понедељак, 15. октобар 2012.

Da li smo spremni da izgradimo odnose?

Jučerašnji tekst sam počeo pričom...Ponavljam je da vas podsetim u ovom uvodu, ili ako niste čitali jučerašnji tekst.... „Putnik je pri ulasku u grad pitao starca koji je sedeo pored puta: „Kakvi su ljudi u ovom gradu?“ Starac je odgovorio: „Kakvi su bili u mestu odakle si došao?“ „Grozni“, odgovorio je putnik. „Bili su zli, nedostojni poverenja i gnusni u svakom pogledu.“ Starac se nasmejao i rekao: “Ah, iste takve ćeš naći i u ovom gradu.“ Uskoro se još jedan putnik zaustavio da se raspita o ljudima u gradu. Ponovo je starac pitao o ljudima iz grada iz kojeg je putnik došao. „Oni su iskreni, marljivi i prijateljski nastrojeni,“ odgovorio je putnik. Starac mu je odgovorio: „Upravo takve ljude ćeš naći i u ovom gradu.““ Starac je bio veoma mudar. Jer način na koji mi vidimo ljude jeste odraz nas samih, naših borbi, našeg emocionalnog i duhovnog stanja. 



Velika istina jeste da u našim međuljudskim odnosima mi jesmo najveća prepreka. Džon Maksvel komentarišući ljude koji su sa svima u sukobu rekao je sledeće reči: Često, kada neko ima problematične odnose sa mnogim ljudima, problem je on sam, a ne drugi. Međutim, takvi problematični ljudi retko okrivljuju sebe za probleme sa kojima se suočavaju. Oni gledaju samo na druge, prebacujući odgovornost na njih. Posledica je da ih problemi prate gde god da idu. Problem smo mi, ne drugi, ali naš najveći problem jeste to što često nismo svesni svog stanja.
BITI ZAROBLJEN U SVOM SVETU
Pismo navodi jedan takav primer u I Samuilovoj 25:2-13: „Beše u Maonu jedan vrlo bogat čovek, koji imaše dobra na Karmilu. On imaše tri hiljade ovaca i hiljadu koza i on tada strizijaše ovce svoje na Karmilu. Tom čoveku beše ime Naval, a žena mu se zvala Avigeja. Ona beše pametna i lepa, ali on beše tvrd i rđav u delima svojim.... David ču u pustinji da Naval striže ovce, i posla k njemu deset momaka, kojima reče: Idite na Karmil do Navala, pozdravite ga s moje strane, i ovako mu recite: Što se života tiče budi u miru, i mir da je domu tvome i svemu što imaš! Čuo sam da strižeš ovce, a pastiri su tvoji bivali kod nas, i mi im ne učinismo krivo, i ništa nije nestalo dokle god su bili na Karmilu. Pitaj sluge svoje i kazaće ti. Neka ovi momci nađu zato milost pred očima tvojim, jer dolazimo u radostan dan. Daj slugama svojim i Davidu, sinu svome, što ti dođe u ruke.
Momci Davidovi dođoše k Navalu, kazaše mu u ime Davidovo sve te reči, pa ućutaše. Naval odgovori slugama Davidom: „Ko je David, i koj je sin Jesejev? Danas ima mnogo sluga koji beže od svojih gospodara. I ja da uzmem hleb svoj i vodu svoju, i meso što sam poklao za ljude koji mi strižu oce, pa da dam ljudima za koje ne znam odakle su? Momci Davidovi vratiše se svojim putem i dođoše k Davidu i kazaše mu ove reči. Tada David reče svojim ljudima: Pripašite svako svoj mač...“
Čitali smo priču o čoveku koji se zvao jako čudno, ni jedan od nas ne bi voleo takvo ime, iako sam imao priliku da upoznam nekoliko ljudi sa sličnim nadimcima. Ime Naval kada se prevede na srpski znači „budala“. Ne znamo da li mu je to bilo nadimak, ili je taj epitet dobio kasnije, ali znamo da su u ta vremena ljudi često dobijali imena prema osobinama koje su ispoljavali. U tekstu koji danas čitamo, on se stvarno ponaša kao budala, a nama pokazuje da se ni danas mnogi nisu puno opametili.
Da bi smo razumeli tekst moramo da zaronimo u vreme od pre tri hiljade godina, i shvatimo šta se tu desilo. David, sa svojom vojskom od nekoliko stotina vojnika se krije u pustinji, oko planine Karmil. Bog je zbog Saulove neposlušnosti oduzeo Saulu vlast, i predao je Davidu. David je pomazan za kralja, a Saul svim silama želi to da spreči, međutim nema dovoljno vojnika a ni snage. Vremena su burna, niko nema potpunu vlast, skoro svako mesto je kraljevina, svako ko može da okupi vojsku je vladar. Saul ne može da uhvati Davida, ali ni da zaštiti svoje podanike. Naval, koji ima hiljade ovaca i koza zato ima poseban pakt sa Davidom. Davidova četa vojnika čuva njegove pastire i stada od razbojnika, a za to treba da primi određenu nadoknadu.
U današnjem tekstu čitamo o vremenu naplate za uslugu. Možda nam izgleda kao da David traži reket od Navala, ali nije to u pitanju, u pitanju je naplata usluge. Pri tome David je veoma pažljiv, čeka do vremena striženja, kada se ovce prikupljaju na jedno mesto da bi ih ostrigali. Striža je žetva za ovčare, prikupljanje ploda njihovog rada. To je radostan događaj, u kome su svi velikodišni, sa puno jela i pića. Iako je mogao sam u toku godine da uzme ovce, David je čekao momenat kada Naval ima sredstava da mu plati za ono što je radio. Pri tome primetite da David ne traži nešto specifično nego pruža Navalu priliku da bude velikodušan i da mu da ono što mu je preteklo: hranu ili vunu. Naval na to na krajnje drzak način odbija Davida, komentarem da je David samo sluga, nabitni, koji beži od svog gospodara, nevredan da mu se ime spomene.
