субота, 09. новембар 2013.

Propoved: Neprolazna lepota življenja




Beleške sa propovedi (beleške su napisane pred propoved, tako da u toku propovedi mnogo toga bude izmenjeno, ali imate osnovu da pratite predavanja)
Da vas podsetim ukratko, šta samo naučili:
Počeli smo našu temu od Danilovog proroštva u 9 glavi njegove knjige. Tamo anđeo Gavrilo, pre 2500 godina, Danilu govori o 70 nedelja godina, ili 490 godina koje su određene gradu Jerusalimu. Videli smo da se 69 godina ispunilo sa dolaskom Isusa Hrista, tj u momentu kada je Isus Hristos ušao u Jerusalim. Takođe i da je ostala jedna nedelja da se ispuni, u kojoj antihrist treba da preuzme vlast nad ovom zemljom.
Među vreme je vreme crkve, ili nas. Apostol Pavle je objasnio da je Bog ostavio Jevreje na određeno vreme, da bi se okrenuo nama. I kako smo videli, kada se ispuni dovoljan broj, nas nejevreja, Bog će ponovo delovati među Jevrejima i ispuniti Njegova obećanja. Završetak Božijeg delovanja među nama će biti kroz uzeće crkve, gde će Bog čudesno uzeti Njegovu crkvu, i samim tim će započeti otvoreno  delovanje antihrista ovde na zemlji.
Poslednje vreme ili vreme velike nevolje kako govori Sveto pismo, će trajati 7 godina. U toku tog vremena antihrist će doći do vrhunca vlasti, kada će tražiti od ljudi da mu se pokore, što je simbolisano kroz primenje tri šestice. Kraj će mu međutim biti u konačnom obračunu, u kojem će Hristos, opisan u Otkrivenju kao Jahač na konju, uništiti njegovo delovanje i baciti ga u pakao.
Prošli put smo čitali o periodu koje se naziva hiljadugodišnje carstvo. Ako se sećate, videli smo da se u tom periodu spominje 3 grupe ljudi. Hrišćani i oni koji su poginuli zbog antihristovog nasilja, koji će vladati nad zemljom i kao treći, oni koji su preživeli veliku nevolju. Videli smo da je to vreme mira, vreme ispunjenja Božijih obećanja. Sve se međutim završava još jednom pobunom što vodi ka konačnom kraju.
Konačni kraj predstavlja sud svima onima koji nisu prihvatili Hrista Isusa. Svi oni će biti osuđeni na osnovu svojih dela, a prema meri zla i dobra kojeg su činili, odrediće im se kazna. Znači, taj sud predstavlja određivanje kazne, jer se niko neće naći dovoljno dobrim da bi bio spasen na osnovu svojih dela i završiće u paklu.
A. PRVI SUD – SUD NAGRADE.
Možda neko misli da je to nepravedno? Pa zar nema dovoljno dobrih ljudi da zasluže svojom dobrotom da izbegnu pakao i kaznu? Na žalost nema jer problem je priroda greha.  Rimljanima poslanica govori „Svi su zgrešili i lišeni su slave Božije“ a dodaje „Plata za greh je smrt“. Grčka reč za greh jeste reč koja dolazi iz streličarstva ili gađanja u metu. Letos smo bili na kampu na Ohridu, i neki učesnici su doneli tomahavk, tj sekiru za bacanje. Okušali smo se mnogi u bacanju. Trebalo je odrediti tačno rastojanje, sedam koraka, pod uglom baciti i onda pokušati da pogodiš metu. Neki su bili relativno uspešni, kao Trna i pogađali su dasku, pojedini kojima neću spominjati imena su ogrožavali prolaznike desetinama metra okolo. Ali smo svi bili slabi u pogađanju u centar mete. I kada god bi neko promašio metu on je činio greh. Bez obzira za koliko je promašio centar, to je bio greh i nije bilo dovoljno dobro. Meta je promašena. Isto tako, kada to primenimo u duhovni svet, kada god, i za malo promašimo metu koja je postavljena mi činimo greh. A meta je nebeski visoka, meta je jednaka Isusu Hristu, meta je savršenstvo. Da bi neko na sudu bio opravdan svojim delima mora biti savršen, u mislima, delima, rečima, i to bez i jedne mane. Sliku koju često koristim kada ovo objašnjavam, oprostite mi vi koji ste je već čuli, jeste slika kajgane. Zamislite da pravite
kajganu od 20 jaja, i jedno ste zamešali pokvareno. Kakva je kajgana? Pokvarena. Ako zamešate još sto jaja, hoćete li popraviti situaciju? Ne, i dalje je pokvarena. Tako i jedan greh, puno toga pokvari. I zato se na sudu neće opravdati niko svojim delima, jer među nama, Adamovim i Evinim sinovima, nema savršenih.
Jedini način spasenja jeste kroz oproštenje greha. Istina evanđelja jeste da je Isus Hristos došao na ovu zemlju da umre, kako bi nas grešnike, bez mogućnosti da se spasimo svojim delima, izvukao iz jame i spasao. Slika koja mi pada na pamet jeste da se svako od nas nalazi u ogromnoj crnoj rupi. Zidovi su glatki i nema načina da se popnete, koliko god da pokušavate. Uvek skliznete dole, koliko god da ste dobri u penjanju, jer jednostavno je nemoguće pobeći iz crnila naše duše. Sa druge strane, Isus pruža ruku da vas izvuče napolje. Ona je pružena svima na Golgotskom krstu. Svako ko je prihvati biće izvučen napolje, ali mora da je prihvati. To je jedino rešenje, da molitvom kažemo Bogu „Spasi mene grešnika“, i Bog kaže „Naravno, za to sam umro“. Pismo kaže da tog momenta, naša imena su zapisana u knjizi života, i da ne dolazimo na sud. O tome smo prošli put.
Međutim, postavlja se pitanje da li to znači da Bog neće meriti naša dela, nas koji smo njegova deca? Da li za nas važi – „Živi kako hoćeš, nema veze“? Ne, poslušajmo reči Apostola Pavla iz I Korinćanima 3:11-15: „Jer temelja drugog niko ne može postaviti osim onoga koji je postavljen a to je Isus Hristos. Ali ko zida na tom temelju zlatom, srebrom, dragim kamenjem, dvom, senom, slamom, svačije će delo izaći na videlo, jer će ga dan pokazati, jer će se ono ognjem okušati, i oganj će pokazati kakvo je čije delo. A ako delo koje je neko na tom temelju podizao ostane, taj će primiti nagradu, a onaj čije delo izgori, imaće štetu, on će se sam spasiti ali kao kroz oganj.“ Svačije će delo izaći na videlo, sudnji dan će pokazati. Kako vidimo radi se o suđenju hrišćanima, onima koji su Božija deca, koji imaju temelj Isusa Hrista, tj kojima je Hristos deo života. Na temelju Hrista oni grade ili vrednim stvarima koji su simbolisani zlatom, srebrom i dragim kamenjem, ili prolazinim stvarima koje su simbolisani drvom, senom ili slamom. Sudnji dan ispituje kvalitet građevine. I piše da će nečije delo opstati, i ti će primiti nagradu. Drugima će njihovo delo propasti, tj nisu uložili život u stvarno kvalitno, ali će biti spašeni. Znači, kao što smo i do sada govorili, spasenje zavisi od toga da li imamo Hrista u našem životu ili ne. Nagrada sa druge strane zavisi od naših dela. Spasenje je dato milošću, nagrada se zaslužuje. Drugim rečima, mi vernici dolazimo na sud, ali za nagradu.
Sledeće pitanje koje se naravno postavlja jeste a šta je nagrada? Da budem iskren, ne znam. Pismo tu nije jasno, verovatno zato što nam u našoj ljudskoj ograničenosti ne može preneti veličinu nagrade koja nas očekuje. To je kao da osobi koja ne vidi pokušavate da opišete boje, ili onome ko ne čuje muziku. Nemate način da prenesete informaciju, lepotu, da to prikažete. Isto je sa nama, verovatno nam nedostaje sposobnost da nešto razumemo, shvatimo, da dođe u naš um, jer je van našeg poimanja. Možemo samo naslutiti. Da bi nam to bilo lakše, pročitaćemo kako će sve to izgledati. Pri tome, dok nam Berta bude čitala, setite se da u opisu ima puno simbolike. I Jovan je bio ograničen čovek, kao i mi, i nije mogao da prevaziđe svoje ograničenje. Ovo su tek odjeci onoga što je on video.
B. ZLATNI GRAD
9 Onda dođe jedan od sedam anđela koji imaju sedam činija punih sedam poslednjih pošasti, pa mi se obrati rekavši: „Dođi, pokazaću ti Nevestu, Jagnjetovu ženu.“ 10 I prenese me u Duhu na jednu veliku i visoku goru, pa mi pokaza sveti grad Jerusalim kako sa neba silazi od Boga. 11 Sijao je Božijom slavom, blistav kao najskupoceniji dragulj, kao kristalni kamen jaspis. 12 Imao je velike i visoke zidine i dvanaest kapija, a na kapijama dvanaest anđela i napisana imena dvanaest plemena izrealeskog naroda. 13 Na istoku su bile tri kapije, na severu tri kapije, na jugu tri kapije i na zapadu tri kapije. 14 Gradske zidine su imale dvanaest temelja i na njima imena dvanaest Jagnjetovih apostola.
15 Anđeo koji je sa mnom razgovarao imao je zlatnu trsku za merenje, da bi izmerio grad, njegove kapije i zidine. 16 A grad je bio četvorougao- dužina mu je bila jednaka širini. Anđeo ga izmeri trskom, i pokaza se da je 12.000 stadija dug i da su mu dužina, širina i visina jednake. 17 On zatim izmeri zidine: imale su 144 lakta ljudske mere, kojim je anđeo merio. 18 Zidine su bile sazidane od jaspisa, a grad od čistog zlata sličnog čistom staklu. 19 Temelji gradskih zidina bili su ukrašeni svim vrstama dragoga kamenja: prvi temelj jaspisom, drugi safirom, treći kalcedonom, četvrti smaragdom, 20 peti sardoniksom, šesti sarderom, sedmi hrizolitom, osmi berilom, deveti topazom, deseti hrizoprasom, jedanaesti hijacintom i dvanaesti ametistom. 21 A dvanaest kapija bilo je dvanaest bisera- svaka kapija je bila načinjena od jednog bisera. Glavna gradska ulica bila je od čistog zlata prozirnog kao staklo.
22 U gradu ne videh nikakav hram, jer su njegov hram Gospod Bog, Svedržitelj, i Jagnje. 23 Tom gradu nisu potrebni ni sunce ni mesec da ga osvetljavaju, jer ga obasjava Božija slava, a svetlilo mu je Jagnje. 24 Narodi će hodati u njegovoj svetlosti i zemaljski carevi će u njega donositi svoju slavu. 25 Kapije mu se danju neće zatvarati, a noći onde neće biti. 26 U njega će biti uneti slava i čast naroda 27 i ništa nečisto neće ući u njega, niti iko ko čini nešto odvratno i lažno, nego samo oni koji su upisani u Jagnjetovu Knjigu života.
Otkrivenje 22
1 Onda mi pokaza reku vode života. Blistala je kao kristal, a tekla je iz Božijeg i Jagnjetovog prestola 2 sredinom glavne gradske ulice. Sa obe strane reke raslo je drvo života, koje rađa dvanaest plodova. Ono donosi svoj plod svakog meseca, a lišće mu je za isceljenje narodima. 3 Više neće biti nikakvog prokletstva. U gradu će biti Božiji i Jagnjetov presto i njegove sluge će mu služiti. 4 Gledaće njegovo lice i njegovoime će im biti na čelima. 5 Više neće biti noći i neće im biti potrebna svetlost svetiljke ni svetlost sunca jer će ih obasjavati Gospod Bog. I oni će vladati doveka.
Teško je protimačiti nešto tajanstveno, veličanstveno. Ja ću korak po korak pokušati da nam unesem razumevanje u jasne elemente. Prvo deveti stih opisuje Nevestu jagnjetovu. Kaže da ono što će Jovan videti jeste ta nevesta. Nevesta u Svetom pismu jeste slika Naroda Božijeg. Zašto? Prikazuje sliku ujedinjenja, koju mladoženja i mlada imaju, gde iz dva sveta, dve porodice, oni postaju jedna. Sa druge strane slika venčanja predstavlja sliku vernosti,  jer se u činu venčanja mlada i mladoženja obavezuju na večnu vernost. Slika koja mi odmah pada napamet je iz knjige Hajka na zmaja, Džeki Pulindžer. Opisana je žena koja je ceo svo život provela na ulici, heorinski zavisnik, kao dete su je prodali da bude prostitutka u Hong Kongu. Sa šezdeset godina je upoznala Hrista. U centru je upoznala muškarca, koji je imao sličnu priču, njenog godišta. Na kraju su se venčali i opisano je kako ona izlazi u beloj haljini, jer ju je Hristova krv oprala od sve opačine prošlosti. Isto je i sa nama, tog dana, pored svog greha, i opačine, u ovom momentu ćemo biti čisti.
Takođe i izgled Zlatnog grada je fascinantan. Moram da napomenem da se radi o simboličkoj slici, velikim delom. Opisan je kao kocka savršenih dimenzija. Pojedini tumači Svetog pisma govore da je oblik kocke u ondašnje doba bio element savršenosti. Kocka je bila savršeni predmet. I sam oblik prenosi savršenostvo, kao i elementi od kojih je sagrađen. Svaki njegov element je prepun istorije spasenja – temelji koji simbolišu 12 apostola, 12 kapija kao simbol dvanaest plemena Izrailja. Zlatni grad je vrhunac istorije spasenja, momenat u kojem su se slila sva Božija obećanja.
U gradu nema hrama jer je Bog neprestano sa nama. Nema potrebe za hramom, jer hram je bio mesto na koje su ljudi dolazili da se susretnu sa Bogom. A u nebu je Bog stalno sa nama. I sada je, moram reći, ne morate doći ovde da bi vas čuo, ali tamo nema razdvajanja, nema toga da mi verom nastupamo u molitvi, tamo ćemo videti.
U gradu nema opasnosti – kapije se ne zatvaraju. U doba kada je napisan Novi zavet, kapije su se zatvarale noću, da neprijatelj ne uđe i ne napravi pokolj. Više nema opasnosti jer ne postoji neprijatelj.
U gradu nema smrti. Ne postoji ni smrt, jer smrt je uništena.
U gradu nema bola, žalosti, prokletstva. Sve boli će nestati. Kako ćemo izgledati ne znam, ali neće biti prokletstva.
U gradu je Hristos! U gradu će biti Božiji i Jagnjetov presto i njegove sluge će mu služiti. 4 Gledaće njegovo lice i njegovoime će im biti na čelima. 5 Više neće biti noći i neće im biti potrebna svetlost svetiljke ni svetlost sunca jer će ih obasjavati Gospod Bog. I oni će vladati doveka. I to će biti najveličanstvenije od svega. Bog će biti ponovo sa nama, moći ćemo ga gledati, razgovarati sa njime. I vladati doveka, verovatno upravljati svemirom. Možda će tu biti nagrada. Ali kada sve ovo sagledamo, kakva nagrada će biti veličanstvenija od ovoga.
C. ŠTA TO UNOSIMO?
Međutim ostalo je još jedno pitanje na koje treba dati odgovor. 24 Narodi će hodati u njegovoj svetlosti i zemaljski carevi će u njega donositi svoju slavu. O čemu se ovde radi? Šta će to donositi u Jerusalim? Carstva zemaljskih više neće biti, kako će se onda to donositi? Verujem da je ključ za razumevanje sledeći – slava je ono najbolje, najvrednije što imamo, naša najbolja dela, najvrsniji potezi i dostignuća.
Slušao sam pre više godina propovednika koji je govorio o našim delima, o njihovoj vrednosti. Da li naša borba protiv zla narkomanije, ili trgovine ljudima, ili za očuvanje prirode, ili korupcije, ili siromaštva, predstavlja tek neko delo koje ima kratkotrajnu vrednost. Nešto što nam je Bog dao da se zabavljamo ovde na zemlji, da nam brže prođe vreme, na šta gleda sa stavom „igraju se deca“? Moram priznati da sam dugo imao takav stav, da iako nas Bog poziva na služenje, to je samo „dečija igra“ koja će na kraju biti uništena u stvaranju novog neba i nove zemlje. Ali sledeća slika je promenila moje mišljenje. Letos sam sa Rendžerima posetio Samuilovu tvrđavu u Ohridu. Ona danas izgleda očuvana, ali ako zagledamo sliku mi vidimo da se na starim temeljima i zidinama, nadogradilo novim materijalima. Staro nije bilo uništeno, nego je iskorišćano za izgradnju novoga. Tako i sa našim delima, na neki čudesan način, ona će biti iskorišćena u izgradnju Novog neba i nove zemlje.
Takođe želim da vam skrenem pažnju da su ulazne kapije napravljene od bisera. Biser je vredna stvar koja nastaje na poseban način. U školjku upadne zrno, i nanosi bol školjki. Da bi se zaštitila, školjka počinje da oblaže zrnce sa sedefom, i polako, od nevolje, bola postaje nešto dragoceno. Vrata Jerusalima su napravljna od bola njegovih svetih, koji su u novoj stvarnosti dobila vrednost bisera.
Možemo reći da Bog ništa kroz šta smo mi prošli nije bacio, nego je to postala dragocenost novog sveta. To je najveća nagrada na svetu. I zato slobodno možemo zaključiti današnju propoved Jovanovim rečima:

