понедељак, 12. март 2012.

Jovan 6:1-21 - "Ključ je postaviti pravo pitanje!"


Link za audio snimak propovedi: http://sr.cross.tv/79693

Današnji tekst je sigurno jedan od najpropovedanijih tekstova iz Jovanovog evanđelja, a možda i iz celog Novog zaveta. Ni sam ne znam koliko sam propovedi čuo iz njega, i zato kod svakog propovednika postoji tendencija da izađe van okvira teksta i propoveda nešto drugo, nešto drugačije od propovednika koji su pre njega govorili. Voleo bih da nisam i ja takav ali moram priznati da je to pitanje koje me je mučilo na početku. No onda sam odlučio, ako već treba da propovedam ovaj tekst, propovedaću ono što piše, ma koliko da je to već puta propovedano.
I baš dok sam o tome razmišljao pročitao sam i ove reči od Džejms Sajera, pisac knjige "Svemir mog suseda" (ako vas interesuje filozofija i hrišćanstvo, preporuka)  –  „Svaki put kada čitamo Bibliju treba da zauzmemo stav da poslednji put kada smo čitali odeljak koji čitamo danas, da smo ga možda pogrešno razumeli, barem delimično. Možda tu ima mnogo više toga za nas. To će nas držati otvorenima za mogućnost da rastemo u znanju.”


