петак, 04. мај 2018.

5 bolnih grešaka (lekcija) prilikom boravka u prirodi - kako se bolje pripremiti?

Volim da boravim u prirodi - uživam u svežem vazduhu, lepoti prirode, avanturi... Vi? Da li vi volite aktivnosti u prirodi? Ili imate neugodno iskustvo koje vam sprečava u tome? Mislim da se svi možemo složiti boravak u prirodi može biti i neugodan. Nekada nam boravak pokvari sama priroda (vremenski uslovi i insekti), drugi put drugi ljudi (pijani gnjavatori uglavnom), ali u mom iskustvu najveći uništivači zabave su bile moje greške i pogrešna priprema. Kako se pripremiti da izbegneš da sam sebi uništiš zadovoljstvo?

U tekstu sledi top 5 mojih najvećih grešaka i posledica koje sam doživeo, a koje mogu da vam pomognu da izbegnete slične greške ... Odabrao sam iskustva vezana za jednodnevni boravak u prirodi, bez spavanja - lista nije konačna...


5. Ujela me zmija
Ujela me jer sam je dirao... Doduše, nije bila otrovna. Samo jedan metar dugačak smuk. Do tada nisam susretao smukove. Kao dete hvatao sam barske zmije rukama puno puta. Staneš blago na nju ili pritisneš štapom, pored glave, ne da je povrediš, i onda je uhvatiš neposredno ispod glave. Jedino neugodno isksutvo jeste ako te beolouška poprska iz analnog otvora, što užasni smrdi, ali nije opasno.

Kada sam naišao na smuka, hteo sam isto da uradim, da ga pokažem drugima. Ali ... nisam računao koliko je brz. I ujeo me je za prst. Kako sam rekao, nije otrovan, iako me je bilo malo strah. Međutim, smuk ima mnoštvo malih zuba, koje se zalome u koži, i poklon koji dobiješ je fina mala infekcija (barem kod mene). Sledilo je interesantno guljenje kože sa prsta...

ujela me zmija

Ako vas interesuje više o tom događaju, napisao sam i članak - kliknite na link: Ujela me zmija ili o pretpostavkama.


Savet: Nikada ne diraj životinje u prirodi. Možda izgleda slatko, ali i veverica zna jako da ogrebe!  Takođe, ako životinja ne beži, verovatno je bolesna, i postoji šansa da te zarazi šugom ili nekom drugom bolešću ili parazitom. A osim toga, mnogo lepše ih je gledati slobodne nego maziti...

4. Sunce, voda i kiša - vremenske nepogode
Lekcija koju još uvek nisam naučio - pogledaj vremensku prognozu! Ne rizikuj! Ponesi vode dovoljno! Ponesi kabanicu ako treba. O jednom iskustvu sam pisao u tekstu: Kiša, kabanica.

Najekstremniji događaj se desio pre 7-8 godina. Vodio sam grupu dece na izlet. Neko vreme smo proveli na izletištu Zmajevac, Fruška Gora, a onda odlučili da se popnemo na Vrdničku kulu. Vreme je bilo kao pred kišu, ali ... i dok smo se popeli do kule, došlo je do promene vremena. Mi to nismo videli jer smo se kretali kroz šumu, sve do vrha. A na vrhu, počeo je da duva jak vetar, kiša, grad... Klinci su se uspaničili, da bi ih smirio, rekao sam "U kolonu, napred stariji da pomažu, a ja nazad da sve kontrolišem". I kako se kolona razvukla, odjednom se čula lomljava i drvo je palo ispred nas... 


Srećom niko nije bio povređen, samo moj ponos. Do podnožja brda bili smo blatnjavi, prljavi, uplašeni. Sručio se pravi potop. Izlet je bio završen, propao zbog nesmotrenosti. 


Savet: Ne rizikuj nikada! Nikad! i ponovo nikad! Proveri vremensku prognozu, ponesi vodu, šešir ili kapu... A kada se desi situacija da uprkos svoj pripremi nađeš se u vremenskoj nepogodi, samo mirno, bez panike. Stradaju u većini slučajeva oni koji paniče!

3. Toplotni udar 
Toplotni udar je rekacija tela kada ne može da se dovoljno brzo oslobodi toplote. Uglavnom je kombinacija napora, velike vlažnosti vazduha, i telo ne može znojenjem da reguliše toplotu, tako da temperatura tela skače do 41. Simtomi su vrtoglavica, crvenilo pred očima, kratak dah- zadihanost, prestanak znojenja ili jako znojenje na licu, nesvestica... U načelu sunčanica je takođe forma toplotnog udara, ali nastaje zbog diretnog udara sunčevih zraka u potiljak koje zagreju glavu, dok kod toplotnog udara ne mora biti sunca. Efekti su slični, zbog toplote telo reaguje.