8 Ja, Jovan, čuo sam i video sve ovo. I kad sam čuo i video, padoh ničice pred noge anđelu koji mi je sve ovo pokazao, da mu se poklonim. 9 A oni mi reče; „Nemoj. I ja sam sluga kao i ti i tvoja braća i proroci i svi koji se drže reči ove knjige.Bogu se pokloni!“ 10 Zatim mireče: „Nemoj da zapečatiš proročke reči ove knjige, jer je vreme blizu. 11 Neka nepravednik i dalje čini nepravdu, neka se ukaljani i dalje kalja, neka pravednik i dalje čini dela pravednosti, i ko je svet, neka se i dalje posvećuje. 12 „ Evo dolazim uskoro i moja nagrada sa mnom, da svakom dam potome kakvo mu je delo. 13 Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji, Početak i Kraj.14 „Blago onima koji peru svoje ogrtače da bi imali pravo na drvo života i da u grad ulaze kroz kapiju. 15 Napolju ostaju psi, vračari, bludnici, ubice, idolopoklonici, i svi koji vole laž i koji lažu.16 „Ja, Isus, poslao sam svog anđela sa ovim svedočanstvom za crkve. Ja sam Koren i Izdanak Davidov, sjajna zvezda Danica.“17 I Duh i Nevesta kažu: „Dođi!“I ko god ovo čuje, neka kaže „Dođi!“ I ko je žedan, neka dođe; ko hoće , neka besplatno zagrabi vode života. 18 Opominjem svakog ko sluša proročke reči ove knjige; ko im nešto doda, njemu će Bog dodati pošasti opisane u ovoj knjizi, 19 i ko oduzme nešti od reči ove knjige, njemu će Bog oduzeti njegov deo  od drveta života i od svetog grada koji su opisani u ovoj knjizi. 20 Onajkoji za sve ovo svedoči, kaže: „Da, dolazim uskoro!“Amin! Dođi, Gospode Isuse! 21 Milost Gospoda Isusa sa svima.

среда, 02. октобар 2013.

