slave praznik senica. Slušajući Reč Gospodnju, narod počinje da plače. Nemija i Jezdra, reaguju: „ne tužite i ne plačite...idite, jedite mesa debeloga i slatkih pića, i šaljite onima koji nemaju ništa zgotovljeno...ne budite žalosni, jer će radost Gospodnja biti vaša sila...i sav narod otide... da se provede u najvećem veselju. Jer razumeše reči koje im se tumačiše.“ Posledica razumevanja Reči, bila je akcija radosti, slavlja. Bog je činio veliko delo među njima i Božiji narod je to proslavljao.
Moja supruga i ja smo odlučili da primenimo ovaj princip. Oboje smo Hrista upoznali posle punoletstva i doživljavamo oporavak. Počeli smo da učimo da se radujemo i da stvaramo našu porodičnu tradiciju. To znači da želimo obeležiti Božić tako da doživimo njegov značaj, a uzor nam je princip iz knjige Nemijine:
  1. Slavimo ne prejedanjem i napijanjem, nego u svetlu događaja koji je promenio naše živote. Božić je za nas i našu decu rođendansko slavlje. Spremamo zajedno lepa jela za Isusov rođendan, ukrašavamo kuću kao da je rođendan, pre samog jela setimo se zašto se on rodio i poželimo Mu srećan rođendan.
  2. Veliki deo slavlja jeste davati drugima koji su manje sretni. To je posebno značajno za one koji su odrasli u sretnim porodicama. Nekada, slušajući „nevoljene“, pitam se da li su „sretnici“ dovoljno zahvalni za mesto svog odrastanja. Božić bi trebao za njih biti posebno mesto zahvalnosti i davanja.
  3. Stavimo naglasak na ono što je stvarno važno. Kao porodica trudimo se da ne provedemo ceo praznik u radu i spremanju. Ne mora sve biti savršeno čisto i namešteno. Bitno u Božiću jeste proslava i doživljaj spasenja, radosti što smo Njegovi, a ne čista kuća i prepuna trpeza. 
    Članak je objavljen u prošlogodišnjem broju Sestrinskog lista BC