петак, 28. септембар 2012.

Moj pogled na ljude - moj odraz!


"Jedan putnik je pri ulasku u grad pitao starca koji je sedeo pored puta: „Kakvi su ljudi u ovom gradu?“ Starac je odgovorio: „Kakvi su bili u mestu odakle si došao?“ „Grozni“, odgovorio je putnik. „Bili su zli, nedostojni poverenja i gnusni u svakom pogledu.“ Starac se nasmejao i rekao: “Ah, iste takve ćeš naći i u ovom gradu.“

Uskoro se još jedan putnik zaustavio da se raspita o ljudima u gradu. Ponovo je starac pitao o ljudima iz grada iz kojeg je putnik došao. „Oni su iskreni, marljivi i prijateljski nastrojeni,“ odgovorio je putnik. Starac mu je odgovorio: „Upravo takve ljude ćeš naći i u ovom gradu.“

Starac je bio veoma mudar. Znao je da je način na koji ljudi vide druge odraz njih samih tj izbora kako vide svet oko sebe. Jer realnost je da su ljudi oko nas i dobro i zli. Oni su samo "divna ruševina", splet lepote onoga što je Bog stavio u njih i unakaženosti grehom i zlom. Svaki čovek je Mister Džekil i Gospodin Hajd. Pitanje je samo šta ja biram da naglasim u mom odnosu sa njima.

Moj zaključak - osnovni razlog zašto ne uspevamo da izgradimo odnose smo mi sami, mi smo najveća prepreka. Često kada neko ima problematične odnose sa mnogim ljudima, problem je on sam, a ne drugi. Međutim, takvi problematični ljudi retko okrivljuju sebe za probleme sa kojima se suočavaju. Oni gledaju samo na druge, prebacujući odgovornost na njih. Posledica je da ih problemi prate gde god da idu.

Mudrost je otkriti prepreku u sebi. Šta boji moj pogled? Koja iskustva, razmišljanja, stavovi utiču na moj odnos sa drugima? Koje predrasude nosim sa sobom? Loša iskustva i sećanja? 

Šta ću ukloniti iz moj sistema vrednosti, pogleda na ljude? Šta ću ostaviti, ali ću biti svestan da je to samo deo slike? Kako ja mogu biti bolji čovek? 

I konačno šta danas mogu uraditi da budem bolji u mojim odnosima sa ljudima? Ove nedelje? Godine?  

Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:
1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada. Ako čitate ovaj blog preko mobilnog uređaja, ta opcija vam se nalazi na dnu stranice.
2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu... Na taj način dobijaćete obeveštenja o novim tekstovima ili video preko mejla. 

3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta ili na dnu stranice.

субота, 22. септембар 2012.

Izlet Royal Rangera: Bukovac-Vezirac

Izlet Rojal Rangera (Kraljevskih izviđača), 22.9.2012. u Fruškoj gori. Pešačili smo stazom: Bukovac-Selište-Vezirac-Puckaroš (10 km).
Rojal Renžeri su internacionalna služba rada sa decom, koja koristeći izviđačke metode kod dece gradi trajne vrednosti - Kraljevski izviđač je: oprezan, čist, častan, hrabar, veran, vaspitan, poslušan, duhovan. Zovemo se Kraljevskim izviđačima pošto verujemo da je Isus Hristos, Kralj kraljeva, ona kome služimo, i onaj koji nas inspiriše u svemu šta radimo - želimo bolje upoznati Njegovu poruku, ali i prirodu i naš kraj. To je bio i cilj izleta. Učili smo o prirodi ali i o kraju u kome živimo.
Polazak na izlet iz Bukovca. Bukovac je malo selo u blizini Novog Sada.  Mesto je nastalo u 16. veku, u vreme vladavine Osmanlija. Prema legendi grupa srpskih izbeglica su u Fruškoj gori, oko velike bukve izradili naselje, i zato se selo i zove Bukovac. Kasnije, kada su Turci poraženi, selo je preseljeno nekoliko kilometara bliže Petrovaradinu.