Propoved: Znaci vremena

Beleške: 

Već treću nedelju govorim o poslednjim vremenima. Cilj mi je da vam pružim ključ da razumete poslednja vremena, tj kako Sveto pismo prikazuje kraj ovog sveta. Ambicija mi nije da vam objasnim sve,  jer je to i nemoguće u tri nedelje koliko sam odvojio za ovu temu, nego prosto da vam otvorim razumevanje ove teme, kako bi sami mogli da bolje razumete proročke tekstove. Na početku sam rekao da ću govoriti samo tri puta, ali pošto mi je mnogo vas reklo da im znače ove propovedi, da ih ohrabruju, odlučio sam da proširim ovu seriju na još par nedelja, i da kompletiram sliku poslednjih vremena ovog sveta.
Odskočna daska nam je knjiga proroka Danilo, deveta glava. On je puno toga govorio o poslednjim vremenima, i njegove reči daju ključ za otvaranje knjige Otkrivenja, a i drugih tekstova o budućnosti. Sada, samo da vas kratko podsetim na ono što smo do sada zaključili.
Sa našim razmatranjem došli smo do poslednje nedelje, poslednjih sedam godina, određenih proročkom rečju. Videli smo da je to vreme antihrista, i da njegovo puno delovanje sprečava samo delovanje Duha Svetog na zemlji. Kada se ono ukloni, zajedno sa crkvom, antihrist će nastupiti u svoj svojoj silini. A do tada, on i dalje deluje, ali potajno.  Koja njegova dela možemo videti..
A: DELA BEZBOŽNOSTI  
II Solunjanima 2:3-12.  3 Ne dajte nikom da vas zavede ni na koji način, jer nema Dana Gospodnjeg dok prvo ne dođe do pobune i ne otkrije se Čovek bezakonja, Sin propasti. 4 On će se protiviti i dizati protiv svega što se zove Bog ili svetinja, pa će tako zasesti i u Božijem hramu, tvrdeći za sebe da je Bog. 5 Sećate se da sam vam o tome govorio dok sam još bio kod vas, 6 pa sada znate šta ga zadržava da se ne otkrije pre svog vremena. 7 Jer, tajna sila bezakonja već je na delu, a onaj koji je sada zadržava, zadržavaće je dok sam ne bude uklonjen, 8 i tada će se otkriti Bezakonik. Njega će Gospod Isus ubiti dahom svojih usta i uništiti sjajem svog Dolaska. 9 A dolazak Bezakonika biće, u skladu sa Sataninim delovanjem, praćen svakom vrstom lažnih dela sile, znamenja i čuda, 10 i sa svakom nepravdom koja zavodi one koji propadaju, jer su odbili da vole istinu i da se tako spasu. 11 Zato im Bog šalje delotvornu zabludu, da poveruju laži, 12 da budu osuđeni svi koji nisu poverovali istini, nego su se opredelili za nepravdu. Kao što vidimo u ovim rečima Antihrist već deluje u ovom svetu, i to deluje neprestano. On rovari, širi svoj uticaj, priprema svoj dolazak, priprema teren za svoj uticaj. Deluje tajno, podmuklo uništavajući sve što je božansko. I ako posmatramo istoriju mi vidimo vekovima jedan perfidni rat protiv božanskog. Pogledajmo sledeće:
1. Nauka: Pre nekoliko stotina godina Teologija je smatrana kraljicom svih nauka. Veliki naučnici, Njutn na primer, su pisali teološka dela. Danas pokušaj da se poveže nauka i vera izgleda nemoguć. Vernike posmatraju kao zaostale, ograničene...  Stiven Hoking, jedan od najpoznatijih naučnika današnjeg doba je pre neki dan izjavio da je verovanje u život posle smrti bajka za one koji se boje mraka. Pre nekoliko meseci jedna osoba je radosno podelila sa mnom da je upisala filozofiju na novosadskom Filozofskom fakultetu. Profesoru je rekla da želi da studira kako bi mogla jasnije da brani svoju veru. Negov komentar je bio da filozofija i vera nemaju nikakvu dodirnu tačku, iako filozofija do Ničea nije ni postojala van oblasti religije.
2. Brak: Brak je božanska instutucija pod ogromnim napadom. Ne znam koliko pratite vesti, ali sistematično širom sveta se nameće ideja homoskesulanih brakova, ideja da ne treba navoditi pol deteta dok ono navodno ne odluči šta je po polu. Skoro je na internetu osvanuo članak od majci koja tretira svog sina, starog 7 godina, kao devojčicu, piše o svojim iskustvima sa njime... Na kraju je doživela da stariji sin, od deset godina, dolazi do nje sa komentarem: „Mama, nadam se da se ne ljutiš na mene, ja nisam homoseksualac“. Brak je božanski plan za muškarca i ženu, a ta ustanova uspostavljena još iz Raja trpi veliki napad.
3. Sinkretizam: Tendencija je da se prihvatanje tuđeg mišljenja nametne kao jedino merilo, kao jedino ispravno. Zašto? Zašto da mi sarađujemo sa muftijom? Možemo reagovati zajedno na neku potrebu grada, treba da ih prihvatamo kao ljudska bića, kao sugrađane, ali zašto je potrebno da sarađujemo, da budemo bliski, da budemo povezani? Pa mi ne verujemo isto. Ali antihrist stvara sliku gde je sve jedno šta veruješ, bitno je da sarađujemo.
4. Poruka o sotoni: Iako i sam gledam naučnu, epsku fantastiku, mora se priznati da je njen cilj, u velikoj meri, da prikaže sotonu u manje strašnom svetlu. Sotona, đavo, je uvek u istoriji bio zastrašujuće biće, ali danas pod uticajem medija on postaje bajkovit, nestvaran. Sa druge strane, filmovi poturaju ideju, zajedno sa ezoterijom, astrologijom, o promeni vremena. Da se završava horoskopska era ribe, era hrišćanstva, i ulazi u doba vodolije, vreme napredka, ujedinjenja. Jedan od poznatih filmova, Kosa, čak sadrži pesmu – „Kada mesec bude u sedmoj fazi, a Jupiter u radni sa Mars, tada će mir zavladati“ i onda pevaju „dolazi vreme vodolije“. Nju ejdž religije propovedaju o dobu vodolije, govoreći o biću koje treba da preuzme mesto Hrista, nazivajući ga Gospodar Maitreja, ujedninitelj.
5. Zlo: Prvi put u istoriji ljudskog roda, osporava se postojanje zla. Vodeći svetski filozofi tvrde da zlo ne postoji, da je to hrišćanski pojam. Razlog jeste sledeći – zlo može postojati samo ako postoji neko, objektivan da ukaže šta je to zlo. To ne možemo biti mi ljudi, u suštinskom smislu, jer svako od nas može reći različito. Npr, za mene je abortus nešto zlo, ali za drugog nije. Pošto nema apsolutnog donosioca moralnih principa, tj Boga, i jedan i drugi možemo biti u pravu. Uklananje pojma zla jeste način da se porekne Bog, jer priznavajući da univerzalno zlo postoji, mi priznajemo da postoji i univerzalni zakonodavac, tj Bog. Oni govore – to je zlo za tebe, ali ne mora biti i za mene. Ali time otvaraju vrata za onog koji je sušto Zlo, da slobodno deluje.
6. Jedino zlo je vera: Sa druge strane, ti isti filozofi, proglašavaju veru, religiju jedinim zlom. Kažu, vera ograničava razvoj misli, postavlja određene stvari kao apsolut, kao krajnju meru, i time sprečava ljude da ispitaju stvarnost oko sebe. Zato je vera, kao ograničavajući faktor, jedino zlo. Neki idu čak toliko daleko, doduše retki su, koji zagovaraju oduzimanje dece vernicima jer sprečavaju decu da se ostvare. Ali pokazuju trend da se vera smatra nečim zaostalim, i zbog svoje zaostalosti lošim. Mera mržnje kod njih je neverovatna – probajte da čitajte forume ateista, mržnja je neverovatna.
7. Globalizacija: živimo u svetu koje počinje da bude selo. Daniel je u Kanadi, i skoro svakodnevno se više od nas se čuje sa njime – skajpom, mejlom, preko fejs buka, a mogli bi i telefonom. Iako je hiljadu kilometara daleko, dostupan je. Čitao sam članak o internetu, o projektu koji rade Gugl, i ostale kompanije da bi internet doveli i tamo gde nema telefonskih veza. Planiraju da koriste balone za to. Svaka ideja, poruka se može preneti veoma brzo širom sveta. Isus je govorio o poslednjim vremenima: „Čućete glasove o ratovima i buku ratova. Gledajte da se ne uplašite... Ustaće narod na narod, i carstvo na carstvo, i biće gladi i zamljotresa na raznim mestima. To će biti samo početak nevolja. “ Matej 24:6-8 Možete reći, pa uvek je bilo gladi, zemljotresa, i ratova. Slažem se. Ali danas mi čujemo o svakoj gladi, zemljutresu i ratu, i to u neposrednih 24 časa. Danas živimo u vreme kada čujemo o tome na raznim mestima. A sa druge strane, kao nikada, preko medija, kominikacija, se nameće jedan način razmišljanja. Iako se nacije sukobljavau, činjenica je da gde god odemo, ljudi žele da žive kako se živi u Evropi ili SAD. Prosvećeno je ono što dolazi odavde, iz mesta odakle dolazi Antihrist.  
8. Kontrola: celu ovu seriju sam započeo komentarišući strah od čipova na ličnim kartama. Videli smo da to nisu tri šestice, nije način da vas antihrist zgrabi pod svoje. Ali sa druge strane čipovi predstavljaju pripremu za savršenu kontrolu. Bez tog komadića plastike ne možete putovati. Uskoro će svi dokumenti biti stavljeni na njega, i vozačka dozvola, i zdravstvena knjižica. Korak od toga, do kontrole vašeg kretanja je veoma mali. I danas, mogu da u svakom momentu odrede gde ste na osnovu vašeg mobilnog telefona. Znam više primera da su pronađeni ukradeni mobilni telefoni, jer je policija pratila njihov signal. Čipovi, elektronski dokumenti jesu put do kontrole čovečanstva, jednog dana, baš kao što je i prikazano za tri šestice – nepodobni će biti isključeni, ali o tome malo kasnije. Nisam sklon teorijama zavere, ali sam realista, i verujem u ono što piše u Svetom pismu. I da ne napravim zabunu, slobodno koristite ličnu kartu, to nije tri 6, ali jednog dana, to će biti iskorišteno za uspostavljanje vladavine zloga. Za sada sam vam želeo prikazati da neprijatelj radi, ne prestaje. Ne može da  radi punim tempom, jer još nije došlo vreme, ali jednog dana će doći.
