уторак, 11. септембар 2012.

Ev. po Jovanu 21:15-25 - propoved: "Šta posle poraza?"


EVANĐELJE PO JOVANU 21:15-25

Propoved: "Šta kada padneš?"




Link za audio snimak propovedi:http://sr.cross.tv/87275


Beleške sa propovedi: 
Došli smo do kraja Jovana. Danas 21 glava. Pitanje je kako se suočiti sa porazom? Pobeći? Mnogi beže posle poraza, kao vojska koja počne da gubi, krenu u  bezglavu jurnjavu, i u bekstvu doživljavaju još veće žrtve. Bežite, u šokirani vašim porazom, povlačite sve gluplje i gluplje poteze.
Praviti se da se poraz nije desio? Kažu da Hitler, kada su Rusi bili u Berlinu, i dalje nije želeo da prizna poraz. Ignorisao ga je do zadnjeg momenta. Možda vi tako postupate, ignorišete problem. Kao noj, zakopaš glavu u pesak, možda problem prođe?
Samoosuda i povlačenje? Skloniš se i ližeš rane, jadan ja, kako se to meni moglo dogoditi. Ovakve stvari se samo meni dešavaju. Sakrivanje? Nadam se da me niko nije video. Ako nije nekako ću se izboriti sa porazom, ali ako jeste, teško, teško meni.
Kako se nositi sa porazom? Učićemo iz razgovora Apostola Petra i Gospoda Isusa Hrista.
A.Hristos je živ! Zašto ste stali?
Današnji tekst opisuje poslednji susret Hrista i učenika, tačno na mestu gde je sve počelo. Tu su počeli da ga slede, u skoro istovetnom događaju. Učenici su lovili ribu noću i nisu ništa uhvatili. U momentu kada odustaju pojavljuje se čovek koga ne prepoznaju i govori im da zabace mrežu na drugu stranu. Čudno oni slušaju i hvataju 153 ribe. Sve se završava zajednikim doručkom, u kome je sam Hristos Bog pripremio ribe i hleb koji su učenici jeli. O tome smo prošle nedelje, ali videli smo da je ovo događaj velike emotivne važnosti, događaj velike borbe, kontraverznih osećanja...
Sam čudesan ribolov jeste ponavljanje sličnog događaja iz samog početka Hristove službe. Luka 5:1-11, nam govori o tome. Zašto ponavlja istovetan događaj?
Duboko verujem da je čudo ponovljeno da bi videli da je On živ i da bi sve što ih je učio jeste realnost. Problem koji su imali je njihovo stalno ne razumevanje, stalno ne shvatanje da će umreti. Potpuno ne prihvatljivo njihovom umu. Oni su mislili – da će vladati, da će oterati Rimljane, među sobom su se svađali o tome ko će vladati sa njim. Sledili su Mesiju, Izbavitelja, Kralja kraljeva. Sve je krenulo sjajno, čuda, isceljenja, umnožavanje hlebova, umirenje oluje a onda šok – njihov Mesija uhapšen, šiban, ubijen. Sve pada u vodu, bajka pretvorena u tragediju i laž, naizgled. Sve propada. 
Isus je međutim vaskrsnuo i to je donelo novu nadu, ali su mnoge stvari nejasne. Šta je sa njihovim zadatkom? Da li se išta promenilo? Možda je to motiv Petra za ribolov, nada da će ponovo videti Isusa??? I poruka koju im Hristos daje jeste  sledeća – ništa nije završeno, ono na šta ste poslati još uvek važi, nisam se promenio, niti se vaš zadatak promenio.
Problem je međutim ostao u Petrovom srcu, i to nas vodi u današnji tekst. Da li je njegov poraz, izdaja uticala na njegov odnos sa Hristom? Za vas koji ne dolazite redovno u crkvu, moram da dam dodatni uvod. U momentu kada je Hristos uhapšen i predan sudijama, Petar se tri puta odrekao Hrista. Iako je tvrdio, nekoliko sati pre izdajstva, da će do smrti da ga sledi, kada je došao pritisak pao je.
