субота, 05. јануар 2013.

Ne umoriti se činiti dobro

„Čovek, ranjen u bitci, ležao je u rovu. Njegov prijatelj, okrenuo se ka njemu i pitao ga: „Da li išta mogu da uradim za tebe?“ Umirući je odgovorio: „Ne, ja umirem. Ništa ne možeš da uradiš“. „Dobro“, ogovorio je prijatelj, „da li postoji išta što mogu da uradim za tebe kada se vratim kući, neku poruku da prenesem?“ Umurići je odgovorio: „Da, imam poruku za jednu osobu“, i dao mu je adresu određenog čoveka. „Kaži mu da mi je ono što me je učio u detinjstvu pomoglo sada kada umirem.“ I vojnik je preminuo.
Kada se vojnikov prijatelj vratio kući, otišao je da vidi osobu za koju mu je prijatelj rekao, i ispričao mu za taj događaj. Čovek je odgovorio: „Bože, oprosti mi. Bio sam učitelj tog čoveka u Nedeljnoj školi (veronauka, ili časovi za decu u crkvi) mnogo godina ranije. Ubrzo posle njega odustao sam od toga. Mislio sam da to što radim nema nikakav efekat.““ (Priručnik za vođenje Alfa kursa za mlade).
dobra dela
Život je putovanje

Preveo sam ovu priču sinoć. Odmah sam je i pročitao supruzi. Poruka koja mi je trebala ovih dana. Neka vam ne dosadi činiti dobro. Nikada. Čak i kada mi izgleda da nema efekta, da uprazno ulivam svoj trud, ne odustati. Nikada se ne zna šta će se desiti u budućnosti, kakve će efekte naše delo doneti.

Sledeća priča iz samih početaka moje hrišćanske vere. Tih dana, pun entuzijazma, odlazio sam na mesta na koja sam nekada izlazio, delio hrišćansku literaturu i Nove zavete. Često su me provocirali. Posebno sam zapamtio sledeći događaj - poklonio sam Novi zavet (Gideoniski) jednom poznaniku. Njegov komentar je bio: „Odličan papir za džoint (uvijanje marihuane)“ (vreme inflacije, 94ta). Osećao sam se loše posle tog događaja - nešto što je meni bilo sveto, biće upotrebljeno za zavijanje marihuane. Posle nekog vremena taj prijatelj je poginuo u saobraćajnoj nesreći i zaboravio sam na tu priču. 

Desetak godina kasnije, na nekom hrišćanskom seminaru, upoznao sam devojku iz istog mesta kao i ja (Futog), a kasnije sam saznao da je i sestra tog mog pokojnog poznanika. U razgovoru je podelila sa mnom, kako je posle bratove smrti, pronašla Novi zavet, počela da ga čita, i na kraju posle nekog vremena i uzverovala. Naravno, ne samo zbog tog Novog zaveta, ali on je bio deo njenog putovanja vere. Novi zavet koji sam poklonio, za koji sam mislio da je završio kao rizla za travu, upotrebljen od Boga. 

„Neka vam ne dosadi činiti dobro“, piše u Galatima, šestom poglavlju. Neka vam ne dosadi, jer jednog dana stiže nagrada za trud. Naše delo nikada nije bez ploda, treba samo ustrajati! I naravno napredovati u tome šta radimo: "Učite se dobro činiti, pravdu istražujte, potlaćenog u zaštitu uzimajte, siroti pravici dajte, branite udovicu..."

Ako vam se dopada tekst, podelite ga na društvenim mrežama, verujem da će ohrabriti i vaše prijatelje. Takođe, ohrabrio bih vas da prokomentarišete, podelite vaše mišljenje, time mi pomažete da pišem bolje...

Razmotrite opciju da se prijavite kao čitalac na ovaj blog. Sa strane teksta, ili ispod teksta se nalazi ta opcija. Takođe, možete se prijaviti na društvene mreže PHZ-a, ili na mejling listu: p.hriscanska.zajednica@gmail.com


Da li pratite moju emisiju na youtube - Teologija uz jutarnju kafu? 



2 коментара:

  1. Zaista poucna prica, zato sto sam I ja ucitelj nedeljne skole.Pre konferencije htela sam odustati, ne samo od tog poziva, ima ih jos. Ali sama konferencija I vas blog su mi puno pomogli. Bozji Blagoslov brate

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala Marina, drago mi je kada Bog nešto upotrebi što napišem...

    ОдговориИзбриши

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...