Bukovac u dolini








Iznad Bukovca, područje koje se zove Selište. Selište je uobičajeni naziv za mesto na kome je nekada bilo selo, koje je kasnije napušteno ili preseljeno. Pretpostavili da je tu nekada bio stari Bukovac. Sada su tu velike livade, odlične za jurnjavu, sankanje, skakanje...


 Upoznajmo prirodu: jestive biljke koje smo pronašli u okolini: šipak, trnjine, glog, cikoriju, zovu... Kako ih možemo iskoristiti u ishrani? Koji su principe prikupljanja biljaka: 1. Nikada ne koristi biljku koju ne poznaješ; 2. Ne mešaj biljke kada ih bereš; 3. Upoznaj biljke koje koristiš...
Primena naučenog - beremo šipak, trnjine... Koristićemo to za čaj u toku zime na našim sastancima. 


Prilika za igru. Malo čobanskih igara iz moje mladosti. Zaboravio sam ime igre, mislim da smo je zvali rende po rende. Igra se sa štapovima i konzervom. Iskopaju se rupe u zemlji u krug, tako da ima jedna manje rupa, i jedna veća rupa u sredini. Igrači čuvaju svoje rupe sa štapom, dok jedan od igrača pokušava da ubaci konzervu u centralnu rupu (kako se takvi otpaci svugde nalaze, nije bilo teško naći materijal), dok ga ostali u tome sprečavaju... 
Put pod noge, pa do Vezirca, sledeća stanica...

Najmlađu učesnik je putovao na leđima, i komandovao tati i rendžerima.


Svako uzvišenje na putu je prilika za akciju. Kada si tinejdžer, kraći put nije uvek i najbolji...  tj najinteresantniji...
Nenadani susret za Frušku Goru, i poruka: Ne diraj me da te ne diram.... Nisam siguran koja je ovo zmija, nešto mi je sumnjiva...
Vezirac

 Vezirac. Spomen obeležje jednog od najznačajnijih događaja u okolini Novog Sada, velike bitke između hrišćanske (Ausrijko-Mađarske) i islamske (Turske) vojske. Bitka se dogodila 5.8.1716. godine. Austrijska vojska je brojala 76,000 vojnika, a Turska 120,000. Čudesnim događajem (legenda govori o snegu usred leta, ali verovatano se desila ogromna oluja), turska vojska biva preplašena i poražena. Na brdu Vezirac se nalazio šator vojskovođe Demad Ali-Paše, koji je tom prilikom ranjen, i uskoro posle toga i preminuo.

Povratak

Moj kum Mišel, zaslužan za fotografisanje...

Najmađi Rendžer Mateo. Stalno je opinjao tinejdžere: Aleksa  nemoj tamo, Pazi Borise...


Bravo Matea, sa 5,5 godina, 10 kilometara je veliki podvig
Sve u svemu lepo provedeno subotnje propodne - druženje, igranje, učenje o prirodi i našem okruženju, izazov i avantura sve ono što čini Royal Rangere službom u kojoj uživam.

A za mene lično, današnji izlet je govorio sledeće: U poslednje vreme često čitam da ljudi doživljavaju hrišćanstvo kao nešto što ograničava intelekt. Mislim da su Rendžeri dokaz kako hrišćanstvo zapravo budi interes i znatiželju. Kada poznaješ Stvoritelja, uživaš i u Njegovom Stvorenju.

среда, 12. септембар 2012.

