четвртак, 15. мај 2014.

Par crtica sa konferencije o zavetu u Lozani (Zavet iz Lozane) - 15.5.2014.


Međunarodni Kongres o svetskoj evangelizaciji održan je u Lozani, u Švajcarskoj, 1974. godine. Kongres je sazvao komitet predvođen pastorom Bilijem Grejamom i Džonom Stotom. Okupio je više od 2300 evanđeoskih vođa iz 150 zemalja, a tema kongresa je bila "Neka Zemlja čuje Njegov glas". Kao rezultat nastao je "Lozanski zavet", deklaracija koja definiše neophodnost, odgovornost i ciljeve u širenju evanđelja. Lozanski zavet velikim delom definiše načela verovanja evanđeoskih hrišćana. (http://bera-kahristu.blogspot.com/search/label/Lozanski%20zavet)

Vevey, Švajcarska, 6-10.5.2014- Konferencija posvećena proslavi 40. godina Zaveta iz Lozane, značajan poziv crkvi da zauzme proaktivnu ulogu. Čast mi je bila da predstavljam, zajedno sa Samuilom Petrovskim, Srbiju na ovoj konferenciji. Blog prenosi moja zapažanja, ne o samoj konferenciji, nego detalje koji su meni lično značili, četiri detalja koji su uticali na moje razmišljanje.

Alpi, pogled sa prozora
1. Veče istorijskog pregled razvoja Zaveta iz Lozane. Govornici su izašli napred, predstavljajući crkvu Azije, Evrope, Afrike, Severne i Južne Amerike (po jedan govorni za svaki kontinent). Svako je prikazao kako je Zavet uticao na crkve njihovog kontinenta. Dotakla me je priča iz Afrike, o događajima vezanim za Bili Grejmovu posetu Africi, šezdesetih godina prošlog veka. Bili Grejm je poznati propovednik, jedan od najznačajnijih ličnosti evanđeoskog sveta, jedan od pokretača Zaveta iz Lozane. Tom prilikom, Bili je odbio da poseti Južnu Afriku jer su crkve insistirale da imaju odvojene sastanke za osobe različitih boja kože (poseban sastanak za ljude bele, a poseban sastanak za ljude ostalih boja kože). Zavet iz Lozane nosi isti duh, doprineo je promovisanju jednakosti među rasama, polovima, godištima. Princip je da na svakoj konferenciji jednako budu predstavljene sve boje kože, polovi i godišta, tako da rečima svetog pisma: „nema više Judejina ni Grka, ni Varvara...“.

2. Međusobna molitva Rusa i Ukrajinaca. U toku konferencije, nekoliko puta su pojedini hrišćani iz navedenih zemalja doneli politička pitanja na sto. Nerviralo me je to. Lako je osuditi, zauzeti stranu, teško je razumeti konflikt. Mislim da mi sa Balkana najbolje razumemo jednostranost novinarskog izveštavanja. Pretposlednje veče, Ukrajinci i Rusi su izašli napred da pokažu da smo mi hrišćani iznad svega građani Nebeskog kraljevstva (koliko god voleli naš narod), da smo pozvani na komunikaciju ljubavi, a ne komunikaciju političkih igara velikih sila. Da u Hristu Isusu, hrišćanin iz Rusije može da blagosilja Ukrajinca, i obrnuto. Prikazali su i ono što CNN, i ostali ne prenose – da se hrišćani na trgovima Ukrajine i Rusije skupljaju da se mole za mir i blagosiljaju drugi narod. Hristos iznad svega.


3. Ulrich Parzany (http://en.wikipedia.org/wiki/Ulrich_Parzany) je poznati govornik, propovednik velikog kalibra. U petak, na konferenciji, učesnici su autobusom otišli do oblužnje Ženeve. U busu, u blizini je sedeo stariji čovek, u odelu, kojeg do tada nisam upoznao. Šetao je Ženevom u istoj grupi u kojoj sam i ja bio, i u jednom momentu, pogledao sam karticu sa njegovim imenom – Ulrih Perzany. Čovek koji govori pred stotinama hiljada ljudi, možda čak i milionima (njegovi programi se prenose širom Evrope), učestvuje neprimetno na konferenciji. Ni jednom ga nisu najavili, nije vodio ni jedan segment programa. Ponizan, skroman čovek, ne traži slavu i prepoznavanje, nego je došao da bude jedan od učesnika. Zna ko je u Hristu Isusu, ne treba mu slava od ljudi. Voleo bih da budem kao on!


Četiri Kalviniste, jedan Arminijac (teološki pogledi na spasenje)
4.  Mali početak, velika vizija, ogromni rezultati! Zavet iz Lozana je plod delovanja nekolicine ljudi velike vizije. Sedamdeset četvrte upućene su snažne poruke - Bili Grem i njegova propoved „Cela crkva, celokupno evanđelje, za ceo svet“, i poziv crkvi da ne odustane od propovedanja evanđelje. Džon Stor, Rene Padila, Samuel Eskobar sa porukom o neophodnosti integracije propovedanja evanđelja i socijalne akcije. Ralf Vinter sa porukom o nedosegnutim etničkim grupama i oblasti koja je nazvana Prozor 10/40 (geografska oblast, u to vreme ne dosegnuta evanđeljem). Frensis Šejfer sa pozivom crkvi da ne prezire umetnost i kulturu kao sredstvo komunikacije.  Svaka od ovih poruka je obeležila evanđeoski svet, i živote pola milijardi ljudi, oblikujući delovanje naših crkava. Jedna konferencija, velika vizija, ogromni rezultati. 

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...