понедељак, 21. март 2016.

Nenadan gost na prozoru

Ležim u krevetu. Ponedeljak je pastorska nedelja. Nedelja kada drugi odmaraju, za mene je najintenzivniji dan - pripreme za službu, propovedi, posete. Zato je dan odmora ponedeljak. Prilika da opušteno ustanem, polako čitam Sveto pismo, isplaniram dan. Često se desi da sam i ponedeljkom zauzet, ali danas ne - danas odmaram.

Dok ležim, primećujem pokret na prozoru. Komšinica došla da se javi. Vratila se sa dugog puta, nije tu bila mesecima, od oktobra meseca je nisam video. Ne voli zimu pa provodi odmor u Africi. Može joj se. Ne znam tačno gde ide, ali svaku zimu provodi između Sahare i Ekvatora. Jutros se izgleda vratila, pa odmah da se javi. Brbljiva, iako je njen muž mnogo gori - nikada ne zaklapa, samo ga još nisam čuo. Obradovala me je. Od radosti što je vidim, na tih par sekundi, suze su mi krenule na oči.

Pregurala je dugačak put - 4.000 kilometara. Crkvenrepka, ptica, ženka, ne veća od vrapca. Putovala je noću ko zna koliko dugo. Preletela Saharu, Sredozemno more, Grčku, Makedoniju, Srbiju, i stigla
kući. Na moj prozor. Prelepa ptičica - junak. Uvek me fascinira kako nešto tako malo može preleteti i preživeti sva ta iskušenja. I uvek se vratiti kući, nešto je vuče nazad. To je njeno mesto - jutros je u inspekciji, gde su bube, gde su crvi, šta se promenilo? Radoznala, stalno u pokretu, čak i kada stoji stalno joj se rep pomera. Oličenje energije.

Ali radost koju sam osetio, to što me je dotaklo, je mnogo dublje od moje ljubavi prema pticama. Videvši je dotaknuo me je Bog. Njegovom radošću. Dok sam gledao pticu, u pozadini je sa laptopa, išla sledeća pesma - Sretna pjesma, Emanuel grupa, obrada pesme od Delirious?


Prvi put je slušam na hrvatskom jeziku - "Zauvek ću pevati Spasitelj si ti, i prećiću milja sto zbog tvoje ljubavi, srce mi izgara da za te svedočim, kako si zauvek promenio moj život, ja želim klicati, sa krova pevati, jer znam da je Bog uvek tu na mojoj strani..." Proći ću milja sto zbog tvoje ljubavi. Nešto me uvek vuče nazad, tu je moje mesto.

Sećam se jednog teškog momenta u mom životu - sin, kada je bio mali, imao je velike probleme sa astmom. Jednom prilikom u crkvi je gostovao čovek kojeg je Bog upotrebljavao (kako je on tvrdio) u službi isceljenja (molitve za bolesne). Doneli smo naše dete, on se molio za njega, i te noći je moj mali sin (tada je imao dve godine), imao strašan napad astme. Ženu sam morao da bukvalno oteram u sobu jer nije mogla da ga gleda, a ja sam ga celu noć nosio na rukama. Inhalirao kada više nije mogao da diše, pipao puls koji je zbog lekova pulsirao kao sumanut, čekao da se smiri da ga opet inhaliram. Te noći sam se posvađao sa Bogom. Utonuo duboko u bol. Nisam želeo da propovedam u crkvi više, mehanički sam radio stvari, sve do Večere Gospodnje (Pričest - momenat kada crkva lomi hleb i deli čašu vina, sećajući se da je Hristos za nas bio slomljen i da je za nas prolio svoju krv, kako nam je On to ostavio u nasleđe).


Ustao sam i rekao crkvi - "Ne razumem Boga, nikada ga neću razumeti. Neke stvari me užasno bole. Ali jedno znam - ne mogu bez Njega da živim, bez Njegove ljubavi." Prećiću milja sto zbog njegove ljubavi, sve šta god da dođe.

Danas uveče imam razgovor sa advokatom. (april 2016-te). Moj zemaljski otac je posle njegove smrti ostavio nezavršene sudske parnice. Jedna od tih je pogodila i mene. Najgore od svega, ubeđen sam na osnovu onoga šta znam da je u pitanju prevara protiv mog oca. Ali pogađa mene, moju porodicu, i to žestoko! Molio sam dve godine da me mimoiđe ta čaša. Nije! Danas me čeka teško poslepodne, ali me slika ptice, njenog povratka podiže. Prećiću milja sto zbog tvoje ljubavi! Tu je moje mesto, moj dom. U Bogu, u Njemu, u Hristu Spasitelju mom! Tu je moj dom, i koji god da je put idem njim. Teško je leteti, izgleda preko moje snage, ali preći ću milja sto zbog Božije ljubavi! Želimo ga videti dok nad nama smeši se, dok anđeli mu pevaju kaže pesma. Milja sto zbog Božije ljubavi!

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...