Serija propovedi na Jovanovo evanđelje: "Hristos više od religioznosti" - linkovi za sve propovedi

Evanđelje po Jovanu je četvrto Evanđelje novozavetnog kanona, specifično i po stilu i po poruci. Za razliku od prva tri evanđelja koja prikazuju istorijsku sliku Isusa, Apostol Jovan se skoncentrisao na teološku sliku Isusa kao živog Boga, Logosa, Reči kroz koju je sve nastalo... Nema rodoslova, nema detalja kao u drugim evanđeljima, vidimo sliku Hrista u njegovom delu Spasenja. On je Mesija, Otkupitelj, ali Mesija koji je odbačen od religioznih ljudi, onih koji su Hrista sledili samo po pravilima.

Apostol Jovan u evanđelju prikazuje život koji je više od praznih pravila, želeli smo razmisliti o osnovama takvog života. Kako izgleda hrišćanski život koji nije zasnovan na pravilima nego na veri? Šta naš Učitelj stvarno želi od nas?  


Ev. po Jovan 21:1-13 - propoved: "Bog mi je dovoljan ili priča o čudesnom ribolovu"

EVANĐELJE PO JOVANU 21:1-13

Propoved: "Čudesan ribolov ili Bog mi je dovoljan!"




Link za audio snimak propovedi:  http://sr.cross.tv/87274 


Beleške (radi se o nepotpunim beleškama pošto je služba bila posvećena kampovima koje smo kao crkva imali, a propoved je bila samo manji deo službe. Uvod je priča ispričana od pripovedača Rut, gošće iz Kanade):

уторак, 11. септембар 2012.

Ev. po Jovanu 21:15-25 - propoved: "Šta posle poraza?"


EVANĐELJE PO JOVANU 21:15-25

Propoved: "Šta kada padneš?"