Slažem se sa ovim rečima, jer Božija reč je mnogo više od teksta, ona je poruka od Boga nama ljudima, a Bog uvek ima šta da nam kaže i da nešto uradi u našim životima. Volim sledeće stihove o Božijoj reči: „Ko što kiša ili sneg padaju sa neba i ne vraćaju mu se a da nisu zemlju natopili i oplodili, i činili da bilje pupi, i semenje se sejaču deli, i hleba onome koji se njime hrani, tako je reč koja izlazi iz usta mojih; ne vraća se ona prazna a da nije volju moju izvršila i nameru moju ispunila.” Isaija 55:10-11 Zato zaranjamo u već poznat tekst tražeći poruku za nas danas, u Novom Sadu, u PHZ-u, u nedelju uveče.
A. Staro pitanje – Ko je Isus? 
Kao i uvek kada pristupamo tekstu mi mu postavljamo pitanja, jer samo tako možemo dobiti i odgovor. Čuli smo iz teksta da je Isus nahranio pet hiljada ljudi. Desilo se čudo, da Isus umnoži pet ječmenih hlebova i dve ribe tako da se pet hiljada nahrani. Vidimo da je ostataka bilo 12 korpi. Isus je učinio čudo i to veliko čudo. Jedino ovo čudo spominju sva četiri evanđelja, ako izuzmemo vaskrsenje Hristovo. Šta je Isus hteo da postigne ovim čudom? Otkrićemo kada zamislimo o prirodi ovog čuda
U pitanju je čudo koje se protivi zakonima fizike. Postoji u fizici poseban zakon koji je protivi ovom Hristovom delu – zove se „Zakon održanja energije i materije“. Ovo nije čas fizike, pa da mi neko iz navike ne bi pobegao sa propovedi, jer je pobrkao propoved sa časovima fizike, samo ukratko. Zakon tvrdi da materija i energija ne mogu da nestanu same od sebe ili da nastanu. Mogu samo da prelaze iz stanja u stanje. Ništa komplikovano, to radite svaki put kada ložite vatru – materija prelazi u energiju, na kraju imamo samo pepeo i toplinu, drvo nije nestalo, nego je prešlo u toplotu. Moguće je i obrnuto, ali to je već komplikovano i neću da dužim nego idemo pravo na suštinu… U ovom slučaju Isus krši zakone fizike, jer iz ničega stvara materiju.  To je veliko čudo. Za njega ništa posebno ali za ljude ogromno, jer stvoriti materiju može samo Bog.
Tako prilikom sukoba Mojsija i faronovih sveštenika, oni su ga pratili neko vreme – pretvorili su štap u zmiju, vodu u krv, prizvali su žabe, ali kada je trebalo stvoriti komarce, promeniti prirodu materije to više nisu mogli. Jer to ljudi ne mogu, niti može đavo koji je koristi faraonove sveštenike, nego samo Bog. I zato narod u ovoj situaciji želi da zakralji Isusa, jer su doživeli nešto posebno, manifestaciju samog Boga.
No to nije jedino čudo koje Isus čini. U nastavku teksta opisan je događaj u kome Isus hoda po vodi… Ponovo čudo koje prkosi zakonima fizike. Jer čovek ne može da hoda po vodi, niti da kontroliše vodu. On tone. Ali Isus ostaje na vodi prkoseći zakonima, fizici. Potvrđuje svoje čudesno poreklo, prirodu, to da je Bog, da je vam zakona ovog sveta.
Verujem da je to značaj ovog teksta, da ukaže svojim učenicima koga zapravo slede. Primetite da se to utisnulo u njihov um, da svi smatraju da je jako značajno da to spomenu. Takođe verujem da je razlog toga da šalje učenike napred taj, da ispita da li su razumeli lekciju. Neću da propovedam tekst za sledeću nedelju, ali u nastavku šeste glave jeste opisan momenat donošenja odluka, mnogi odstupaju od Hrista, ali Apostoli iako ni sami ne razumeju Hristove reči ispovedaju „Gospode, kuda ćemo ići, ti imaš reči večnog života“, videli smo i svedočimo da si ti Božiji izaslanik. I to je izazov koji Bog stavlja pred svakog od nas – ko je Hristos za vas? Bog, čovek, legenda, neko nevažan i nerazumljiv ili Gospod stvoritelj.
B. Novo pitanje – Da li je Isus za tebe Deda mraz?
Da se mi vratimo sada čudu, jer o njemu razmišljamo. Isus je učinio čudo, ljudi su oduševljeni, ali Isus beži od njih. Zašto? Da li vam je to čudno? Jer ispada da mu nije drago zbog pažnje koju mu poklanjaju ljudi. Postavlja se pitanje, zašto je onda to učinio?
Prva mogućnost je: nije očekivao njihovu reakciju, iznenadio se pa mora da beži. Teško zamislivo posle čuda koje je učinio – da onaj koji upravlja materijom ne može da predvidi reakciju ljudi.
U tom pravcu nas vodi i sledeće: u ovom događaju nije slučajan ni izbor hrane kao čuda a ni momenta kada se to dešava. Hrana sama po sebi jeste simbol Božijih blagoslova, i česta slika opisa blagoslova u obećanoj zemlji jeste govor o tome šta će tamo jesti… U situaciji kada je gladovanje bilo česta pojava, imati hranu jeste slika blagostanja, i to blagoslova koje od Boga dolazi.