B. NAJSTRAŠNIJA ZVER
9. Ujedninjene Evrope: neminovnost u kojoj živimo. Sa druge strane, čitajući razna proročanstva Svetog
pisma, mi vidimo da će vlast Antihrista doći iz oblasti nekadašneg Rimskog carstva. Podsetimo se prošlonedeljnog teksta iz Danila 9:26 b-27 „narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata. I utvrdiće zavjet s mnogima za nedjelju dana, a u polovinu nedjelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenoga izliće se na pustoš.“ 
Vidimo u tekstu da se spominje narod Vojvodin, i jasno je da je to Rimsko carstvo, jer je ono uništilo Jerusalim. Paralele sa Rimskim carstvom možemo videti i u drugim poglavljima Danila. Na primer u Danilu, sedmom poglavlju se nalazi proročka reč četiri zveri ili četiri carstva. 1. Prve godine Valtasara, kralja Vavilonskoga, usni Danilo san i ugleda viđenja duha svoga dok ležaše na postelji svojoj. Zatim on napisa san i pripovedi glavne stvari. 2. Danilo poče i reče: Ja pogledah u viđenju svome noćnome, i gle, četiri vetra nebeska udariše na veliko more. 3 I četiri velike zveri iziđoše iz mora, svaka drukčija. 4 Prva bejaše kao lav i imaše krila orlovska; ja gledah dokle joj se krila ne iščupaše; ona se podiže sa zemlje i stade na noge kao čovek, i dade joj se srce ljudsko. 5 I, gle, druga zver kao medved stade s jedne strane; ona imaše tri rebra u ustima među zubima i govoraše joj se: Ustani jedi mnogo mesa. 6.Zatim pogledah i gle, opet druga beše kao leopard i imaše na leđima četiri krila kao ptica; ta zver imaša četiri glave, i njojzi se dade vlast. 7 Zatim pogledah u svojim noćnim viđenjima, i gle, tu beše i četvrta zver, strašna, užasna i neobično jaka. Ona imaše velike zube gvozdene, ona jeđaše, lomljaše i gažaše nogama ono što ostajaše; ona beše drukčija od svih pređašnjih zveri i imaše deset rogova. 8 Ja posmatrah rogove, i gle, drugi mali rog izraste među njima i tri prva roga iščupaše se pred njim. I, gle, on imaše oči kao oči čovečije i usta koja drsko govorahu. ...23 On mi ovako reče: Četvrta zver biće četvrto kraljevstvo na zemlji, različito od svih kraljevstava i koje će proždirati svu zemlju i pogaziće je i satrće je. 24 Deset rogova jesu deset kraljeva koji će nastati iz toga kraljevstva, a posle njih nastaće drugi i on će biti drukčiji od pređašnjih i pokoriće tri kralja. 25 On će izgovoriti reči protiv Svevišnjega, on će tlačiti svece Svevišnjega, i pomišljaće da promeni vremena i zakone; i sveci će mu se predati u ruke za jedno vreme, za vremena i za pola vremena. 26 Pa će doći sud, i oduzeće mu se vlast, koja će se zatrti i uništiti zauvek. 27 Kraljevstvo, vlast i veličanstvo svih kraljevstava pod nebom daće se narodu svetaca Svevišnjega. Njegovo je kraljevstvo, kraljevstvo večno, i svi će vladaoci njemu služiti i njemu se pokoriti. 28 Tu prestaše reči. Mene, Danila, vrlo uznemiriše misli moje, ja promenih boju lica i sačuvah te reči u srcu svome.
Danilo vidi veliko more, 2 stih. Termin veliko more u SP se uvek odnosi na Sredozemno more, kao što stoji zapisano u – Brojevima 34.6-6, Jošua 1.4. To nam govori da je vizija vezana za Mediteran i događaje koji će se desiti na njegovim obalama. I to je bitan podatak za razumevanje ove vizije. No u isto vreme more jeste simbol čovečanstva – Otkrivenje 17.15. „Vode  velike koje si video, na kojima sedi bludnica, ono su ljudi, narodi, plemena i jezici“.  govori da su narodi kao velika uzburkana voda.“ Uzburkana voda jer se stalno nešto dešava, stalne promene i uzbune. To more uzburkavaju 4 vetra. Prevodioci kažu da se može prevest i kao četiri duhovna bića. Da li su anđeli ili demoni ne znamo ali posledice te uzburkanosti su sledeće. Iz tog mora naroda koji žive oko mediterana, izlaze 4 zveri za koje nam se kaže u 17 stihu da su to 4 kralja ili 4 kraljevstva koja treba da se uzdignu i kako vidimo dalje i da padnu.
I interesantno je da ih prikazuje kao zveri. Ne kao ljude, kao kraljeve nego kao životinje i to grabljivice. I tumači se slažu da je time oslikana priroda tih carstva a to je da su živela samo da sebi ugode baš kao životinje i da su u tome gazili sve druge. Šta do sada – a koje imaju te osobine. Prva zver je lav sa orlovim krilima. Leteći Lav jeste bio simbol Vavilona (Jeremija 4.7 i Ez 17.3.), prva kraljevina, silna, moćna koja je stvarno vladala nad Izraelom i zemljom gde su oni živeli. Ali na kraju iščupana krila i dato joj ljudsko srce. I ovde Danilo opisuje jedno od najveličanstvenijih obraćenja SZ  - pročitajte 4 glavu pa ćete videti.  Drugo kraljevstvo je prikazano kao medved, manje veličanstven od lava ali simbol surove snage. U zubima drži tri kosti. I to je sledeće kraljestvo, Mido Persija, sastavljeno od dva naroda – Midijanaca i Persijanaca. Persijanci su bili mnogo jači zato je višlja sa jedne strane. U zubima drži tri kosti u ime tri carstva koje su porazili – Vavilon, Asiriju i Egipat. Treće carstvo je predstavljeno u vidu leopard sa četri krila i četiri glave. I ovo kraljevstvo predstavlja Grčko – Makedonsko carstvo. Krila da pokaže silinu osvajanja – četiri krila, jer je brzo osvajao. Četri glave su bili 4 generala koji su omogućili Aleksandru makedosnskom takav uspeh a posle njegove smrti  carstvo se deli na četiri dela: Kasander Makedoniju, Lisimah Malu Aziju, Seleukije Siriju, Ptolomej Egipat.
O njima smo učili ako se sećate časova istorije iz osnovne škole. To su carstva koje su obeležila davnu istoriju sveta i koja su ostavila zauvek trag za sobom. Svi oni su vladali nad Izraelcima. Međutim nas interesuje 4 zver. Ona je toliko čudna da za nju Danilo čak ni ne nalazi reči kako bi je nazvao, sa čime da je uporedi. Tekst nam samo otkriva da je strašna, užasna, da je posebno jaka i da je spremna da uništava. Opisuje je kao posebno surovu 7 stih – gazi ono šta ostaje, to se retko susreće u životinjskom svetu. Ovu istu zver vidi i Jovan u  Otkrivenju 13. i opisuje je „Zver koju videh beše kao leopard, noge joj kao u medveda, čeljusti njezine kao čeljusti lavovske.“ opis da sa sastoji od ostale tri zveri, tj ima njihove karakteristike - Svi tumači se slažu da je to opis Rimskog carstva.
U tekstu se spominju deset rogova koje ova zver ima kao deset kraljevstava koji iz njega treba da nastanu. Otkrivenje Jovanovo nam spominje taj detalj u 17.12 i govori da se još nisu pojavili i u Jovanovo vreme. I time Danilova knjiga pravi veliki skok u budućnost, verovatno u današnje dane ako su ovo dani kada će se svršiti ovaj svet. Iz tih kraljevstva, država koja možda već postoje nastaće nešto užasno – 24-26. 24 Deset rogova jesu deset kraljeva koji će nastati iz toga kraljevstva, a posle njih nastaće drugi i on će biti drukčiji od pređašnjih i pokoriće tri kralja. 25 On će izgovoriti reči protiv Svevišnjega, on će tlačiti svece Svevišnjega, i pomišljaće da promeni vremena i zakone; i sveci će mu se predati u ruke za jedno vreme, za vremena i za pola vremena. 26 Pa će doći sud, i oduzeće mu se vlast, koja će se zatrti i uništiti zauvek. Šta mislite o kome govori ovaj tekst? Ko je Rog koji izlazi? Verovatno antihrist. Ima mnoge njegove karakteristike – huli na Boga 25 stih, napada Božiju decu, želi da promeni samu srž hrišćanstva tj. da ga izopači itd. Interesantan je podatak da najgora situacija za evanđelje baš u krajevima Rimskog carstva. Svugde širom sveta Crkva Hristova se širi. Jedino u Evropi nazaduje. Možda još jedan uticaj antihrista..
Iz svih ovih razloga, želim da vam predložim, iako ne mogu da tvrdim, da je mesto odakle će izaći Antihrist baš naša Evropa, i to zemlje koje predstavljaju nekadašnje Rimsko carstvo, tj Evropska Unija. Pri tome, kao što smo govorili prošli put, mi ne možemo biti dogmati, tvrditi nešto za sigurno. Možda grešimo. Međutim sa naše pozicije vremena, onoga što mi vidimo, logično je to zaključiti. Takođe ne želim ni da kažem da je EU nešto negativno, naprotiv. Kao što Bog sve izvodi na dobro, čak i naše greške, tako i đavo pokušava da okrene sve na zlo, čak i dobre ideje. Dolazak Antihrista je neminovnost, nešto protiv čega ne vredi da se borimo. On sigurno dolazi, mi treba da budemo svesni vremena. Ko će biti on, mi ne znamo. Možda je političar koji će naći rešenje za neki konflikt. Ne znam, ali će se pojaviti.  
Sa druge strane možemo i znati da kao što Antihrist dolazi, tako znamo da će na kraju biti uništen, kao što i piše - Pa će doći sud, i oduzeće mu se vlast, koja će se zatrti i uništiti zauvek. Tako, i dok govorimo o biću užasa, budimo ohrabreni. Mi vidimo znake da dolazi biće uništenja, ali to govori i da dolazi i Božija pobeda.