Link za audio snimak propovedi:http://sr.cross.tv/87275


Beleške sa propovedi: 
Došli smo do kraja Jovana. Danas 21 glava. Pitanje je kako se suočiti sa porazom? Pobeći? Mnogi beže posle poraza, kao vojska koja počne da gubi, krenu u  bezglavu jurnjavu, i u bekstvu doživljavaju još veće žrtve. Bežite, u šokirani vašim porazom, povlačite sve gluplje i gluplje poteze.
Praviti se da se poraz nije desio? Kažu da Hitler, kada su Rusi bili u Berlinu, i dalje nije želeo da prizna poraz. Ignorisao ga je do zadnjeg momenta. Možda vi tako postupate, ignorišete problem. Kao noj, zakopaš glavu u pesak, možda problem prođe?
Samoosuda i povlačenje? Skloniš se i ližeš rane, jadan ja, kako se to meni moglo dogoditi. Ovakve stvari se samo meni dešavaju. Sakrivanje? Nadam se da me niko nije video. Ako nije nekako ću se izboriti sa porazom, ali ako jeste, teško, teško meni.
Kako se nositi sa porazom? Učićemo iz razgovora Apostola Petra i Gospoda Isusa Hrista.
A.Hristos je živ! Zašto ste stali?
Današnji tekst opisuje poslednji susret Hrista i učenika, tačno na mestu gde je sve počelo. Tu su počeli da ga slede, u skoro istovetnom događaju. Učenici su lovili ribu noću i nisu ništa uhvatili. U momentu kada odustaju pojavljuje se čovek koga ne prepoznaju i govori im da zabace mrežu na drugu stranu. Čudno oni slušaju i hvataju 153 ribe. Sve se završava zajednikim doručkom, u kome je sam Hristos Bog pripremio ribe i hleb koji su učenici jeli. O tome smo prošle nedelje, ali videli smo da je ovo događaj velike emotivne važnosti, događaj velike borbe, kontraverznih osećanja...
Sam čudesan ribolov jeste ponavljanje sličnog događaja iz samog početka Hristove službe. Luka 5:1-11, nam govori o tome. Zašto ponavlja istovetan događaj?
Duboko verujem da je čudo ponovljeno da bi videli da je On živ i da bi sve što ih je učio jeste realnost. Problem koji su imali je njihovo stalno ne razumevanje, stalno ne shvatanje da će umreti. Potpuno ne prihvatljivo njihovom umu. Oni su mislili – da će vladati, da će oterati Rimljane, među sobom su se svađali o tome ko će vladati sa njim. Sledili su Mesiju, Izbavitelja, Kralja kraljeva. Sve je krenulo sjajno, čuda, isceljenja, umnožavanje hlebova, umirenje oluje a onda šok – njihov Mesija uhapšen, šiban, ubijen. Sve pada u vodu, bajka pretvorena u tragediju i laž, naizgled. Sve propada. 
Isus je međutim vaskrsnuo i to je donelo novu nadu, ali su mnoge stvari nejasne. Šta je sa njihovim zadatkom? Da li se išta promenilo? Možda je to motiv Petra za ribolov, nada da će ponovo videti Isusa??? I poruka koju im Hristos daje jeste  sledeća – ništa nije završeno, ono na šta ste poslati još uvek važi, nisam se promenio, niti se vaš zadatak promenio.
Problem je međutim ostao u Petrovom srcu, i to nas vodi u današnji tekst. Da li je njegov poraz, izdaja uticala na njegov odnos sa Hristom? Za vas koji ne dolazite redovno u crkvu, moram da dam dodatni uvod. U momentu kada je Hristos uhapšen i predan sudijama, Petar se tri puta odrekao Hrista. Iako je tvrdio, nekoliko sati pre izdajstva, da će do smrti da ga sledi, kada je došao pritisak pao je.
Luka nam oslikava njegovo izdajstvo sledećim rečima – „Tada ga uhvatiše, odvedoše i uvedoše u prvosveštenikovu kuću. A Petar je išao za njima na odstojanju.  Kad su naložili vatru nasred dvorišta i seli zajedno, i Petar uđe i sede među njih. A jedna sluškinja ga ugleda kako sedi kod vatre pa se zagleda i reče: „Ovaj je bio sa njim!“ Ali, on poreče govoreći: „Ne poznajem ga, ženo“. Malo posle ga ugleda jedan pa reče: „I ti si jedan od njih!“, a Petar reče: „Čoveče, nisam.“ Kad je prošao otprilike jedan sat, jedan drugi odlučno izjavi: „Ovaj je zaista bio s njim jer je Galilejac.“ A Petar reče: „Čoveče, ne znam šta govoriš.“ I upravo tada, dok je još govorio, oglasi se petao. A Gospod se okrenu, pogleda Petra i Petar se seti reči koje je Gospod izgovorio: „Pre nego što se petao danas oglasi, ti ćeš me se tri puta odreći.“, pa izađe napolje i gorko zaplaka.“ Luka 22:54-62
Šta je Petar video u Isusovom pogledu možemo samo predpostaviti. Šta vi mislite? Postoje razne mogućnosti, ne verujem da je bilo osude, možda poruka – „U redu je Petre, razumem“. Ne znamo. Međutim vidimo Petra u činu izdaje, i Petar je morao da se suoči sa svojim porazom. Možda je to bio dodatni Petrov motiv za ribolov, da pronađe odgovor na pitanje – šta sada? Verujem da je tako i zbog današnjeg teksta.
B. KAKO DALJE