Luka nam oslikava njegovo izdajstvo sledećim rečima – „Tada ga uhvatiše, odvedoše i uvedoše u prvosveštenikovu kuću. A Petar je išao za njima na odstojanju.  Kad su naložili vatru nasred dvorišta i seli zajedno, i Petar uđe i sede među njih. A jedna sluškinja ga ugleda kako sedi kod vatre pa se zagleda i reče: „Ovaj je bio sa njim!“ Ali, on poreče govoreći: „Ne poznajem ga, ženo“. Malo posle ga ugleda jedan pa reče: „I ti si jedan od njih!“, a Petar reče: „Čoveče, nisam.“ Kad je prošao otprilike jedan sat, jedan drugi odlučno izjavi: „Ovaj je zaista bio s njim jer je Galilejac.“ A Petar reče: „Čoveče, ne znam šta govoriš.“ I upravo tada, dok je još govorio, oglasi se petao. A Gospod se okrenu, pogleda Petra i Petar se seti reči koje je Gospod izgovorio: „Pre nego što se petao danas oglasi, ti ćeš me se tri puta odreći.“, pa izađe napolje i gorko zaplaka.“ Luka 22:54-62
Šta je Petar video u Isusovom pogledu možemo samo predpostaviti. Šta vi mislite? Postoje razne mogućnosti, ne verujem da je bilo osude, možda poruka – „U redu je Petre, razumem“. Ne znamo. Međutim vidimo Petra u činu izdaje, i Petar je morao da se suoči sa svojim porazom. Možda je to bio dodatni Petrov motiv za ribolov, da pronađe odgovor na pitanje – šta sada? Verujem da je tako i zbog današnjeg teksta.
B. KAKO DALJE
„Kada su doručkovali, Isus upita Simona Petra: „Simone, sine Jovanov, voliš li me više nego ovi?“ „Da Gospode“, odgovori mu Petar, „ti znaš da te volim.“ A Isus mu reče: „Napasaj moju jagnjad“. Onda ga Isus upita po drugi put: „Simone, sine Jovanov, voliš li me?“ „Da Gospode“, odgovori mu Petar, „ti znaš da te volim.“ A Isus mu reče: „Čuvaj moje ovce“. Onda ga Isus upita treći put: „Simone, sine Jovanov, voliš li me?“ A Petar se rastuži što ga je treći put upitao: „Voliš li me?“ pa mu reče: „Gospode ti znaš sve, i znaš da te volim. A Isus mu reče: „Napasaj moje ovce. Istinu ti kažem: kad si bio mlađi, opasivao si se sam i išao si gde si hteo. Ali kad ostarip, raširićeš ruke pa će te drugi opasati i ovdešće te kuda nećeš.“ To je rekao nagoveštavajuči kakvom će smrću Petar proslaviti Boga. I kad mu je to kazao, reče: „Pođi za mnom“.15 -19
Isus tri puta postavlja isto pitanje. Petre da li me voliš? Šta mislite zašto to radi? U načelu postoje dve osnovne mogućnosti. Ono što znamo sigurno jeste da Isus nije došao da muči Petra, niti da mu natrlja nos zbog greške. Petra je njegova greška dovoljno mučila, a ime „optužitelj“ nosi đavo. Čisto da napomenem ako neko ne zna, reč „đavo“ kada se prevede na srpski znači „optužitelj“. Isus nije optužitelj, to znamo za sigurno.
Kada čitamo današnji tekst od  velikog značaja je da Isus postavlja pitanje tri puta. Tri je veoma značajan broj u Pismu, Božiji broj, broj punine. Otac, Sin i Duh Sveti su troje koji su jedan Bog, Isus je tri dana proveo u grobu... Broj koji govori o punini, o ispunjenju, o savršenom Božijem delovanju.
Tri je takođe bio i broj Petrovog odicanja, Petar se tri puta odrekao Hrista. Sada ga Petar tri puta potvrđuje. Tri puta potvrđuje svoju ljubav prema Hristu. Mogli bi reći da doživljava popravni ispit. Prošli put je pao na ispitu a sada ima šansu da položi. Tri puta mu je postavljeno pitanje, i tri puta ga je položio. Savršeno opraštanje, savršeno prihvatanje.