Time je Naval opravdao svoj nadimak „Budala“. Razmislite: David sa sobom ima vojsku od par stotina vojnika, što je za to doba dosta velika vojska. Budući je kralj rukopoložen od jednog od najvećih proroka Izraela, što Naval zna, jer Saul progoni Davida iz tog razloga. David u svakom trenutku može da uništi sve pastire, da spreči Navala da vodi svoju stoku na Karmel, može da mu napravi ogromne probleme i uništi biznis, ili da kao što je u današnjem tekstu opisano može da mu se odmah osveti.
Naval je bio bogat čovek, tako ga opisuje Pismo, i to je jedina njegova vrlina. Neko je rekao da postoje četiri vrste bogatstva. Jedno je bogatstvo mereno onim što posedujemo, drugo jeste u našoj sposobnosti da nešto uradimo, treće bogatstvo u znanju, i četvrto je bogatstvo u onome ko mi jesmo – bogatstvo karaktera. Naval je bio bogat čovek, ali samo u onome što je posedovao. Potpuno zarobljen u svom malom svetu. Mislio je da ga to što je bogat čini boljim od drugih, da mu nisu potrebni odnosi. Zbog svog stava je bio grub, bezobrazan. U tome je zaboravio sve blagoslove koje je on primio od Davida, jednostavno je sebe stavio u centar i video je samo svoj gubitak. Problem koji vidimo kod Navala jeste da je sve oko sebe merio kroz sebe, video je druge kao problem jer je sam bio u problemu.
Ja nosim naočare. Pre nekoliko nedelja Buzda je kod mene u kancelariji zaboravio njegove naočare, sasvim druge dioptrije. Poneo sam ih kući, da mu ih vratim, jer je trebao da dodje do nas, stavio ih pored mojih. Kada sam krenuo u prodavnicu, greškom sam uzeo njegove naočare, i ništa nisam video, sve mi je bilo mutno. Bio sam blokiran da vidim ispravno. Na sličan način, i što se tiče odnosa, mi možemo da uzmemo pogrešne naočare i da kroz njih gledamo stvarnost. Te pogrešne naočare jesu zapravo ono ko smo mi.
B.INVENTAR – PITANJE PONIZNOSTI
Galaćanima poslanica 6:3-5, nam ukazuje na taj problem: „Jer, ako neko misli da je nešto – a nije ništa – samog sebe zavarava. Svako treba sam da ispita svoje delo. Tada će moći da se ponosi samim sobom, ne poredeći se sa drugim, jer svako treba da nosi svoj teret.“ Naval je bio ništa, a mislio je da je nešto. Propust koji je učinio jeste da se nije zagledao u sebe.
Primetite u nastavku teksta iz Galaćana, Apostol Pavle savetuje da ispitujemo naša dela, naš život. Da napravimo iskreni inventar nas samih. Mi moramo biti svesni neophodnosti lične procene u našem rastu. Ovih dana pravim kuhinju, dosta merenja, računanja. Kaže mi Mirjana – „Vidiš da je je teško biti stolar“. Vidim. Ali suština jeste da mora da se vodi o milimetrima. Izračunam sve, i kaže mi Trna, ali tu oko vrata moraš da uračunaš ne dva milimetra, nego četiri, jer ide i traka. Da sam odneo kako sam prvo nacrtao, ne bih mogao da zatvorim vrata, zbog dva milimetra. Merenje je bitno ako želimo da vidimo realnost, ispravno da procenimo. Ne može otprilike. Tako i u našoj duhovnosti, mi moramo da merimo da li napredujemo, slobodna procena nema efekta.
Da ne shvatimo pogrešno, ne radi se o ispitivanju uspešnosti, iako i ona ima smisao, nego ispitivanju našeg karaktera. Četiri elementa su bitna: 1. lični identitet – pitanje moje bliskosti sa Bogom; 2. emocionalna sigurnost – znati ko si ti, biti zadovoljan sa time; 3. etika i vrednosti – koji su principi kojih se držim; i 4. lična disciplina. Prikazao sam ih kao temelj i stubove. Neprikosnoveno na prvom mestu jeste odnos sa Bogom, on je temelj svega. O tome nam Bog neprestano govori. A ostali elementi su stubovi koji grade naš rast.
Nemam prostora da govorim o svakoj oblasti, ali svaka od njih utiče na kvalitet našeg života i kako gledamo na ljude. Ovaj put ću razmotriti dve stvari iz emocionalne sigurnosti na koje nam ukazuje poslanica Galaćanima. 
Prvi je pitanje poniznosti. Kako bi vi opisali poniznu osobu? Apostol kaže: „Svako treba sam da ispita svoje delo. Tada će moći da se ponosi samim sobom, ne poredeći se sa drugim..:“  Pavle nam kaže da možemo da se ponosimo sami sobom? Kako to? Pa zar to nije greh? Problem je da mi pod uticajem tradicije, pogrešno razumemo poniznost. Iako ljudi poniznima često smatraju one koji sebe tretiraju kao smeće, koji misle da su bezvredni, otirači pred ljudskim nogama, jako su daleko od istine. To nije poniznost, to je nepoštovanje sebe samog, i potpuno je suprotno Hristovoj reči. Jer pitanje je koliko neko ko prezire sebe može voleti druge, ako je zapovest da volimo druge onoliko koliko volimo sami sebe? Ako ne voliš sebe, prezireš sebe, nećeš imati puno dati drugima. Hristos je sebe puno voleo, znao je koliko vredi, da je Bog silni, ne merljiv u vrednosti, i zbog toga je Njegovo delo toliko veliko, jer je nas voleo više od samog sebe. Polazna tačka je visoka.