„Kada su doručkovali, Isus upita Simona Petra: „Simone, sine Jovanov, voliš li me više nego ovi?“ „Da Gospode“, odgovori mu Petar, „ti znaš da te volim.“ A Isus mu reče: „Napasaj moju jagnjad“. Onda ga Isus upita po drugi put: „Simone, sine Jovanov, voliš li me?“ „Da Gospode“, odgovori mu Petar, „ti znaš da te volim.“ A Isus mu reče: „Čuvaj moje ovce“. Onda ga Isus upita treći put: „Simone, sine Jovanov, voliš li me?“ A Petar se rastuži što ga je treći put upitao: „Voliš li me?“ pa mu reče: „Gospode ti znaš sve, i znaš da te volim. A Isus mu reče: „Napasaj moje ovce. Istinu ti kažem: kad si bio mlađi, opasivao si se sam i išao si gde si hteo. Ali kad ostarip, raširićeš ruke pa će te drugi opasati i ovdešće te kuda nećeš.“ To je rekao nagoveštavajuči kakvom će smrću Petar proslaviti Boga. I kad mu je to kazao, reče: „Pođi za mnom“.15 -19
Isus tri puta postavlja isto pitanje. Petre da li me voliš? Šta mislite zašto to radi? U načelu postoje dve osnovne mogućnosti. Ono što znamo sigurno jeste da Isus nije došao da muči Petra, niti da mu natrlja nos zbog greške. Petra je njegova greška dovoljno mučila, a ime „optužitelj“ nosi đavo. Čisto da napomenem ako neko ne zna, reč „đavo“ kada se prevede na srpski znači „optužitelj“. Isus nije optužitelj, to znamo za sigurno.
Kada čitamo današnji tekst od  velikog značaja je da Isus postavlja pitanje tri puta. Tri je veoma značajan broj u Pismu, Božiji broj, broj punine. Otac, Sin i Duh Sveti su troje koji su jedan Bog, Isus je tri dana proveo u grobu... Broj koji govori o punini, o ispunjenju, o savršenom Božijem delovanju.
Tri je takođe bio i broj Petrovog odicanja, Petar se tri puta odrekao Hrista. Sada ga Petar tri puta potvrđuje. Tri puta potvrđuje svoju ljubav prema Hristu. Mogli bi reći da doživljava popravni ispit. Prošli put je pao na ispitu a sada ima šansu da položi. Tri puta mu je postavljeno pitanje, i tri puta ga je položio. Savršeno opraštanje, savršeno prihvatanje.
Pojedini tumači dodaju još jednu notu tekstu. Kažu da postoji i igra reči u originalnom grčkom jeziku. Naime mi u sprskom jeziku imamo samo jednu reč za ljubav. Grci imaju više reči, prema intenzitetu osećanja, ili tipu ljubavi. Tako naprimer eros je oznaka za čulnu, telesnu ljubav, seksualnu privlačnost. Filio je drugi stepen i predstavlja dopadanje, prijateljstvo, ljubav među prijateljima. Agape je najviši vid ljubavi, i to je ljubav uprkos svega, Božanska ljubav, bezuslovna. Tumači predlažu da je Isus pitao Petra – „Petre, da li me voliš ljubavlju agape“, dok je Petar odgovarao sa rečima „drag si mi, filio“. Nisam uspeo detaljno to da proverim ali ova ideja daje interesantne detalje tekstu. Vidimo Petra koji je slomljen, ne siguran. Nema više onog otresitog, samuoverenog čoveka koji je u događaju hapštenja Isusa odsekao uvo stražaru. Više ne zna šta da radi, šta veruje, nema tu grubosti, nedostatka ljubavi kod Petra, skočio je u vodu kada je video Gospoda, samo da što pre bude kod njega. On je nesiguran jer je pogrešio.
Vidimo našeg Gospoda Isusa kako ga vodi u procesu iscelenja. Petre u redu je, grešio se, ali idemo dalje. Nisi odbačen, i dalje si u timu, i dalje znam da me voliš, i dalje sam spreman da ti predam moju crkvu da je vodiš. Nema odbacivanja.  Samo novi početak.
C. ŠTA KADA PADNEŠ?
I to nas vodi na kraju do naše današnje teme - Šta kada padneš? Pogrešiš, učiniš greh... Učimo iz današnjeg teksta: ustaneš i ideš dalje. Otreseš prašinu sa odeće i kreneš dalje. Nije kraj sveta, nije sve završeno, idemo dalje!
To je jedna od najdragocenijih lekcija koju sam naučio na samom početku hrišćanstva. Pre, zbog mog životnog stila, nikada ni jednu stvar nisam završio. Počeo bi da treniram neki sport, pohađam neku sekciju, i odmah posle prvog problema bi odustajao. No po obraćenju sam dobio knjigu „Nisam besan na Boga“, od Dejvida Vilkersona, i na kraju knjige se nalazio njegovo razmišljanje o padu. Uzeo je stih: “Jer će neprijatelj navaliti kao reka, a Duh će Gospodnji podignuti zastavu suprot njemu” (Isaija 59,19)“.
Realnost ovoga sveta jeste da mi imamo neprijatelja, đavola... Pismo govori da on dolazi samo da uništi i ubije. Dolazi da nas uništi tako što seje misli u naš um koji dovode do toga da smo zarobljeni, bez nade i bezvoljni. Naj radije bi da se ubijemo. Nekada se jave misli ubi se, skrati sve ovo, okončaj, biće ti lakše. Sotona želi da nas dovede do takvog stanja očaja i to je njegova najveća pobeda.
Kada o tome razmišljam uvek se setim velikog slikara Van Goga. Šta znate o njemu? Ne znam da li znate da je pre nego što se posvetio slikarstvu, Van Gog bio pastor, revnostan za Hrista. Izuzetan pastor, brinuo se za selo Petit Wasmes, ali je na kraju doživeo poraz, crkvene vlasti su ga odbacile. I tu je počeo njegov put u ludilo. Priča o neuspehu. Ne možemo živeti sa njome. Ali kako đavo to postigne. Time što nas ubedi da nema izlaza iz našeg pada, da smo gotovi, da nema povratka. Da je greška, poraz, promašaj nešto sa čime ne možemo izboriti. Ali Gospod stoji na nad poplavom, on joj se suprotstavlja. I kada padneš on pruža ruku da ustaneš. 