Pojedini tumači dodaju još jednu notu tekstu. Kažu da postoji i igra reči u originalnom grčkom jeziku. Naime mi u sprskom jeziku imamo samo jednu reč za ljubav. Grci imaju više reči, prema intenzitetu osećanja, ili tipu ljubavi. Tako naprimer eros je oznaka za čulnu, telesnu ljubav, seksualnu privlačnost. Filio je drugi stepen i predstavlja dopadanje, prijateljstvo, ljubav među prijateljima. Agape je najviši vid ljubavi, i to je ljubav uprkos svega, Božanska ljubav, bezuslovna. Tumači predlažu da je Isus pitao Petra – „Petre, da li me voliš ljubavlju agape“, dok je Petar odgovarao sa rečima „drag si mi, filio“. Nisam uspeo detaljno to da proverim ali ova ideja daje interesantne detalje tekstu. Vidimo Petra koji je slomljen, ne siguran. Nema više onog otresitog, samuoverenog čoveka koji je u događaju hapštenja Isusa odsekao uvo stražaru. Više ne zna šta da radi, šta veruje, nema tu grubosti, nedostatka ljubavi kod Petra, skočio je u vodu kada je video Gospoda, samo da što pre bude kod njega. On je nesiguran jer je pogrešio.
Vidimo našeg Gospoda Isusa kako ga vodi u procesu iscelenja. Petre u redu je, grešio se, ali idemo dalje. Nisi odbačen, i dalje si u timu, i dalje znam da me voliš, i dalje sam spreman da ti predam moju crkvu da je vodiš. Nema odbacivanja.  Samo novi početak.
C. ŠTA KADA PADNEŠ?
I to nas vodi na kraju do naše današnje teme - Šta kada padneš? Pogrešiš, učiniš greh... Učimo iz današnjeg teksta: ustaneš i ideš dalje. Otreseš prašinu sa odeće i kreneš dalje. Nije kraj sveta, nije sve završeno, idemo dalje!
To je jedna od najdragocenijih lekcija koju sam naučio na samom početku hrišćanstva. Pre, zbog mog životnog stila, nikada ni jednu stvar nisam završio. Počeo bi da treniram neki sport, pohađam neku sekciju, i odmah posle prvog problema bi odustajao. No po obraćenju sam dobio knjigu „Nisam besan na Boga“, od Dejvida Vilkersona, i na kraju knjige se nalazio njegovo razmišljanje o padu. Uzeo je stih: “Jer će neprijatelj navaliti kao reka, a Duh će Gospodnji podignuti zastavu suprot njemu” (Isaija 59,19)“.
Realnost ovoga sveta jeste da mi imamo neprijatelja, đavola... Pismo govori da on dolazi samo da uništi i ubije. Dolazi da nas uništi tako što seje misli u naš um koji dovode do toga da smo zarobljeni, bez nade i bezvoljni. Naj radije bi da se ubijemo. Nekada se jave misli ubi se, skrati sve ovo, okončaj, biće ti lakše. Sotona želi da nas dovede do takvog stanja očaja i to je njegova najveća pobeda.
Kada o tome razmišljam uvek se setim velikog slikara Van Goga. Šta znate o njemu? Ne znam da li znate da je pre nego što se posvetio slikarstvu, Van Gog bio pastor, revnostan za Hrista. Izuzetan pastor, brinuo se za selo Petit Wasmes, ali je na kraju doživeo poraz, crkvene vlasti su ga odbacile. I tu je počeo njegov put u ludilo. Priča o neuspehu. Ne možemo živeti sa njome. Ali kako đavo to postigne. Time što nas ubedi da nema izlaza iz našeg pada, da smo gotovi, da nema povratka. Da je greška, poraz, promašaj nešto sa čime ne možemo izboriti. Ali Gospod stoji na nad poplavom, on joj se suprotstavlja. I kada padneš on pruža ruku da ustaneš. 


Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...