недеља, 10. јун 2018.

Koliko sati je kod Boga? Kako Bog racuna vreme? Vera na delu XIV

Da li ste nakada razmišljali o konceptu vremena. Za nas je toliko normalno da postoji danas, sutra, juče, pre pet minuta ili za pola sata... ali da li je vreme kako ga mi poznajemo oduvek postojalo? Da li na primer, kada Sveto pismo govori o stvaranju, da je Bog stvorio životinje za jedan dan, govori u kontekstu vremena koje mi poznajemo?

Znam da je ovo teoretsko pitanje. Kako odgovoriti na njega kada niko od nas nije bio tamo da vidi? Međutim uveren sam da je vreme koje mi poznajemo posledica pada, da nije teklo na način na koji danas teče. 

Ne mogu to da dokažem, ali vidim vreme kao koroziju koja izjeda naš svet - sve se troši, sve je podložno entropiji... 

Takođe, ono što znamo u vezi vremena, jeste da vreme u nebu (pod nebom mislim na stvarnost u kojoj Bog obitava, ako se to tako može reći) ne teče na isti način kao kod nas. Pismo govori da je za Boga hiljadu godina kao jedan dan, a jedan dan kao hiljadu godina (II Petrova 3:8). Drugim rečima, vreme tamo teče po drugim zakonima ako se u opšte može nazvati vremenom. 

Hronos i kairos - dva koncepta računanja vremena 
U odnosu na nas, Pismo prepoznaje dva koncepta vremena. Jedno je hronos ili hronološko vreme koje svi mi poznajemo (54 puta spomenuto u Novom zavetu). Drugo je kairos ili božansko vreme, nazovimo ga "momenat Božijeg delovanja" (86 puta spomenuto u Novom zavetu). Za nas je jako bitno da razumemo razliku između ova dva koncepta vremena! 

Ta dva koncepta često zbunjuju ljude. Ja verujem u proroštvo. Proroštvo razumem i doživljavam, kao to da druga osoba može preneti poruku od Boga tebi lično, koju nije dobila samo kroz proces razmišljanja. Međutim često sam bio zbunjen jer sam čuo neko obećanje ali nisam video odmah i ispunjenje. Razmišljao sam u kontekstu hronosa, a problem je bio da nije još došao kairos ili Božije pravo vreme. Kada razmišljamo o proroštvima izuzetno je bitno da razumemo ovaj koncept da ne bi bili razočarani ili požurili prerano u neko delo. 

Kairos u mom životu
Primer toga jeste proroštvo koje sam primio pre puno godina. Tom prilikom je jedna osoba prorokovala nada mnom i rekla otprilike (skraćena verzija, samo za potrebe ovog teksta): "Bera, Bog vidi želje tvog srca, i govori ti da će se ispuniti".  U mom srcu su bile dve stvari - moja zaljubljenost u Mirjanu, i želja da vidim evanđeosku crkvu u Futogu. 

Ubrzo posle toga Mirjana i ja smo bili u vezi i u braku (što nije pre toga izgledalo mogućim), ali što se tiče Futoga još uvek ništa se nije desilo što se tiče moje želje. Više puta je bilo jako blizu. Grupe vernika su se okupljale i rasipale. Nekoliko puta smo bili na korak od redovnih sastanaka ali još uvek ništa od toga... 

Bog deluje u kairosu, pravom momentu... Tako i u današnjem tekstu. „Isus usta rano i krenu se iz Sitima, sa svim sinovima Izrailjevima. Stigoše do Jordana i noćiše onde, ali ne pređoše preko njega. Posle tri dana prođoše vođe kroz logor i dadoše narodu ovu zapovest: Kada vidite sveštenike Levite da nose kovčeg saveza Gospodnjeg, Boga svoga, vi ćete krenuti s mesta na kome se nalazite i ići ćete za njim.“ 

Kairos na reci Jordan
Izraelci se nalaze na obalama reke Jordana. Preko reke sa nalazi zemlja obećanja. To je moment iščekivanja ali i momenat prepun napetosti. Nalaze se pred ispunjenjem sna koji su sanjali još njihovi dedovi. Na vratima zemlje koja će postati njihov dom. O ovom događaju sam pisao u tekstu pod naslovom: Koračati tamo gde nisi nikad bio (vidi link), tako da neću ulaziti u analizu teksta.

Prenosim samo citat iz tog teksta: "Iznad svega napetost unosi svest da prelazak preko Jordana sve menja. Time počinje osvajanje obećane zemlje i nema povratka, nema popravnog, nema rezervnog rešenja. Ili će osvojiti ili će prestati da budu ono što jesu – narod Božijih obećanja."

I da bi shvatili koliko je to težak momenat moram vas podsetiti na nešto što se desilo tačno 40 godina pre ovog događaja o kome danas čitamo. 

Četrdeset godina pre ovih događaja Jevreji su bili na vratima obećane zemlje, uplašili su se i nisu poslušali Boga i bili su spremni da se vrate nazad u ropstvo u Egipat i zbog toga; kao kazna; su lutali 40 godina po pustinji (4. Mojsijeva 13. i 14. poglavlje) kako je Bog i rekao da će se dogoditi.

40 godina kasnije nalaze se ponovo na tom mestu - prilici da uđu u obećanu zemlju. Primetimo savršeni Božiji časovnik. 19. stih četvrtog poglavlja Knjige Jošuine, kaže nam vreme dešavanja – mesec mart – april. Verovatno se radi o 1407. pre Hrista (izračunato od strane naučnika...). To je tačno 40 godina, u mesec, posle izrečene kazne. Možda se čak i u dan poklapa vreme koje je Bog rekao da će proći dok protekne kazna. 

I tek sada kada su Izraelci sazreli da krenu dalje nalaze se na obalama Jordana. Bog nikada ne kasni nego on samo ima savršeno vreme za sve. Nekada mi moramo proći neku lekciju ali Bog nikada ne kasni. On sve radi u pravo vreme, u kairos vreme.



A šta je element vere na delu?
1. 
Osoba vere iako živi u hronos vremenu, verom očekuje pravi momenat kada će Bog da deluje, čeka kairos. Ona razume koncept kairosa, pravog, Božijeg  vremena. Kada se nešto ne dešava, a postoji obećanje, čekamo pravi momenat. Bog zna kada je idealno vreme da ispuni Njegovo obećanje.

2. Osoba vere veruje u proročku reč. Kada primi proroštvo za sebe, shvata da ono ne mora da se ispuni sutra, ni prekosutra. Bog ima savršeno, Njegovo vreme. Zato ne gubi veru u proročku reč, nego sa strpljenjem iščekuje pravi momenat. 

3. Osoba vere ima mir i ne žuri jer uspeh ne meri časovnikom i brojem, nego poslušnošću Božijem planu. Ona zna, da su rezultati koji se dese van kairosa samo privremeni. 

Beređi Dušan Bera
  • Ako vam je moj tekst bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama. Takođe, razmotrite da se prijavite na listu čitalaca ovog bloga. 


  • Da li pratite naš youtube kanal? Jedna emisija koja se bavi pitanjem pravog vremena - 




Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...