уторак, 04. септембар 2012.

Strah od visine - kako sam ga ja pobedio


Bojim se visine. Rečnik kaže da je fobija - "... fobija je trajni, bezrazložni strah uzrokovan prisutnošću ili zamišljanjem specifičnog objekta ili situacije koja ne predstavlja realnu opasnost. Izloženost objektu ili situaciji dovodi do trenutne reakcije u smislu visokog stupanja anksioznosti ili pak do pokušaja izbjegavanja objekta ili situacije. ... Odrasli sa specifičnom fobijom prepoznaju da je strah pretjeran i bezrazložan, ali usprkos tome ne mogu mu se oduprijeti." Ne mogu da kažem za moje stanje da je fobija jer mogu da izdržim boravak na visini, ali sam veoma uplašen i uznemiren u takvim situacijama.

понедељак, 03. септембар 2012.

Krivi Vir 2012 - nacionalni trening vođa Kraljevskih izviđača (NTT)

Kamp "Krivi Vir 2012", obuka vođa Kraljevskih izviđača u vođenju tinejdžera na višednevne izlete u prirodu. Kamp je trajao 4 dana, u toku kojih smo se uglavnom kretali u podnožju Rtnja i Kučajskih planina. Slede slike...
Rtanj - na žalost nismo imali vremena da se penjemo na njega ali nas je njegova panorama pratila sva četiri dana i bila nam glavni orjentir.

Izviđači dolaze - susret sa starim prijateljima sa nekog kampa i upoznavanje sa novim prijateljima. Velika draž svakog susreta su produbljena prijateljstva.

Učesnici iz osam zemalja - Albanija, Srbija, Makedonija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Nemačka, Slovenija. Na majicama piše Balkan NTT (National Training Trail)

Prve instrukcije i zajedništvo

Priprema za put - čeka nas mnogo kilometara sa celokupnom opremom na leđima. Šta poneti a šta ostaviti? Svaki gram se računa, jer posle nekoliko kilometara postaje sve teži. A treba poneti odeću, vreću za spavanje, šatroska krila, hranu, posude za pripremu hrane, prvu pomoć....