Do sada sam dva puta doživeo toplotni udar. Jednom na kraju maratona od 35 kilometara (Fruškogorski), kada sam popio previše vode u autobusu na putu kući i počeo odjednom previše da se znojim... ali to je bilo blago... drugi put je bilo na usponu od manastira Hopovo prema Iriškom vencu. Neposredno pre toga popio sam nekoliko vrelih čajeva koje su služili na kontrolonoj tačci u Hopovu, bio sam dobro obučen, kapa na glavi, uspon oštar uz dolinu potoka. O tome možete pročitati u tekstu pod naslovom: Fruškogorski maraton i lekcije o toplotnom udaru

Kako se rešava toplotnog udara - najbitnije se rashladiti. Skinuti odeću, posebno u predelu grudi, stomaka. Politi se vodom i popiti malo po malo vode. Sesti i sačekati da prođe. (napomena - kod mene uvek po toplotnom udaru se javi i potreba za posetom wc- pa da znate...).


Savet: Oblačite se slojevito. Kada je uspon, i telo se zagreva, raskomotite se. Posle odmah obucite odeću ako je napolju prohladno a vi znojni. Kapa takođe sprečava hlađenje tela - skinite ne ja usponu... Prepoznajte uslove oko vas, pijte vode po malo...  I ne paničite ako se to desi... 

2. Nezgodan pad 
Uganuća, prelomi, udarci stvarno mogu da pokvare zadovoljstvo boravka u prirodi. Ja zato, kada vodim grupu u prirodu, uvek imam rezervni plan, da ako se neko povredi u ekipi postoji mogućnost da nas neko pokupi kolima u određenom momentu ili određenoj tačci. Međutim, ako je povreda velika, najbolje je kontaktirati Hitnu pomoc koja ima vezu sa Gorskom službom spasavanja... 

Mudro je pokušati izbeći povrede. Pravila su sledeća - ako ideš stazom gde se odronjava kamenje, ne idi previše blizu prethodnom pešaku, i pazi na kotrljanje kamenja. Kamen koji se kotrlja lepo može da povedi i kada je veličine manjeg jajeta - ako odskoči. Pre nekoliko godina, devojci koja je bila ispred mene, iz druge grupe, takav kamen je povredio glavu kod planinarskog doma na Stražilovu. Ja zato izbegavam prečice nego se držim staze, jer tu su ljudi već puno puta prošli i nema toliko nestabilnog kamenja. Takođe, na stazama je uvek nagib manji nego na prečici koja seče stazu na krivinama (usput rečeno, kada siđeš sa staze veća je i šansa da susretneš stršljenovo gnezdo - proverena informacija - pazi se šupljih debla).  
Žuljevite noge

Ako nisi fizički spreman za to, ne trči nizbrdo!!! Posle par metara leta, možeš da sletiš na koren - provereno iskustvo. Puknuto rebro. Zapeo za jedan koren, završio na drugom. Osećaj neopisiv
zujanja u ušima. Takođe, štedi snagu za kasnije... 


Savet: deo saveta sam već dao, ali ovde je ključna i dobra oprema. Patike koje štite zglobove - nije bez razloga zašto planinari nose duboke cipele. Patike štite nogu od povrede. 
Bitan deo opreme je i štap za hodanje, hajl - to nije fensi deo opreme - pomaže ti da se ne oklizneš, daje stabilnost... Možeš uvek odseći neki štap u šumi, ali zašilji vrh da se ubada u zemlju... međutim, savremeni, na sklapanje, su laki, amortizuju udarce imaju stvarno prednost. Kada ti ne trebaju, lako se spakuju u ranac. Takođe, zbog ergonomske drške, ako se povrediš, služe kao odlično "poštapalo", prilikom šepanja.

1. Žuljevi
Na prvo mesto sam stavio žuljeve. Razlog - nisu najopasniji, nego me trenutno muče. Na poslednjem Fruškogorskom maratonu pre neki dan, išao sam na stazu od 32 kilometra. Nisam se dobro pripremio prethodno veče, bio sam zauzet. Ujutru sam primetio da sam ranije izvadio uložak iz patika koje sam planirao da nosim. Pokupio sam prve uloške koje sam našao - sa oštećenim delom ispod tabana. Posle 20 kilometara sam napravio prvi žulj, pa ga proširio na veličinu oštećenja na ulošku, što je oko 3 cm u promeru. Do kraja staze žuljevi su mi pukli, raširili se... i najgore od svega da je žulj ispod zadebljalog dela kože, i patnja koju sam prošao (i još uvek prolazim) je strašna već danima.