Propoved: Šta zadržava antihrista?

Prošle nedelje smo započeli sa temom o poslednjim vremenima. Cilj mi je da vam pružim ključ da razumete poslednja vremena, tj kako Sveto pismo prikazuje kraj ovog sveta. Ambicija mi nije da vam objasnim sve,  jer je to i nemoguće u tri nedelje koliko sam odvojio za ovu temu, nego prosto da vam otvorim razumevanje ove teme, kako bi sami mogli da bolje razumete proročke tekstove.
Ključ za razumevanje jeste proročanstvo dato proroku Danilo o 70 sedmica – podsetimo se teksta: „U početku molitve tvoje iziđe reč, i ja dođoh da ti kažem, jer si mio; zato slušaj reč, i razumi viziju. Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati vizija i proroštvo, i da se pomaže sveti nad svetima. Zato znaj i razumi: otkad izide reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedjelja, i šezdeset i dvije nedjelje, da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata. I utvrdiće zavjet s mnogima za nedjelju dana, a u polovinu nedjelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenoga izliće se na pustoš.“ Danilo 9:23-27. 
Neću ponovo objašnjavati tekst, prošle nedelje sam govorio o prvih par stihova. Podsećam vas da se ovde ne radi o sedmicama dana, kako mi razmišljamo u našem jeziku, nego o sedmicama godina tj proročanstvo se odnosi na 490 godina. Dalje, videli smo da su sedmice podeljene u tri celine 7 sedmica + 62 sedmice + 1 sedmica. Prvih 69 se ticalo obnove Jerusalima, i pružile su uvid u dolazak Isusa Hrista na ovu zemlju. Sa njegovom smrću, sa time da mu ništa nije ostalo završio se prvi deo proročanstva, i Bog je pritisnuo tipku stop, jer kako smo videli ovo proročanstvo se odnosi na Jevreje. Od tog momenta nastalo je vreme neznabožaca, nas, Crkve, koje i dalje traje. Ali ostalo je još 7 godina, jedna sedmica koja tek treba da se ispuni.  To možemo prikazati i dijagramom.
A: ZADNJA NEDELJE JE PRIČA O DRUGOM VOJVODI
Da se vratimo tekstu. 26 b-27 „narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata. I utvrdiće zavjet s mnogima za nedjelju dana, a u polovinu nedjelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenoga izliće se na pustoš.“  Ovo je prilično komplikovano za objašnjavanje pa ćemo korak po korak razmotriti ove stihove.
Prvo pitanje jeste o kome se ovde radi? Tekst zna da nas zbuni u svojoj haotičnosti, jer se spominje Pomazanik Vojvoda, a sada čitamo da Narod Vojvode uništava Jerusalim. Posmatrajući naš tekst, izgleda da se radi o istoj ličnost - Pomazanik koji je ubijen i Vojvodi koji uništava Jerusalim tj čija vojska uništava Jerusalim. Međutim, tako tumačen tekst nema više nikakav smisao, jer ako se radi o Hristu, za koga smo rekli da je prvi Pomazanik, onaj koji je umro, koji je to njegov narod koji uništava Jerusalim, i Hram, i gde vidimo i naznaku da Hristos želi to da uradi i da postoji neki njegov narod van Judejskog?
Jedino rešenje za ovaj problem u tumačenju jeste da prihvatimo da se u tekstu spominje dve vojvode. Pomazanik Vojvoda – koji je Hristos, i biće nazvano samo Vojvoda, čija vlast je oličena u Rimskom carstvu. Jer Rimsko carstvo, 70 godine naše ere, potpuno uništava Jerusalim, kažnjavajući pobunu Jevreja, pod vođstvom vojskovođe Tita. Ostalo je zabeleženo užasno razaranje. Josif Flavije, učesnik tih događaja beleži da je posle tog rata, okolina Jerusalima, desetinama kilometara okolo, ostala bez drveća, zbog mnoštva razapetih pobunjenika – Rimljani su sve vojnike razapeli na krst. Ostalo stanovništvo koje je preživelo je odvedeno u ropstvo, npr gradili su Korintski kanal. Sledećih stotinu godina ni jedan Jevrejin nije smeo da kroči na tlo na kome je bio Jerusalim pod pretnjom smrtne kazne. Kada su razrušili grad, Rimljani su doveli volove i preorali ruševine, bacajući so po njima kako bi zemlju učinili nepolodnom. Sam hram je bio uništen do temelja, pošto je bio zapaljen, i od silne vreline, hramsko zlato se rastopilo i ušlo u pukotine u zidinama. Da bi došli do zlata, Rimljani su razvalili hram do temelja, baš kao što je Isus
i prorekao da neće ostati ni kamen na kamenu. Razarane kao potopom, potpuno uništenje, baš kao što je anđeo i rekao Danilu. 
Jedan Vojvoda, pomazanik je ubijen, nije mu ništa ostalo, umire za druge, nudeći im budućnost, spasenje, i to je slika Hrista i Njegovog spasenja za nas. Drugi Vojvoda šalje svoju vojsku da unište i pomen na Boga, na njegovo delo među Judejima. Šta mislite ko je to?  Onaj koji će se pobuniti na samog Boga, koji će povesti konačnu pobunu, Antihrist. Osoba koja će se usprotiviti samom Bogu i pokušati da uspostavi sotonsko carstvo ovde na zemlji. U današnjem tekstu imate oslikanu Hristovu suprotnost, samu suštinu antihrista. Jedan dolazi da umre da bi spasao, drugi dolazi da uništi. Zato se i zove antihrist – jer je njegova sušta suprotnost.
Isus u Matej 24.15 potvrđuje da je taj vojvoda baš antihrist – „Kada vidite strahotu pustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, nastanjenu na mestu svetom, samo treba da se ukloni onaj koji je još zadržava.“ a Pavle tumači i II Solunjanima 2:3-4 „Da vas niko nikakvim načinom ne prevari, jer najpre treba da dođe otpad, i da se pojavi čovek bezakonja, sin pogibli, protivnik koji se uznosi iznad svega što se zove Bog ili se obožava, da će čak u Božijem hramu zasesti i proglasiti sebe bogom.“ Kao što vidimo iz svega navedenog, Antihrist je Drugi vojvoda, koji će na kraju da zasedne u samom hramu kao vrhunac pobune. Međutim on još od uništenja Jerusalima rovari. Već navedena II Solunjanima u sedmom stihu govori: „Jer tajna bezdušnosti več deluje...“ On rovari, širi svoj uticaj, priprema svoj dolazak, priprema teren za svoj uticaj. Sledeće nedelje ću govoriti mnogo više o tome, o njegovom delu kada se objavi, ali sada mi znamo da da od momenta kada je sat Danilovog proroštva stao, antihrist deluje. Deluje tajno, podmuklo uništavajući sve što je božansko a u jednom momentu, on će početi da deluje sve otvorenije. Kako? O tome, ako Bog da, sledeće nedelje. Za sada mi znamo da antihrist treba da se objavi, i da bi se on objavio, moraju da se ispune dva uslova.
B. PRVO MORA DA SE VRATI IZRAILJ
Prvo, mora da se obnovi Izrael, da bi hram bio izgrađen. Antihrist treba da se zakralji u hramu, druga Solunjanima 2:4 to jasno govori: da će čak u Božijem hramu zasesti i proglasiti sebe bogom. Problem je da je hram srušen već dve hiljade godina, tamo je džamija. Kako će se ovo proroštvo ispuniti ja ne znam, ali prvi znak ispunenja jeste ponovni nastanak Izraelske države. Čak Smit u propovedi o Danilu tumači ove događaje na sledeći način: Poslednjih sedam godina je zapravo podeljeno u dva perioda od po tri i po godine. Započeće sa otkrivanjem Antihrista, i on će napraviti savez sa Jevrejskim narodom. Bez sumnje dozvoljavajući savez da bi obnovili svoj hram. Oni će ponovo uspostaviti slavljenje u Hramu; prinošenje  žrtve, svakodnevne prinose i svakodnevne molitve. Posle tri i po godine Antihrist će se vratiti u Jerusalim da obnovi hram. On će stati u hram i proglasiće da je on Bog i zahtevaće da ga obožavaju kao Boga. Ovo će biti bogohuljenje koje će dovesti do perioda Velikih Nevolja... Da li je tako ili ne, ne znam, ali zvuči logično.
To nas vodi do sledećeg zaključka - da bi antihrist ostvario svoj plan Izrael mora biti obnovljen. Sa druge strane i Bog želi da obnovi Izrailj, kako bi ispunio obećanja koje je dao njima. Mnoga proročanstva iz Isaije, Danila, malih proroka su vezana je Jevreje. Bog im je dao obećanja, još Avramu, da ih nikada neće ostaviti, i Bog ne krši njegovu reč. Iako su otvrdli na neko vreme, Bog je spreman da ispuni ono što je obećao. Psalam 111:5 „On uvek pamti savez svoj“.
Snagu Božijih obećanja pokazuje i primer Izrailja. Ne postoji slučaj da je neki narod obnovio svoju državnost posle dve hiljade godina, a da je bio rasejan. Ne znam koliko poznajtete istoriju pa ću napomenuti – posle rušenja hrama, Jevreji su bili rasejani po ostalim narodima. Ni jedan narod nije bio spreman da im pruži utočište nego su bili stalno proganjani. Iz države u državu – ubijali su ih Španci, Rusi, Poljaci, Turci, Nemci... Neprestano. Kada bi ih počeli ubijati u Španiji, bežali bi u Poljsku, kada bi ih počeli ubijati u Poljskoj, pobegli bi u Tursku... I tako dve hiljade godina. Posle najvećeg progonstva, od strane Hitlerove Nemačke, kada je ubijeno oko 6 miliona Jevreja, države odlučuju da im pruže mogućnost da se nasele u svojoj drevnoj postojbini, Izrealu. Izrael kao država je uspostavljen 1948. godine, odlukom Ujedinjenih Nacija.
Od momenta nastanka živeo u neprijateljskom okruženju. Šačicu Jevereja okružuje stotine miliona ljudi koji ih mrze, koji su vodili ratove pritiv njih, ali Izrael opstaje. I ne samo da opstaje, napreduje. U moru peska, korupcije, propadanja, oni su oaza koja napreduje. Takođe Jevreji su se vratili sa svih strana sveta. Kada je pao komunizam, preko milion ih je došlo iz Rusije. A ovih dana  je svet obišla vest: Čarter
avion sa oko 240 etiopskih Jevreja sleteo je u Tel Aviv, u okviru poslednje faze masovne imigracije iz Etiopije u jevrejsku državu. Njihovim dolaskom počela je operacija nazvana "Krila goluba", čiji je cilj da se preostali Etiopljani, koji tvrde da su potomci etiopskih Jevreja, a koji su primili hrišćanstvo pre više generacija i sada se vraćaju judaizmu, takozvane Falaš Mure, dovedu u Izrael do marta 2014. Izvor: B92. Ovi ljudi su otišli iz Judeje pre tri hiljade godina, i sada se vraćaju nazad kako bi Bog ispunio svoju Reč.
Neverovatno čudo. Toliko čudesno, da su hrišćani vekovima pogrešno tumačili stihove vezane ja Božija obećanja Jevrejima. Crkva je sve te stihove tumačila da se odnose na nju, da je ona Novi Izrael, naslednica Božijih obećanja. Prosto nisu mogli da vide ono što dolazi, jer Jevreji su bili potucala. Ko je mogao i da pomisli da će se vratiti nazad, i da će odjednom mnogi stihovi u Pismu dobiti novi smisao.
C. DRUGO MORA DA SE UKLONI CRKVA
Drugo što mora da se desi SP nas uči da će pre tih velikih nevolja crkva biti uzeta sa lica ove zemlje. Pošto ne govorimo puno na ovu temu  prepostavljam da je ovo što ću govoriti novo za vas. Uzeće crkve je opisano u I Solunjanima 4:13-5:3. 13 Ne želim, braćo, da ostanete u neznanju u pogledu onih koi su umrli, pa da tugujete kao ostali, koji nemaju nadu. 14 Jer, ako verujemo da je Isus umro i vaskrsao, onda verujemo i da će Bog sa Isusom povesti i one koji su u njemu umrli. 15 Ovo vam govorimo na osnovu Gospodnje reči: mi, živi, koji ostajemo do Gospodnjeg dolaska, nećemo preteći one koji su umrli. 16 Jer, sam Gospod će, na zapovest, na glas arhanđela i na zvuk Božije trube, sići sa neba, i prvo će ustati mrtvi u Hristu. 17 Potom ćemo mi, živi, preostali, zajedno s njima biti poneti na oblacima da se sretnemo s Gospodom u vazduhu. I tako ćemo zauvek biti sa Gospodom. 18 Zato bodrite jedan drugoga ovim rečima. 1 A što se vremena i časa tiče, braćo, nije potrebno da vam se piše, 2 jer i sami veoma dobro znate da će Dan Gospodnji doći kao kradljivac u noći. 3 Dok ljudi budu govorili: „Mir i sigurnost“, iznenada će ih snaći propast, kao bolovi trudnu ženu, i neće izmaći.
Kako piše, u momentu Hristovog povratka, Crkva će, tj mi koji jesmo Crkva će biti uzeta da bude sa Hristom. Momenat ne znamo, znamo da će se desiti odjednom. Radićemo nešto i samo nestati. Pismo opisuje povratak Hristov kao munju, odjednom, u sekundi, on će doći po nas. Kada, mi to ne znamo, ali znamo da taj momenat dolazi, i znamo u čemu nećemo učestvovati. .
Taj događaj će se desiti neposredno pred otkrivenje antihrista. Da bi ovo razumeli, moramo se upoznati sa pojmom iz Svetog pisma, koji se naziva Velika Nevolja. Velika nevolja jeste period koji je opisan u Otkrivenju Jovanovom, gde je prikazan užas koji će pogoditi zemlju. Bog će na kraju suditi zemlji, tj čovečanstvu, i jedna po jedna nevolja će pogoditi zemlju. Velika nevolja je momenat Božijeg gneva zbog prevršene mere ljudskih greha, vreme Božijeg suda. Sa druge strane to je i vreme kada će Bog ponovo početi da radi sa Izraelom, da ispunjava njegova obećana njima. Velika Nevolja, to je poslednja sedmica koja je ostala neispunjena u Danilovom proročanstvu.