 Moja ekipa - Srbija i Slovenija. Uzeli smo ime "Rtanjski medvedi"

Šta li me čeka ova četiri dana? Da li NTT znači "Nije tako teško" ili "Neverovatano težak tovar"?
Sve se dešava u mestu koje se zove Krivi Vir. Značajno je jer je u njemu počela Timočka buna protiv vlade Obrenovića (koja je pokušala da razoruža narod), tu izvire Crni Timok a priroda je predivna...

Dobili smo kordinate, sada treba krenuti na put. Kako doći iz tačke A u tačku B koristeći kompas? Niko od nas ne poznaje teren. Treba videti ko je naučio lekciju sa prethodnih treninga.
Radionica - kako izgraditi bivak - jedna od mogućnosti...
Bivak od prirodnih materijala - komplikovano ali interesantno za videti

Bivak od šatorskih krila 
Primena naučenog...
A može i ovako... Ko će se gnjaviti sa šatorima kada je lepo vreme... Nebo je najbolji pokrivač
Ili ti je krov krošnja nekog drveta - grane iznad mesta na kome smo spavali...
Radionice su se dešavale na punktovima do kojih je trebalo doći korišćenjem mape i kompasa. Radionica o prvoj pomoći u prirodi.

Radionica o kroki mapama (skica-mapa). Koristeći dati kroki trebali smo preći stazu od 9 km kroz šumu.

Instruktori su bili kreativni u izboru mesta za radionice. Radionica signalizacije na dnu pećine u sred šume. Smrznuli smo se usred vrelog dana.

Radionica o prečišćavanju vode...

Koju hranu nositi u prirodu? Priprema pemikana (tj šunka u svinjskoj masti)

Paljenje vatre bez šibice - kresivo, karbit, kalijumpermaganat...

Radionica o prelasku preko prepreka... Preći reku sa rancem na leđima je izazov...



Korišćenje koordinata na mapi - pronaći put...

Izrada priručnog pribora...

Moja malenkost vari naučeno...
Konačni izazov - radionica o veranju

Spuštanje sa stene - oko 13 metara (ipak smo svi početnici)

Naš instruktor Samuel iz Slovenije...

Priprema hleba u prirodi  - svako veče se pripremao hleb za sledeći dan.
Kutije za pečenje hleba koje je poneo slovenački tim - napravljene od rosfraja. Teške ali odličan način za pripremu hleba. 
Ručno napravljen gorionik za kuvanje hrane (na alkohol ili drva) i priprema hrane ...
Poslednjeg dana ipak poslastica - pastrmka. Svako je trebao da pripremi ribu koju će jesti i da odabere način kako će je pripremiti... Nekome lak zadatak (pecarošima) a nekome nemoguća misija...

Izvor Crnog Timoka...

Krivovirski buk..

Manastir Lozica iz 1400 i neke godine ispred koga smo spavali

Rendžeri na putu...
Odmor posle ranojutarnje šetnje od šest kilometara. Krenuli smo po mraku... mesto Pečora - Izvor Timoka

Večernji sastanci uz logorsku vatru. Hrist je ipak centar onoga šta se dešava a ne izviđačke veštine...
Bunar na Kruškovom vrhu

 Nije radionica masiranja nego "ruka ruku mije" iliti rendžerke masiraju nažuljana ramena od ranca
Naš vođa Samuel voli da se igra sa vatrom....






Ako hocete ručak morate ga potražiti, pa i u ledenoj pećini
 Poseban doživalj, avantura, ali nije to cilj. Cilj jeste naučiti da se osloniš na Boga. Moto Royal Rendžera je "Uz Božiju pomoć daću sve od sebe..." Kroz izazove učimo da se oslonimo na Boga.

I na kraju vrhunac, osam nacija se mole za svoje zemlje na svom jeziku - makedonski, slovenački, albanski, mađarski, bugarski, srpski, nemački, rumunski... Osam nacija a ogromno jedinstvo, jedna porodica u Hristu Isusu.



Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...