Žuljevi i ojedi su dve muke hajkera koji nisu u top formi. Kombinacija znoja, trljanja odeće i napora dovodi do ovih neprijatnih iskustava. Do sada sam puno puta stradao od žuljeva (a nekoliko puta i ojed - nadražena koža između nogu) - a poenta je da se sve to može izbeći dobrom pripremom obuće i odeće - maksimalno eliminisati trenje opreme i kože.


Šta uraditi ako dobiješ žuljeve na stazi? Postoje odlični flasteri, koji izgledaju kao koža namenjeni baš žuljevima. Takođe, i običan flaster može da posluži ako je žulj na mestu koje nije izloženo stalnom pomeranju. Promena čarapa nije loša. Uvek nosite rezervne čarape. Operete nogu, osušite je, i obučete suve čarape (nikada ne obuvati ponovo mokre čarape direktno na nogu - neće se prilagoditi nozi i napravi ćete žulj).  

Ojed - pa jedino što možete jeste da se sklonite sa strane i operete ojed, ili ga dobro izbrišete ako imate vlažne maramice. Ako ste skloni ojedima, nosite u opremi bebi puder... 

Savet - dobre patike. Ako ste često u prirodi, jedan od prvih delova opreme koja vam treba je dobra obuća! Pre bilo čega drugog. A ako i nisu dobre, naviti dobre uloške. Stegnite nogu, obucite više pari čarapa - noga ne sme da "radi" u patici, mora biti ušuškana ali da ne bude pritisnuta negde. Mora biti udobno. Takođe, đon mora biti dovoljno debeo da ne osetiš svaki kamen na stazi - posle desetak kilometara to bude naporno iskustvo.
Odeća neka bude takva da dobro diše, propušta znoj, i da ne steže (osim ako je sportska odeća u pitanju, koja je dizajnirana da propušta znoj, i ne pravi ojede, ona je uz telo). Vodite računa o donjem vešu, posebno bokserice da se ne isavijaju i naprave ojed... 

To su moji saveti. A šta reći o KaHristu?
Jer ovo je duhovan blog, a ne outdoor magazin. Pa suština je u greškama. Do sada sam puno puta padao, ujedala me zmija, žuljeve ne brojim, toplotni udari i kiša, ali i dalje idem u prirodu. Greške me nisu zaustavile. Greške su mi dalje samo iskustvo. Kada nešto voliš, ti ideš napred. Ne odustaješ jer boli, nego nastavljaš dalje.  Cilj je izbeći grešku, ali kada se desi, suoči se sa greškom, nauči lekciju i kreni dalje. Greška je samo iskustvo.

Selište

Međutim, to je i duhovni princip. I u duhovnosti, poenta nije na greškama, nego na učenju, upornosti i napredovanju. Šta hoću time da kažem - za greške je Gospod Isus Hristos umro, platio kaznu umesto nas, na njega se srušilo posledica našeg beznakonja - ako te interesuje više, pročitaj u tekstu pod naslovom - Zašto je Isus umo? . Te greške Biblija naziva grehom.

Cilj je izbeći greh. To je najveći motiv. Kada nekog voliš ne želiš da grešiš protiv njega. Greh je užasna stvar. Ali kada se desi, onda postaje samo iskustvo. Put je trasiran, obeležen - pokaješ se za grehe, izmiriš sa Bogom, i naučiš lekciju. Ne živiš u porazu. Ne odustaješ zbog poraza. Zbog Hristove žrtve, po pokajanju i izmirenju, greh je samo iskustvo. Užasno iskustvo, ali i dalje samo iskustvo, jer jedino za šta se koristi jeste da naučiš lekciju iz njega, i ne ponoviš ga ponovo. 


Ako vam se dopada to što sam napisao, pogledajte i druge tekstove na blogu KaHristu. Na njemu se nalazi više stotina tekstova. Razmotrite to da postanete jedan o čitalaca - opcija se nalazi sa strane na PC, ili dole na mobilnom pretraživaču.

Takođe, da li bi mi učinili uslugu i podelili ovaj tekst na socijalnim mrežama - facebook, twitter...? 

Da li pratite moju emisiju na youtube - Teologija uz jutarnju kafu?



Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...