Još značajnije da se sve dešava pred pashu, naj svetiji i najvažniji jevrejski praznik, događaj kroz koji su Jevreji slavili spasenje, praznik ustavnovljen pri oslobađanju iz Egipta.... Postoji nagoveštaj da je ovaj događaj imao elemente tog praznika jer skupljaju otpatke, što je bilo sastavni deo ovog praznika. Hristos umnožava hlebove pred pashu, koristeći pashalne hlebove, prikazujući da je on hleb života … što i razrađuje u nastavku događaja. Moj zaključak je da on to čini namerno, da je veoma dobro promislio to što čini. To vidimo i iz reči 6 stih, kada pita Filipa šta da radi - To je rekao da bi ga iskušao, jer je već znao šta će učiniti. 6:6
Druga mogućnost – bilo mu je žao naroda, i stavio je brigu za ljude ispred svojih interesa. Sigurno da je Isusu stalo da odgovori na naše potrebe, ali je neverovatno da je to jedini motiv koji ima. Takođe, da li bi narod, još sa decom krenuo u pustinju bez hrane? Jer zbog čega bi narod očekivao da će mu Isus dati da jede? Zar se ne bi pobrinuo sam za hranu?
I to nas vodi do treće, po meni jedino moguće opcije - hteo je to. Pitanje je zašto? Predlažem ponovo, da pokaže ko je On, ali i da bi se videlo zbog čega ga ko sledi. Ko ga sledi zbog onoga ko on jeste, a ko ga sledi samo da napuni stomak. Da me ne shvatite pogrešno, svi mi dolazimo Bogu zbog naših potreba - da li smo nesrećni, zarobljeni, zbunjeni, treba nam isceljenje, pomoć, rešenje… i to je u redu, prošli put sam o tome govorio. Bog voli da odgovara na naše potrebe, tako nas je napravio.
Ali ne smemo ostati samo na tome – nazovimo to deda mraz hrišćanstvo… Kako deca razmišljaju o deda mrazu -  biću dobar da dobijem poklone, ako nema poklona, nema ni dobrih dela. Mnogi tu sliku i priču o deda mrazu preslikaju na Boga, slede ga da bi nešto dobili, i samo zbog toga, i kada to ne dobiju, kada dođu teška vremena i iskušenja za njihovu veru oni duhovno umiru.
C. Šta Isus zapravo želi?
I treće pitanje koje se postavlja jeste - zašto Isus nije hteo da bude kralj? Slažemo se svi da je njegova misija bila da umre, ali zašto nije ostao posle smrti na zemlji i uspostavio svoje carstvo? Da nije zato što mi imamo zadatak?
U ovom događaju Bog čini još jednu čudnu stvar – da bi napravio ovo čudo on uzima pet hlebova i dve ribe i umnožava ih. E sada da li je Bog mogao da stvori hranu iz ničega jednako kao što je umnožio tih par komada hrane, mogao i bez tih par hlebova i to bi bilo još veće čudo. Ali Isus bira da koristi ljudske elemente.
To me je podsetilo na jedan od momenata kada Bog uzdrma moja verovanja. Pre nekoliko godina sam čuo poruku na tekst iz Otkrivenja Jovanovog 21:24 i 26 – Narodi će u svetlosti Njegovoj hoditi i kraljevi zemaljski doneće slavu i čast svoju u njega... I prinosiće mu se slava i čast naroda. Stihovi govore o kraju ove zemlje, o momentu kada će naš Gospod uspostaviti novo nebo i novu zemlju. Propoved je bila o delima i govornik je postavio pitanje šta je to slava i čast naroda koje će ljudi doneti pred Hrista Boga, i njegov zaključak je bio da su u pitanju naša dela, dobra dela koje učinimo. Za mene je to bio jedan od retkih momenata kada u par rečenica budem presvedočen da grešim, jer do tada sam posmatrao naša dela kao igru dece. Čak šta više sam čuo poruke o tome, da Bogu nisu potrebna naša dela, nego on dopušta da se mi igramo, kao kada meni moj Stefan pomaže da nosim džak, ja radim, a on navodno pomaže… Ali sada sam ubeđen da to nije istina, Bogu su naša dela dragocena i jednog dana ćemo ta dela doneti pred njegov presto kao poklon.
Slika koja može da nam pomogne je sledeća. Katedrala na slici je Katedrala iz Drezdena. U II Svetskom ratu je bila potpuno srušena, no devedesetih su je obnovili. Ono što je značajno jeste da su koristili elemente stare, znači ruševine, i dodavali nove cigle, blokove tamo gde nije bilo starih. I Katedrala je obnovljena. Na isti način kada Bog bude stvarao novo nebo i zemlju, neće baciti naša dela u smeće nego će ih, da kažemo slikoviti, ugraditi u Novo nebo i novu zemlju. Naše svako dobro delo, jeste materijal novog sveta.
Isus u današnjem tekstu ne prezire dve ribe i pet ječmenih hlebova nego ih koristi da bi nama poslao poruku, da želi nas, naše resurse da koristi i da su mu oni dragoceni. Propoved sam nazvao „Ključ je postaviti pravo pitanje.“ I time nisam mislio na mnoštvo pitanja koja smo postavili tekstu, nego postaviti sledeće pitanje Bogu – „Bože, šta želiš od mene?“ Moje darove, novac, imanje, vreme, znanje, sposobnosti, talente… Šta želiš od mene? Možda je to malo, ali Bog želi baš to da iskoristi. Može on bez toga, ali ne želi. I ne samo da ne želi, nego i ne radi. Tvoj i moj doprinos su ključni za Božije delo.

1 коментар:

  1. Propoved - beleške i audio snimak iz PHZ-a, propoved je na događaj umnožavanja hlebova, opisan u Jovanovom evanđelju. Koja pitanja za nas postavlja ovaj tekst? Koja je uloga naših dobrih dela - da li su ona dečija igra ili dragocenost?... i neka druga pitanja

    ОдговориИзбриши

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...