Gordost, ponos nije ljubav prema sebi, nego pogled na sebe kao da smo mi vredniji, značajniji od drugih zbog nekih naših osobina. Npr. zato što sam ja vredan, nisam samo bolji radnik, nego i bolji čovek od drugih, ili zato što imam izgrađen „tihi čas“ ja ne samo da imamo bolji odnos sa Hristom, nego sam i bolji od drugih vernika; ili zato što sam lepa, ne samo da lepo izgledam nego i više vredim od drugim. Gordost za razliku od ljubavi teži da se uzdigne .
Istinsku poniznost možemo objasniti kao „reanost u vezi sa sobom plus pouzdanje u Boga“. Takva definicija je jako bliska rečima našeg Gospoda: „blaženi su siromašni duhom jer njihovo je carstvo nebesko“ (Matej 5:3.). Blaženi su oni koji shvataju svoje nedostatke i nemogućnost da vode život sa smislom i koji prihvataju da je jedino rešenje u Hristu. Oni se oslanjaju na Boga, a ne na svoje snage. Martin Luter je rekao da je hrišćanin osoba koja zna da ga Božija reč potpuno osuđuje zbog greha, ali i da je potpuno svestan koliko je u Hristu Isus opravdan i prihvaćen, da ga citiram po sećanju. Mi gradimo naš život na prihvatanju Isusa Hrista.
Ali sa druge strane iskreno sagledavamo svoj život, kako Pavle kaže da treba da uradimo. Ponizne osobe znaju šta su im jake strane i koriste ih, znaju i šta su im slabosti i rade na tome da ih poboljšaju, i ne trpaju se tamo gde im nije mesto. Prihvataju ono što jesu, ne teže da budu ono što nisu. Kada tako razmišljamo mi smo spremni da druge vidimo kao naše saradnike, ljude koji nam mogu pomoći da budemo bolji, a ne konkurenciju. Zato Pavle kaže da se u tom slučaju nećemo porediti sa drugima.  
Pitanja za preispitivanje jeste da li su mi ljudi oko mene konkurencija? Koliko mogu da se radujemo uspehu druge osobe ili se osećam ja unižen jer je on uspeo? Ako ne mogu da proslavljam uspeh drugih, patim od bolesti ponosa, i to je prva prepreka koja me sprečava da izgradim odnose.
INVENTAR – PITANJE POVREĐENOSTI
Druga prepreka jeste naša povređenost. U nastavku teksta Pavle nas poziva da nosimo svoj teret. Koliko ja razumem, ili kako doživljavam ovaj tekst, to znači da treba da budemo svesni svojih boli, problema, iskušenja. I to je drugi razlog koji nas sprečava da izgradimo kvalitetne odnose. Džon Maksvel je rekao jednu istinu: Povređeni ljudi povređuju druge i bivaju lako povređeni.
Nije potreban psihijatar da uvidimo da su mnogi ljudi danas povređeni. Mnogi su usamljeni. Oštećeni su emocionalno ili fizički, u potrebi su i vape da ispune prazninu u njima. Često, kada nas ljudi napadnu ili kritikuju, oni zapravo prikazuju svoje povrede. Kao divlja životinja saterana u čošak, oni ispoljavaju bes i strah zbog sopstvene boli. Na kampu proletos, u kućicu na kampu je ušla veverica. Hteo sam da obradujem decu i pomislio sam da uđem unutra da je uhvatim i obradujem decu. Jedan od vođa koji je bio sa nama, a imao iskustva sa vevericama, odmah je reagovao da mi može naneti duboke rane – pošto se penje po drveću ima snažne kandže i desi se da do kostiju zagrebe. Ako je sateramo u ćošak, divna životinjica postaje jako opasna. Takvi su i povređeni ljudi.
Moramo biti svesni da: Mnogo je povređenih ljudi. Povređene ljude povređuju druge ljude. Povređeni povređuju. Povređivanjem drugih guraju sami sebe dublje. I to je začaran ciklus. Ako smo mi u tome moramo dopustiti da nas Hristos isceli, da leči naše rane.
 I moramo ispitati sebe, gde smo mi povređeni. Test je jednostavan – gde si slab/a? Gde loše reaguješ? U kojim situacijama? Nepravda, laž, ljubomora, bes, svađa... Posmatrajući ljude primetio sam da različito reagujemo na iste stvari. Neko laž smatra ogromnom uvredom, a druge stvari mu ne smetaju, ili bes druge osobe ga dovede da pobesni. Različiti smo, ali suština jeste da smo povređeni u toj oblasti, nekada u prošlosti, i nikada nismo isceljeni. Prepoznajmo da je to naša slabost, nosimo naš teret, i manje ćemo povrediti druge. 
A što se tiče kako se suočiti sa povređenima nekoliko saveta. Prvo je da ne uzimamo stvari lično. Najčešće nismo mi krivi, ne radi se o nama nego o njihovom bolu. To nas vodi do sledeće tačke: gledaj iza osobe da pronađeš problem. Šta je povredilo tu osobu. I treće - nemoj dodati njihovim povredama. Pomozi im da nađu pomoć. Teško jeste. Ali ako želimo da budemo majstori u odnosima, mi moramo rasti.
A jedan od parametara našeg stanja jeste naša sposobnost građenja odnosa. Ona pokazuje šta se dešava u nama. Možemo biti Navali, ili rasti u odnosima. 