Kao Božija deca, mi znamo da nećemo biti tamo, bićemo uzeti. Zašto znamo da nećemo biti tamo?  1. I Sol. 5.9 – nam govori da smo mi određeni spasenju a ne gnevu. 2. Primer Lota nam ukazuje da Bog ne kažnjava pravednike zajedno sa onima koji zaslužuju kaznu. Pogledajte taj događaj, radi se o uništenju Sodome i Gomore, Bog sklanja pravednike pre izlića gneva. 3. Crkva može biti progonjena, i često su hrišćani patili, ali ako pogledamo prirodu progonstva vidimo da je ono inspirisano đavolom. No Velike nevolje dolaze od Boga zbog toga će Gospod uzeti svoju crkvu da je poštedi nevolja.
Time će se ujedno ispuniti reči apostola Pavla o Sili koja zadržava – Solunjanima 2.7. Šta može zadržati Antihrista – verujemo da je u pitanju sila Svetog Duha koji radi u crkvi i kroz nju. Sve dokle je Duhom ispunjena Crkva na zemlji – otkrivanje antihrista je potisnuto. Čim crkva bude odnesena ništa neće stajati na putu antihristu. On će tada preuzeti upravu nad svetom na neko vreme, ali to je tema završne propovedi ove serije. Sada se javlja pitanje kako praktično da primenimo ovo što smo čuli?
D: PRIMENA
1. Ne budimo oholi kada pristupamo Pismu, misleći da sve znamo. Kako smo videli, Crkva je ukrala obećanja data Izraelu. Nije mogla da ih razume iz svoje pozicije i zato ih je pogrešno tumačila. Mi verovatatno isto negde grešimo. Gde stvari nisu jasne, prihvatimo da nisu jasne, i čekajmo momenat kada će postati jasnija.
2. Bog čuva svoja obećanja, zauvek. Kao što je čuvao obećanja za Izrailj, tako čuva i za nas. Možemo naš život izgraditi na sigurnosti onoga šta Bog kaže.
3. Budimo zahvalni da smo mi određeni spasenju, a ne gnevu. Jer jednog momenta, nenadano, odjednom, mi ćemo biti transformisani, i naći se u Hristovom prisustvu. To nije bajka. Mnogima je povratak Jevreja izgledao kao bajka, ali to se desilo. Isto tako, i Njegov povratak može izgledati kao bajka, ali će se on sigurno desiti. 

Propoved: Proročanstvo koje se ostvaruje!



