петак, 16. јануар 2015.

Slomljeno rebro ili mea culpa

Od kada vodim izviđače, Royal Rangere, (u zadnjih pet godina) mnoge stvari su mi se desile prvi put u životu. Prvi put u životu sam se spuštao niz stenu koristeći planinarsku opremu i prevazišao strah od visine (trening za vođe
izviđača). Prvi put u životu sam zalutao u šumi (i našao izlaz koristeći kompas), u Kučajskim planinama. Prvi put sam jeo zmiju, prvi put spremao jela od zmija, žaba. Prvi put me je ujela zmija (smuk, nije bila otrovna). I mnoge druge stvari. A sada - prvi put sam u životu slomio rebro.

уторак, 06. јануар 2015.

Radost Božića (Pismo crkvi)

(Iz Pisma crkvi, decembar 2014. Svaki mesec, pišem pismo crkvi, obaveštavajući ih o događajima, ili motivišući ih. Ovo pismo govori o Božiću, pa prenosim deo na blogu).
Draga braćo i sestre, Hristos se rodi! Srećan vam i blagosloven Božič. Iskoristite ga do maksimuma. Nemija, veliki vođa Starog zaveta nam poručuje: „Radost Gospodnja biće vaša sila!“ Radost je naša odrednica, naša priroda kao dece Božije. Stalna tuga i depresija su đavolska priroda (iako, tuga i depresija same po sebi nisu greh, govorim ovde o stalnom stanju tuge i depresije), ne božanska. Mi smo stvoreni da odražavamo božansku prirodu našeg Spasitelja, a praznici su Božiji plan kako da nas podseti na to.
Stihovi koje sam naveo, Nemijine reči, nisu vezane za Božić, ali nas uvode u njega. Jevrejski narod se posle 70 godina ropstva u Vavilonu vratio nazad u Jerusalim i počeo obnovu. Situacija katastrofalna, hram porušen, zidine porušene, naroda malo… I deo po deo, Bog obnavlja Jerusalim. U knjizi o Nemiji piše o obnovi zidina grada, obnovi zaštite i sile naroda, sve do osme glave. Zidine su završene za čudesno kratko vreme, i narod ponovo, posle duge pauze, praznuje praznik Senica.
 „1 Tada se sav narod skupi na trg pred vodenim vratima. Oni rekoše Jezdri, književniku da donese knjigu zakona Mojsijeva koji Gospod dade Izrailju… 3 Jezdra čita knjigu na trgu pred vodenim vratima od jutra do podne, pred ljudima i ženama i pred svima koji mogahu razumeti. Sav narod je pažljivo slušao čitanje knjige zakona… 8 Oni čitahu razne delove knjige zakona Božijega, i razlagahu smisao njihov da bi se razumelo ono što behu čitali. 9 Nemija, namesnik, Jezdra, sveštenik i književnik, i Leviti koji poučavahu narod rekoše svemu narodu: Ovaj je dan posvećen Gospodu, Bogu našemu: ne tužite i ne plačite! Jer sav narod plakaše slušajući reč zakona. 10 Oni im rekoše: Idite, jedite mesa debeloga i slatkih pića, i šaljite onima koji nemaju ništa zgotovoljeno, jer je ovaj dan posvećen Gospodu našem: Ne budite žalostni, jer će radost Gospodnja biti vaša sila. 11 Leviti utišavahu sav narod govoreći: Ćutite, jer je ovaj dan svet, ne budite žalosni! I sam narod otide da jede i da pije i da i drugima šalje, i da se provede u najvećem veselju- JER SU RAZUMELI REČI KOJE IM SE TUMAČIŠE.“
Praznik Senica, spomenut u tekstu, se praznovao u znak sećanja na lutanje po pustinji, po izlasku iz Egipta. Jevreji bi gradili kolibe od šiblja, i taj dan provodili u kolibama. Cilj je bio, da kada dete pita „tata, zašto smo danas u kolibi“, dobije odgovor: „Bog nas je izveo iz zemlje Egipatske i zaštitio…“. Na taj način se poruka o Božijem delu spasenja prenosila iz generaciju u generaciju. A u tekstu koji sam naveo, praznik je još značajniji, jer narod verovatno desetinama godina unazad nije čuo Reč Gospodnju, a sada su je i razumeli. Razumeli su Božiji plan spasenja i radovali su se, slavili su!