AUDIO LINK ZA PROPOVED: http://sr.cross.tv/89479

Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:
1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada. Ako koristite mobilni telefon kao pregledač, polje za prijavu se nalazi ispod teksta.
2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu... Na taj način dobijaćete obeveštenja o novim tekstovima ili video preko mejla.  Sve što treba da uradite jeste da pišete na naznačenu adresu i u komentaru da napišete prijava.
3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta ili ispod teksta.

2 коментара:

  1. Brate,

    Gospod te blagoslovio izobilno tebe i dom tvoj !
    Cele nedelje slušam propovedi koje su snimljene u mp3 formatu. Bio sam na sva 4 prethodna predavanja ali pravo oduševljenje i dubinu propovedi dobijam tek sada preslušavajući iznova i iznova. Dobija se punina i dubina onog šta nam Bog govori kroz tebe. Gladna je i žedna duša moja Božije reči! Hvala što snimke ostavljate na net-u.
    Nije uzalud kao što si i rekao. Umesto gluposti koje sam slušao na poslu što me je i unazađivalo, sada stavim slušalice i hranim se zdravom hranom.

    brat u Hristu Miroslav.

    ОдговориИзбриши
  2. Dragi moj brate, hvala ti na ljubaznim rečima i drago mi je da ti ove propovedi služe. Neka Bog blagoslovi i tebe i tvoj dom.

    ОдговориИзбриши

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...