среда, 11. септембар 2013.

"Skoro sam umro..."

11.9.2013. 
Prenosim pismo dragog prijatelja i brata Emila Kišgecija. Danas je stavio ovu poruku na facebook. Pokrenula me je na razmišljanje o tome koliko sam spreman za odlazak sa ove zemlje...

"Dragi moji, juče sam se nanovo rodio, hvala Bogu da mi je to omogućio, mislio sam da ću umreti ali, evo, živ sam! Samo Bogu pripada ta hvala sto je moju nesmotrenost nagradio ŽIVOTOM!


Ne znam da li ste ikada imali iskustvo da preko vas protekne napon od 220V~, ako niste, bolje da niste, ali ako jeste, mogu misliti kako ste se iznenadili i sokirali.


Mene je sinoć udarila upravo ta neprijateljski nastojena struja...Protrčala mi i treptaju oka iz leve u desnu ili iz desne u levu šaku, ne sećam se smera kojim je protutnjala kroz mene. U momentu su mi se ukočili misići gornjih ekstremiteta, mislio sam da ce mi srce puknuti, sve me je jako stezalo, skoro da ni disati nisam mogao...uspeo sam leći u krevet i čekao šta će se desiti dalje...Pomislih - "da li je to kraj, da li je sve bas ovako moralo da se desi...tako brzo, tek sam zakoracio u zivot radosti i punine, toliko planova sam imao ispred sebe, ceo život mi je u trenutku protutnjao kroz misli, zar ću tako otići, a da se sa nikim nisam stigao oprostiti, poslednji stisak ruke pružiti, poslednji poljubac utisnuti svojoj supruzi, zagrliti sina i snajku, brata i mamu i sve drage mi ljude..? Oh Boze, molim, te pomozi mi, sve me boli, strašno sam umoran odjednom...Ne mogu sam dalje, oprosti što sam zabrljao..." 


...Bio sam potpuno sam i otišao bi tako da Bog nije zeleo drugacije.

Ne znam da li ste imali ovakvo iskustvo ali ako jeste, znajte da nismo slučajno ostali živi!
Ja sam itekako svestan da ima debeli razlog sto danas nisam u drvenom sanduku vec ovde sa vama svima.
Hoću da kazem nešto, trenutak svog odlaska ne znam ali ako se to desi iznenada, znajte da sam vas voleo i da ste mi mnogi dragi, pa se sada, poučen onim sto mi se sinoć desilo, unapred opraštam od svih vas, pa kad se desi kraj, znaćete da sam vam unapred pružio ruku, da sam vas virtuelno pozdravio i oprostio se od vas. Ostajte mi u Miru Gospodnjem i znajte da nismo slučajno rođeni...


Danas sam kilav, boli me glava ali vedar u srcu jer sam dobio život, život vredniji od dijamanata!

Za kraj cu zakljuciti sa stihom iz Psalma 23:
4 Da pođem i dolinom sena smrtnoga,
neću se bojati zla;
jer si Ti sa mnom;
štap Tvoj i palica Tvoja teše me.

Hvala ti Boze sto si po ko zna koji put intervenisao i spasao me...Slava Ti!"

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...