Suština jeste da su praznici jedan od načina na koji Bog prenosi poruku o svome delu. Npr. Pasha – priča o spasenju u Egiptu i nagoveštaj Hrista kao pashe. Purim – spasenje u vreme Jestire. I uvek su uključeni simboli, poruka o Božijem delu, i radost zbog razumevanja Spasenja. A Božić?
Isaija 9:2-6: „Narod koji je tami hodio vidi svetlost veliku; onima koji u zemlji senke smrti seđahu, zasvetli svetlost. Ti svoj narod umnožavaš i veliku mu radost daješ, i on se pred tobom raduje, kao što se žetvi raduje, kao što se veselo kliče kada se deli plen. Jer ti lomiš jaram pod kojim mu teško beše, i štap kojim ga po leđima bijahu, i palicu mučitelja njegovog; lomiš ih kao u dan Medijanski. Jer će sva obuća što se u boju nosi i sva ratnička obuća krvlju poprskana plamenu se predati. Jer se rodi dete, sin se nama dade, i vlast će da bude na ramenu Njegovom; i nazvaće se: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mira.“
Zašto se narod raduje – jer se rodio Spasitelj, Sin nam se dao, onaj ko je Divni, Bog silni je postao čovek. Narod se raduje spasenju, jer vidi svetlost, jer više nije u seni smrti. Slika koja se koristi jeste slika radosti zbog žetve (kada je od toga zavisio život) i podele plena (nečega što je besplatno). Radost neopisiva. I zato obeležavamo Božić – jer, iako ovaj praznik nije zapoveđen u Novom zavetu, on u sebi nosi poruku Spasenja. I zato što se, iako se simboli Božića ne nalaze u Novom zavetu, preko njih može preneti poruka o Hristu i Hristovom delu (da, i preko jelke – od početka je korišćena kao simbol Svete trojice). I zato što je Božić simbol Božije ljubavi prema nama, jer je Hristos iz ljubavi postao čovek.
Ali, naravno, da mi u našoj grešnosti, i od Božića možemo napraviti paganski praznik, prežderavanje i napijanje… Međutim, kako je to neko rekao „kada bacamo prljavu vodu iz kadice posle kupanja bebe, ne izbacujemo i bebu sa vodom“. Često mi evanđeoski hrišćani, sa vodom koja je prljava, izbacimo i sadržaj koji je dragocen. Tako je i kod Božića, ne fokusirajmo se na sporedno, nego na sadržaj – „Rodilo nam se dete.“
 Proslavite praznike dostojno – uz hranu i piće, u radosti i veselju, ali i blagosiljajući druge (pozovite jedni druge i ugostite, blagoslovite one koji nemaju...), i razmišljajući o veličini Hristovog dela. On Bog je postao čovek radi nas! Neka nas to ispunjava „radošću neopisivom“.



петак, 02. јануар 2015.

Neću više da budem Bart Simpson

Volim jednostavne, "starinske" kolače. Ovi savremeni sa glazurom, koji lepo izgledaju, služe samo kao ukras. Ali "starinski", kolač sa višnjama, belu pitu, štrudle... to mi je slabost. I to velika.

Supruga je za Novu godinu napravila štrudlu sa orasima, i to odličnu. Majstor je za kisela testa. "Opasno volem" njene majstorije. Problem je međutim što imam blagu alergijsku rekaciju na orahe. Svrbi me koža, bole me desni... I posle svakog komada štrudle svrbi me drugi deo kože. Ali ne odustajem od eksperimenta, uporno ubeđujući samog sebe da ja ne reagujem na orahe. I to traje godinama. Čak me i deca grde, ali ne odustajem do poslednjeg parčeta. Mogao bih da napišem blog o upornosti i štrudli sa orasima.

Ili blog o gluposti. 

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...