четвртак, 08. мај 2014.

Moj put za Emaus

Emaus je mesto u Izraelu poznato po susretu učenika sa vaskrslim Hristom (opisano u evanđelju po...) Emaus je i teološki fakultet u mestu Vevey, na obali Ženevskog jezera, Švajcarska (mesto gde je održana proslava 40 godina od konferencije u Luzanu (značajan događaj u istoriji evanđeoskih hrišćana)). Moj put je vezan za drugi Emaus, u Švajcarskoj. Tri doživljaja u jednom danu.

Doživljaj 1: Aerodrum Beograd. Let Beograd –Ženeva. Avion – mali propelerac (dvadesetak putnika). Avioni kojima sam se do sada vozio su mlazni, prvi put se vozim sa avionom koji ima propeler. To je razjasnilo dužinu leta (2,5 sata – kao do Londona). Interesantno je bilo i ime avio kompanije – Darvin. Nemam poverenja u propelerac koji se zove Darvin.

Doživljaj 2: voz Ženeva-Vevey. Razgovaram sa Samuilom, sa kojim putujem. Na usputnoj stanici ulazi mladi čovek, u odelu, noseći mnoštvo stvari. Smešta stvari na sve strane, policu iznad naše glave, između stolica, nogu... Stanici u Luzanu, odjednom počinje da viče, pita nas gde mu je torbica sa novcem i dokumentima, pretura stvari. Neko je prošao pored njegovih stvari, pružio ruke, pokupio torbicu i izašao napolje. (Napomena: u Srbiji nismo navikli na džeparoše. Ne kažem da ih nema, ali tek kada boraviš u nekom velikom Evropskom grad suočiš se sa pravom opasnošću da ostaneš bez stvari, dokumenata i novca. Zato, ako putujete, oprez. Stvari uvek moraju biti bezbedne).
 Doživljaj 3: Vevey. Smeštaj. Došli smo ne znajući gde ćemo biti smešteni. Pokupili su nas na železničkoj stanici i odvezli u veliko atomsko sklonište, napravljeno u vreme Hladnog rata. Šok. (O tome sutra, u posebnom blogu, priča je previše sadržajna da je ovde potrošim).

Šta povezuje ova tri događaja? Iznenađenje. Ne očekivanje da se nešto dogodi. To je ujedno i ono što povezuje moj put za Emaus, sa biblijskom pričom o Emausu.

Luka 24:13. I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje bijaše daleko od Jerusalima šeset potrkališta i zvaše se Emaus. 14. A oni govorahu među sobom o svima ovijem događajima. 15. I kad se oni razgovarahu i zapitivahu jedan drugoga, i Isus približi se, i iđaše s njima. 16. A oči im se držahu da ga ne poznaše. 17. A on im reče: kakav je to razgovor koji imate među sobom idući, i što ste neveseli? 18. A jedan po imenu Kleopa, odgovarajući reče mu: zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nijesi čuo šta je u njemu bilo ovijeh dana? 19. I reče im: šta? A oni mu rekoše: za Isusa Nazarećanina, koji bješe prorok, silan u djelu i u riječi pred Bogom i pred svijem narodom; 20. Kako ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše ga? 21. A mi se nadasmo da je on onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako ti bi. 22. A uplašiše nas i žene neke od našijeh koje su bile rano na grobu, 23. I ne našavši tijela njegova dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je on živ. 24. I idoše jedni od našijeh na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali njega ne vidješe. 25. I on im reče: o bezumni i sporoga srca za vjerovanje svega što govoriše proroci! 26. Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju? 27. I počevši od Mojsija i od sviju proroka kazivaše im što je za njega u svemu pismu. 28. I približiše se k selu u koje iđahu, i on činjaše se da hoće dalje da ide. 29. I oni ga ustavljahu govoreći: ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I uđe s njima da noći. 30. I kad sjeđaše s njima za trpezom, uze hljeb i blagoslovivši prelomi ga i dade im. 31. Tada se njima otvoriše oči i poznaše ga. I njega nestade. 32. I oni govorahu jedan drugome: ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo? 

Na putu za Emaus učenici su susreli vaskrslog Hrista. Vraćali su se iz Jerusalima posle užasnog događaja raspeća. Nisu očekivali da je Hristos vaskrasao, i kada im je prišao, nisu ga prepoznali. Po Hristovom odlasku, kada su ga prepoznali konačno u činu lomljenja hleba, priznaju da im je srce gorelo dok je on pričao. Bili su iznenađeni jer ga nisu očekivali.

Pitam se koliko često ne vidimo Božije delo oko nas jer ga ne očekujemo. Bog stalno govori, ne prestaje. Dovodi u naš život okolnosti, ljude, događaje, iznad svega govori nam kroz Njegovu reč, molitvu, crkvu... Problem je što mi to vidimo samo kada se iznenadimo.

Pitam se koliko često ja, drugi, propustimo da vidimo Božije delo, govor? Možda i nešto jako važno. Pitam se i koliko često ljudi ne napreduju u veri jer ne vide šta Bog govori? Pitam se i, koliko njih je zarobljeno u zavisnosti i grehu, jer ne vide ono što im je pred očima? Šta im Bog govori! Pitam se i da li sam ja takav? Suština puta za Emaus jeste otvoriti četvoro očiju! Videti stvari oko sebe pre nego što te iznenade.

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...