Beleške: 
U sledećih nekoliko nedelja obradićemo pitanje budućnosti, šta Biblija govori o poslednjim vremenima? Na odluku da propovedam ovu temu dovelo me je to što smo proučavali Jovanovo Otkrivenje u toku leta, ali i ponovno aktuelizovana priča o čipovima u našim ličnim kartama. Pre par godina kada smo menjali lične karte za ove nove, plastične, pojedini su se bojali da izaberu čipirane lične karte, tj karte na kojima se lični podatci nalaze u zalepljenom čipu, i određene grupe na internetu su širili priču da se radi o žigu zveri. Ovih dana se ponovo priča o tome, jer u budućnosti svi će morati da imaju ličnu kartu sa čipom na sebi. I pitanje koje se postavlja tj. tvrdnja nekih jeste da se radi o žigu zveri iz Jovanovog otkrivenja. Naime, u 13tom poglavlju Jovanovog otkrivenja stoji zapisano: „A učinila je (antihrist) i to da svi – i mali i veliki, i bogati i siromašni, i slobodni i robovi – daju da im se na desnu ruku ili na čelo bude utisnut žig, pa da niko ne može da kupuje ni prodaje ako nema žig sa imenom zveri ili sa brojem njezinog imena ... taj broj je 666.“ 16-17.
Da li Sveto pismo spominje čipove? I gde u opšte spominje čip, i ličnu kartu? I gde će čip biti stavljen? I ključno je pitanje kada će biti stavljen? Danas, ili u budućnosti? Ako pogledamo ove stihove o tri šestice, mi vidimo da se radi o budućnosti, o nečemu što tek treba da dođe, o vremenu kada mi, Crkva, nećemo ni biti tu. Ne želim da se posvetim ovoj temi, ali vidimo da tekst Svetog pisma teško da ima ikakve veze sa pitanjem tri šestice.  
Ima puno pitanja koje nas mogu zbuniti ako ne razumemo reči Svetog pisma, nego uzimamo samo fragmente, deliće priče pokušavajući da razumemo budućnosti. Cilj mi je da vam u sledećih nekoliko nedelja pružim osnovu, frejm za razumevanje proročkih tekstova o budućnosti. Pri tome mi ćemo razmišljati o rečima Svetog pisma, ne o spekulacijama.  Propovedi će velikim delom biti zasnovane na stihovima iz knjige proroka Danila. Propovedao sam ovu knjigu pre dosta godina, i ono što me je fasciniralo jesu baš proročanstva koja su se ispunila. Kao ni jedna druga knjiga Svetog pisma, ova knjiga pokazuje da kada Bog nešto kaže, to se i ispuni. Pročitajte je i razmišljajte o njoj. Na početku mi ćemo obraditi proročanstvo koje se velikim delom već ispunilo, ali će nam ono pružiti uvid i na ono što nas očekuje, kao veliki tajmer koji određuje kraj svega -deveta glava 23-27 stiha: „U početku molitve tvoje iziđe reč, i ja dođoh da ti kažem, jer si mio; zato slušaj reč, i razumi viziju. Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati vizija i proroštvo, i da se pomaže sveti nad svetima. Zato znaj i razumi: otkad izide reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedjelja, i šezdeset i dvije nedjelje, da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata. I utvrdiće zavjet s mnogima za nedjelju dana, a u polovinu nedjelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenoga izliće se na pustoš.“
A: ŠTA SAT OTKUCAVA?
Prva stvar koju moramo razumeti jeste istorijski kontekst ovih reči, zašto je to tada zapisano, jer je sve vezano za tačno određene istorijske momente: vreme dešavanje je Stari zavet, pre nekih 2500 godina. Zbog uporne neposlušnosti Jevrejskog naroda, Bog dozvoljava Vaviloncima da osvoje i unište Jerusalim, prestonicu Jevreja. Pri tome sve stanovnike tog kraja Vavilonci odvode u ropstvo u Vavilon. Sa ostalima u Vavilon je dospeo i Danilo, kao dečak, i kome Bog govori ove reči. Danilo je dospeo u ropstvo kao dečak i nadao se oslobođenju, ali prošle su  godine, desetine godina, i Danilo je odrastao, i ostario. U među vremenu je uništeno Vavilonsko carstvo, došli su drugi osvajači, Persijanci, ali Danilo je još uvek u Vavilonu. Bog ništa ne čini da ih vrati nazad, da ih obnovi, i to je ono što muči Danila.
Na Danilovu molitvu za povratak Izraela, Bog daje objašnjenje kako će to izgledati i kakva će biti sudbina Jevreja i Jerusalima! To govori i 24 stih – „70 je nedelja određeno tvome narodu i gradu“. I to je prvi ključ - tekst se odnosi na Jerusalim, na Jevreje! Iako su događaji o kojima Danilo govori jako bitni i za nas, oni predstavljaju istoriju Izraelskog naroda.
Drugi ključ za razumevanje jeste šta je to 70 nedelja ili sedmica. Bez toga ne možemo razumeti ovaj tekst kao i većinu tekstova iz Otkrivenja. Veliki problem za razumevanje proroštva je jezik. Kao što znate Sveto pismo je napisano na jevrejskom i grčkom jeziku. Pri prevođenju nastaju često poteškoće, jer jevreji nekada imaju više reči koje mi prevodimo jednom rečju. Tako je sa rečju nedelja ili sedmica.
Za nas to uvek znači sedmica od nedelju dana. Kod Jevreja su postojale sedmice dana ali i sedmice godina - III Mojsijeva 25. 3-4. nam naprimer govori o subotnjoj godini i o sedmici godina. Što se tiče današnjeg teksta komentatori govore da Jevrejska reč za nedelju – „šabuim“ termin koji se koristio za sedmicu od sedam godina. Dalje kada se u SZ govori o sedmici od sedam dana onda se to uvek i naglasi – naprimer u sledećoj glavi 10.2-3 tri nedelje dana a u današnjem tekstu nema naglašavanja. Kada sve to sumiramo, možemo zaključiti da se radi o periodu od 70 sedmica godina što čini period od 490 godina. Proroštvo se odnosi na događaje vezane za Izrael u tom periodu. Ujedno to daje i smisao tekstu jer inače ga nikada ne bi mogli razumeti, bio bi besmislen.
A zašto baš 70? Odgovor se nalazi u II Letopisa 36.20-21. u stihovima koji odnose na odvođenje u ropstvo – „Navuhodonosor odvede kao roblje u Vavilon sve što uteče od mača.. da se ispuni reč koju Gospod reče iz usta Jeremijinih: Dokle se zemlja ne nauživa subota svojih, jer počinu za vreme koje beše pusta, dokle se ne navrši sedamdeset godina.“ Bog je rekao da će zemlja da se odmara 70 godina za period koji su Jevreji kršili njegove zapovesti što iznosi 70*7 godina=490 godina. Znači 490 godina su kršili Božije zapovesti, 70 godina su zbog toga bili u ropstvu, a sada Bog objavljuje Danilu njegov plan o još 490 godina. Jedan propovednik je to izrazio na sledeći način: Gospod kaže Danilu. Bili ste u ropstvu sedamdeset godina da bi ste isplatili onih 70 subotnjih godina. A pošto ste grešili 490 godina protiv mene imam za vas plan koji vam objavljujem o još 490. 490 godina su Izraelci grešili i sada Bog na sebe uzima 490 godina kroz koje će da sve to da ispravi i da u potpunosti popravi Izrael. Sve iz ovog proroštva se još nije ispunilo kako ćemo videti, ali Bog radi na tome.  
Na kratko ću zastati ovde, da vam ukažem na nešto veličanstveno - Bog nikada ne radi slučajno. Sve što radi radi sa ciljem da nešto ispravi, da nas podigne. Čak i kada se dese nevolje, Njegove namisli su namisli budućnosti i nade za nas. Ne diže ruke od nas. Iako tako može da izgleda, Bog radi na našoj budućnosti. I ako vam je teško, setite se toga, i sada Bog radi na vašoj budućnosti i on sve radi u pravo vreme.
B. „U MINUT TAČNO“
Kako Bog ispravlja narod? Zato znaj i razumi: otkad izide reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedjelja, i šezdeset i dvije nedjelje, da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati. U tekstu od 25 do 27 stiha vidimo da su nedelje podeljene u tri grupe. 7 nedelje + 62 nedelje +1 nedelja. Svaki od tih perioda su posebni u Božijem naumu spasenja. No da krenemo redom da ih tumačimo.
1.  7 nedelja ili 49 godina - 25 stih. Tu nam se nalazi početak proročanstva. Ono počinje onog momenta, što je za Danila bila budućnost, kada je objavljena zapovest da se Jerusalim opet prezida. Momenat obnove samog Jerusalima je opisan u  knjizi Nemijinoj 2.1-8. što nećemo danas čitati. Kralj Artakserks daje zapovest o obnovi zidina i grada Jerusalima i tu počinje da odbrojava Božanski časovnik. Super je što mi znamo mesec i godinu kada se to dogodilo. Istorija nam kaže da je ovaj kralj vladao od 465 pre Hrista a sama obnova Jerusalima je počela  20 godina posle tj april mesec 445 pre Hrista. Tekst nam dalje govori da je obnova trajala dugo, 7 sedmica traje obnova grada što je 49 godina.
2. 62 nedelje ili 434 godine. To je period napretka Jerusalima. Grad je obnovljen, cveta do momenta kada se pojavio Pomazanik Vojvoda, što je sledeće o čemu nam tekst govori. I da pročitamo i 26 stih ali prevod stvarnost - Biće pomazanik pogubljen i ništa mu neće ostati. Šta mislite o kome se radi? Pomazanik znači mesija ili Hristos. I ovde imamo potpuno jasno proročanstvo o delu našeg Gospoda Isusu Hrista, 500 g. pre nego što je došao na zemlju - po završetku 69 nedelja Pomazanik će biti pogubljen.
Ovaj tekst nam čak šta više govori kada je to trebalo da se desi. Sama titula po kome se naziva nas dalje dovodi do pravog momenta. Vojvoda – Mešijah Nagid – Mesija – Hristos – pomazanik ali kao vojvoda, kao vladar. Ima samo jedan momenat kada se to desilo, samo jednom u celoj službi Isusa Hrista ovde na zemlji on je prihvatio Kraljevsku čast. Kada?  Luka 19.35-44. (Zaharija 9.9.) Isus jedino u ovom događaju za života nastupa kao kralj i prima čast. No on i plače jer Jerusalim nevidi vreme, ne vidi da se dešava ispunjenje proročanstava. Neću vam sada iznositi računicu, ako želite mogu vam je dati kasnije. (I da sada malo računamo. Ovo inače naredimo, da se bavimo brojkama, jer nas može zavesti na pogrešan put, ali ovde je sve jako jasno. Robert Anderson u knjizi "Što će biti od ovog sveta?" objašnjava to na sledeći način: godina je trajala 360 dana u doba SZ (ovo se vidi iz tekstova u I MOJ 7 i 8 i drugih stihova). 69 sedmice*7*360 dana = 173880 dana.)) Vreme do ispunjenja proroštva je  iznosilo 173880. dana, što nas od momenta kada se proročanstvo počelo odvijati - april mesec 445 pre Hrista dovodi u april mesec 33. godine po Hristovom rođenju, početak meseca, tačnije baš u momentak kada Hristos ulazi u Jerusalim. I zato Isus plače, jer se ispunjava dan, ispunjava se vreme a Jerusalim i narod nije svestan onoga koji dolazi a ni onog šta će se desiti posle toga.
I tog momenta Božiji časovnik staje. Ostalo je još jedna sedmica, jako značajna, ali ona se još nije ostvarila. Podsetiću vas na stihove o sedamdeset nedelja. Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati vizija i proroštvo, i da se pomaže sveti nad svetima. Na kraju će nestati greha, nastaće večna pravda, proroštva će se ispuniti, to se još nije dogodilo. Ostalo je još sedam godina. Kada će oni početi da se odbrojavaju, mi ne znamo, možda je i počelo, a možda nije. Sledeće nedelje ćemo se baviti ovim pitanjem ako Bog da. Ali od Hristovog ulaska u Jerusalim sat je stao, nastalo je vreme Spasenja.
C. DOK SAT STOJI
I šta se dešava dok sat stoji. Podsećam vas da su stihovi iz Danila vezani za istoriju Jevreja. Apostol Pavle daje u Rimljanima 11 objašnjenje šta se dešava dok sat stoji. 1. Govorim dakle: da li Bog odbaci narod svoj? Bože sačuvaj! Jer sam i ja Izrailjac od semena Avraamova od kolena Venijaminova. 2. Ne odbaci Bog naroda svojega, koji napred pozna.  …  8. Kao što je napisano: dade im Bog duha neosetljivoga, oči da ne vide, i uši da ne čuju do samog današnjega dana. … 11. Govorim dakle: da li se spotakoše da padnu? Bože sačuvaj! Nego je njihova pogreška spasenje neznabošcima, … 25. Jer vam, braćo, neću zatajiti tajne ove (da ne budete ponositi), slepoća Izrailju pade u deo dokle ne uđe neznabožaca koliko treba. 26. I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: doći će od Siona izbavitelj i odvratiće bezbožnost od Jakova.
Kao što vidimo u stihovima, sada je vreme nas, neznabožaca. Tako su nas Jevreji nazivali – neznabošcima. Tajmer stoji dok se ne spasi dovoljan broj nas. Bog nije odbacio Jevreje, pritisnuo je pauzu na tajmeru da nas spasi. Ali negde u budućnosti, možda i sutra, start će opet biti pritisnut da bi se spasili Jevreji.
Imamo fantastičnu potvrdu reči Božije. Ono što je zapisano sigurno se ispunjava. Nemojmo sumnjati u Božiju moć braćo i sestre. Palo mi je na pamet sledeće – dva i dva su kod Boga uvek četiri. Ne tri ne pet. Kada kaže tako je. Nemojmo misliti da smo pametniji od njega. Izraelci su to činili, nisu slušali Božiju reč, nisu slušali o pomazaniku i onda je bilo prekasno. Sledimo Boga.
Tu nam je oslikano evanđelje. Hristos je došao na ovu zemlju da umre, ali ne za sebe. I to implicira sledeće zaključke. 1. Pošto je ovo prorečeno Isus je znao šta ga očekuje. Mnogi smatraju da je Isus umro zbog izdajstva prijatelja, zbog surovosti Rimske vlasti. No Sveto pismo nas uči da je Hristos umro od svoje volje. To je bio njegov cilj, njegova misija. Vrhunac njegovog dela.

