Slomljeno rebro ili mea culpa (moj greh) - lekcije iz lakomislenosti sa zimskog kampa

Od kada vodim izviđače, Royal Rangere, (u zadnjih pet godina) mnoge stvari su mi se desile prvi put u životu. Prvi put u životu sam se spuštao niz stenu koristeći planinarsku opremu i prevazišao strah od visine (trening za vođe

izviđača).

Prvi put u životu sam zalutao u šumi (i našao izlaz koristeći kompas), u Kučajskim planinama. Prvi put sam jeo zmiju, prvi put spremao jela od zmija, žaba. Prvi put me je ujela zmija (smuk, nije bila otrovna). I mnoge druge stvari. A sada - prvi put sam u životu slomio rebro.

Učimo signalizaciju...

Međutim ovaj put, razlog povrede nije bila avantura, nego kriza srednih godina. Četrdesetogošnjak je izagravao tinejdžera. Hteo sam da uplašim jednog rendžera, uspeo u tome, ali me je u strahu gurnula i pao sam na svoju ruku. Godine + višak kilograma + nespretnosti = je da ležim u krevetu već treći dan.

Podržite blog KaHristu tako što će te podeliti tekstove sa njega na društvenim mrežama: facebook, twitter, linkedin, piterest... (Potražite moj profil ili profil Protestantske hrišćanske zajednice, objavljujemo postove svaki dan).

Svake godine, u toku zimskog raspusta naše pleme izviđača organizuje zimski kamp. Spavamo u crkvenoj zgradi, po kancelarijama, aktivnosti su unutra (sneg nas uvek preskoči), ali bude zabavno. Na svakom kampu obradimo posebne veštine - prošle godine smo učili o preživljavanju u zimskim uslovima. Ove godine učili smo o signalizaciji: govor rukama, indijanske simbole rukama, semafor (prenošenje poruka zastavicama), putne znake i morze.

Čas, manja grupa

Kamp se zvao "Signali oko nas"pa je duhovna poruka bila da nam Bog stalno daje signale, stalno nam govori, i to na različite načine - kroz Njegovu Reč, kroz druge ljude, kroz prirodu, ali i kroz unutrašnje presvedočenje (doživljaj, glas) Duha Svetog. Ironija je da njihov vođa nije slušao unutrašnju opomenu.

Od momenta kada mi je pala ideja na pamet da napravim tu šalu, do momenta kada sam pao, u glavi mi je odzvanjalo: "A da to ne uradiš? Povredićeš se."

Nisam poslušao opomenu, i sada bolujem. Moja omiljena pouka rendžerima da u životu učimo na dva načina - iz mudrosti (opomena, savet) i iskustva (uglavnom bolne posledice ne poslušanog saveta). Njihov česti komentar jeste da rendžeri uče samo iz iskustva. Možda sam im ja loš primer? Očigledno ja učim iz iskustva, ovaj put po rebrima.