Efescima 1.7-12. poše da kada je bila punina vremena, kada je došlo vreme prema Božijem planu pomazanik je došao da umre. A zašto – ne radi sebe, nego radi nas. 

среда, 11. септембар 2013.

"Skoro sam umro..."

11.9.2013. 
Prenosim pismo dragog prijatelja i brata Emila Kišgecija. Danas je stavio ovu poruku na facebook. Pokrenula me je na razmišljanje o tome koliko sam spreman za odlazak sa ove zemlje...

"Dragi moji, juče sam se nanovo rodio, hvala Bogu da mi je to omogućio, mislio sam da ću umreti ali, evo, živ sam! Samo Bogu pripada ta hvala sto je moju nesmotrenost nagradio ŽIVOTOM!


Ne znam da li ste ikada imali iskustvo da preko vas protekne napon od 220V~, ako niste, bolje da niste, ali ako jeste, mogu misliti kako ste se iznenadili i sokirali.


Mene je sinoć udarila upravo ta neprijateljski nastojena struja...Protrčala mi i treptaju oka iz leve u desnu ili iz desne u levu šaku, ne sećam se smera kojim je protutnjala kroz mene. U momentu su mi se ukočili misići gornjih ekstremiteta, mislio sam da ce mi srce puknuti, sve me je jako stezalo, skoro da ni disati nisam mogao...uspeo sam leći u krevet i čekao šta će se desiti dalje...Pomislih - "da li je to kraj, da li je sve bas ovako moralo da se desi...tako brzo, tek sam zakoracio u zivot radosti i punine, toliko planova sam imao ispred sebe, ceo život mi je u trenutku protutnjao kroz misli, zar ću tako otići, a da se sa nikim nisam stigao oprostiti, poslednji stisak ruke pružiti, poslednji poljubac utisnuti svojoj supruzi, zagrliti sina i snajku, brata i mamu i sve drage mi ljude..? Oh Boze, molim, te pomozi mi, sve me boli, strašno sam umoran odjednom...Ne mogu sam dalje, oprosti što sam zabrljao..." 


...Bio sam potpuno sam i otišao bi tako da Bog nije zeleo drugacije.

Ne znam da li ste imali ovakvo iskustvo ali ako jeste, znajte da nismo slučajno ostali živi!
Ja sam itekako svestan da ima debeli razlog sto danas nisam u drvenom sanduku vec ovde sa vama svima.
Hoću da kazem nešto, trenutak svog odlaska ne znam ali ako se to desi iznenada, znajte da sam vas voleo i da ste mi mnogi dragi, pa se sada, poučen onim sto mi se sinoć desilo, unapred opraštam od svih vas, pa kad se desi kraj, znaćete da sam vam unapred pružio ruku, da sam vas virtuelno pozdravio i oprostio se od vas. Ostajte mi u Miru Gospodnjem i znajte da nismo slučajno rođeni...


Danas sam kilav, boli me glava ali vedar u srcu jer sam dobio život, život vredniji od dijamanata!

Za kraj cu zakljuciti sa stihom iz Psalma 23:
4 Da pođem i dolinom sena smrtnoga,
neću se bojati zla;
jer si Ti sa mnom;
štap Tvoj i palica Tvoja teše me.

Hvala ti Boze sto si po ko zna koji put intervenisao i spasao me...Slava Ti!"

понедељак, 09. септембар 2013.

Zašto ne volim ponedeljak? (I don't like mondays) pesma Bob Geldof (The Boomtown rats)

The boomtown rats

Mnogi ne vole ponedeljak. Đaci jer počinje školska nedelja, radnici zbog početka radne nedelje. Za hrišćane kažu da mnogi ponedeljkom pokazuju drugo lice u odnosu na nedelju - nedeljom u crkvi su sveti, a ponedeljak... no nećemo o tome. 

Neki dan sam slušao pesmu od Bob Geldofa iz vremena dok je bio u grupi "The Boomtown rats", pod tim nazivom, "Ne volim ponedeljak".  Nisam poseban ljubitelj njihove muzike, pa nikada pre nisam sa pažnjom poslušao reči ove pesme.

среда, 04. септембар 2013.

Šta je Isus kupio? Moje grehe? Šta će mu?

Razovarajući sa ljudima na temu evanđelja čujem ponekada frazu: "Isus je kupio naše grehe!" Juče sam razgovarao sa momkom iz Centra Duga i čuo te iste reči - "Isus je kupio moje grehe!". Takav stav se verovatno zasniva na stihovima kao što su Jovan 1.29: "Evo Jagnjeta Božijeg, koji odnosi grehe sveta!". Jagnje je bilo žrtvovano radi greha... Nije prvi put da čujem ovakav odgovor, ali već duže vreme sam svestan besmislenosti tog stava, jer šta će Isusu naši gresi, pa da ih kupuje?

Kupuješ nešto što je vredno, nešto što je dragoceno, nešto što trebaš. Ljudi mogu kupiti razne stvari, ali samo kada u njima vide neku vrednost. Za nekoga smeće, za drugog može biti sekundarna sirovina. Za nekoga izmet, za drugoga đubrivo za povrće. Ali uvek, uvek kupujemo samo ono što nam nešto vredi. To je i suština markentinga - ubediti ljude da im je potreban određeni proizvod jer će ga oni kupiti.

A šta će Isusu naši gresi, da ih kupuje? Kakvu vrednost oni imaju? Nikakvu. Naši gresi su uništili svu lepotu Božijeg stvorenja, uništili naš odnos sa Bogom, uništili naše međusobne odnose, doneli zavisnosti, bol, rat... Nemaju apsolutno nikakvu vrednost, osim da doprinose našem egu.

Isus je pobedio

Slika vaskrnsuća, prazan grobIsus je na Krstu Golgote kupio nešto drugo - kupio je nas. Mi (ja sam) smo mu bili vredni da nas kupi. Nije platio cenu Sotoni kako nekada pogrešno prikazuju. Sotona nema vlast koja je jednaka Bogu, pa da mu Bog išta plati. Platio je cenu koju je sam Bog odredio, cenu razdvajanja, cenu kazne koja nas je trebala pogoditi. Platio je cenu za nas svojom smrću da mi ne bi morali biti kažnjeni i otkupio je nas od posledica našeg greha.

Takođe, pri kupovini se plaća cena vrednosti. Vrednost se određuje na osnovu kvaliteta proizvoda, vremena uloženog za izradu, brenda. Nekada nešto ima visoku cenu samo zbog imena koje stoji iza tog proizvoda. Ime dizajnera daje vrednost proizvodu, pa obićna školaska torba, umesto 50 eura košta 1500. Pre izvesnog vremena na Rimskom aerodrumu video sam školsku torbu te vrednosti. Besmislena cena... ali prodavnica je bila Dolce&Gabbana, i brend je dao vrednost. Hoces da nosiš original, plati cenu. No poenta je da je cena uvek povezana sa vrednošću proizvoda. Vredniji proizvod, veća cena.

Koja je bila cena nas? Najveća moguća. Odredio ju je sam Bog - time što nam je odredio najveću cenu - samog sebe. Jer nešto vredi samo onoliko koliko si voljan da platiš. Ne želim da kažem da mi to zaslužujemo, apsolutno ne, nego da je Bog odlučio da nam da tu vrednost. Bog je bio voljan da plati najviše!!! Smrću Njegovog Sina na krstu. 

Ako vam se dopada to što radim, podelite ovaj blog na društvenim mrežama. To mi puno znači, i pomažete mi, zato što na taj način širite uticaj ovog bloga, a ujedno pomažete i vašim prijateljima koji su zainteresovani za ovakve teme. Hvala.

Razmotrite da se prijavite na ovaj blog, ili na neku od mreža kako bi mogli da pratite ono šta radimo. Takođe je opcija da se prijavite na mejl listu - p.hriscanska.zajednica@gmail.com. Na taj način nećete propustiti nove tekstove ili video priloge.


Da li pratite moju emisiju - Teologija uz jutarnju kafu? Svakog utorka u 9.30 LIVE na facebook profilu crkve (link je prikačen na blog), ili kasnije na youtube...


Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...