уторак, 06. март 2012.

Evanđelje po Jovanu 5 - Da li sam Božije dete ili siroče?


Audio snimak propovedi: http://sr.cross.tv/79362


  
Beleške sa propovedi:
5 A bio je onde i jedna čovek koji je bolovao trideset osam godina. 6 Kada ga Isus ugleda kako leži i saznao koliko dugo boluje, upita ga: „Hoćeš li da ozdraviš?“ 7 „Gospodaru“ odgovori mu bolesni, „nemam nikog ko bi me, kada se voda zatalasa, spustio u jezerce, a dok ja stignem, neko je već onde pre mene.“ 8 „Ustani“, reče mu Isus, „uzmi svoju prostirku i hodaj.“ 9 I čovek odmah ozdravi, uze svoju prostirku i prohoda.


Kako razumeti ovako čudan tekst? Da li ga je uopšte moguće obraditi odjednom? Ili su događaji koji su u njemu zapisani nespojivi za jednu propoved, i trebamo govoriti o dve propovedi, ili drugi deo preskočiti? Zašto je Apostol Jovan sve ovo povezao u celinu?


Ključ za razumevanja nečeg nepoznatog jeste da otkrijemo šifru koja nam razjašnjava tekst. Čuvena je priča o dešifrovanju egipatskih heroglifa. Bilo ih je nemoguće pročitati jer su ljudi zaboravili njihovo značenje sve do otkrića Kamena iz Rozete od strane Napoleona Bonaparte. U jednom zidu pronađena je tabla koja je sadžala isti natpis na grčkom, egipatskom jeziku i heroglifima. I na osnovu imena faraona, kao početne tačke na natpisu, naučnici su uspešno dešifrovali heroglife. Sve što im je trebalo jeste početak, šifra za razumevanje. Nekoliko reči su omogućili dešifrovanje heroglifa. A koje reči nam pomažu da razumemo ovaj tekst? Šta povezuje sve u celinu. Princip koji primenjujemo kada čitamo Sveto pismo jeste da Pismo tumači Pismo, da kada nam nešto nije jasno pogledamo u druge delove Pisma i pokušamo da nađemo odgovor. To sam uradio i za ovaj tekst i ono što je meni povezalo sve u celinu, iako ne mogu da tvrdim da je to Jovanova namera, jeste stih iz Jevreja – „A bez vere je nemoguće Bogu ugoditi, jer ko mu pristupa mora da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže.“ Jevrejima 11:6. Vidimo da ako želimo doći do Boga, uspostaviti komunikaciju sa Njime, nešto doživeti da moramo verovati da On postoji, da je Bog i da nagrađuje one koji ga traže tj da naše traženje njega ima posledice. Kako se to odnosi na današnji tekst? Prvo pitanje je.
Da li Isus provocira?
Današnji tekst se dešava u mestu koje se zove banja Vitezda, pored Jerusalima. Nije sigurno da li je to bila istina (jer Isus ne osporava tu izjavu), ili je u pitanju legenda, ali postojalo je verovanje da anđeo silazi u banju, muti vodu i onaj koji prvi uđe u vodu biva isceljen. Isus pored vode susreće čoveka koji je nepokretan. Nema nikoga da mu pomogne nego leži na obali nemoćan, nadajući se čudu ali ne znajući kako će to čudo da se desi. Očigledno može da puzi, ali je prespor. I videli smo u tekstu da ga Isus isceljuje. I ovome ćemo se kasnije vratiti.
Sada ono što je značajno jeste da mu Isus kaže – uzmi svoju ćebe, krevetninu i idi. Ne predstavlja se, ne objašnjava ništa samo ga šalje sa jasnim uputstvom - uzmi svoje ćebe ili na čemu je već spavao i idi. I čovek kreće i pokreće ceo niz sukoba. Taj dan je bila subota i takav postupak nošenja krevetnine je bio nezamisliv za fariseje, to je bio rad, selidba a oni su smatrali da subotom čovek mora potpuno da miruje. Pitanje koje se postavlja je - zašto Isus to čini, zašto traži da ovaj nisi svoj krevet? Možda Isus nije znao običaje? Istorijski podatci nas upućuju da je Isus odrastao sa farisejima, da su njegova braća po Mariji, a posebno Jakov bili fariseji. On zna kako oni misle. Zato, pošto ih dobro poznaje, ja lično mislim da Isus ovde namerno provocira raspravu želeći da ukaže na propuste fariseja.
Mislimo da hrišćani trebaju uvek biti oprezni, ne provocirati ljudske reakcije, da slučajno neko ne bi reagovao na nas. Kada se govori o hrišćanima zamišljamo ih kao slabe, nežne, feminizirane. Međutim nekada je jedini način da se ukaže na lošu situaciju, problematično ponašanje, da svojim ispravnim ponašanjem isprovociramo nečiju reakciju, kao što Isus, slobodno to možemo reći provocira svađu ovde. Ne trebamo se bojati ako je nešto ispravno
A ključni propust koji Isus želi da ukaže jeste to da oni revnosno proučavaju Pisma, Bibliju, Božiju reč da nađu život večni a propuštaju da vide odgovor. Opterećuju se detaljima zakona ali propuštaju da vide njegovu svrhu. Kao u ovom događaju, primetite na čemu je njihov fokus. Isceljena je osoba koja je 38 godina bila nepokretna, koju su sigurno znali i videli, ogromno svedočanstvo i čudo, a šta je njihov fokus – što nosiš to ćebe?! Promašuju suštinu. Gledaju u Reč ali promašuju da pronađu suštinu. I to im Isus kaže – u 39-40 stihu. Šta to znači? Na kratko ću vas podsetiti na ulogu zakona ili Starog zaveta- šta smo govorili da je uloga SZ? Pedagog koji nam ukazuje na našu nesposobnost da zadovoljimo Boga. Uz sve to u SZ se prepliće i poruka o Isusu koji je rešenje, nejasna, skoro skrivena za ljudski um, ali prisutna. 
Kada učim decu, nekada ne znaju da se izraze, ali kada im ja obasnim oni mi odgovore "pa to sam znao, samo nisam znao kako to da kažem". Znate taj osećaj. E o tome se radi, priča je bila tu, ali nejasna, sve dok se Isus nije pojavio, i sada može da se vidi. On je tu. Odgovor je došao. On je Isus Hristos. A oni to ne žele da prihvate. Ne da ne vide, vide, jer činjenice su tu, nego ne žele da vide.
Iskustvo nam pokazuje da ljudi retko odbace Isusovu poruku jer je ne vide, problem je da ne žele da je prihvate. Jer prihvatiti Njegovu poruku znači doneti neke odluke, odreći se nekih stvari, promeniti način razmišljanja. I lakše je doneti odluku u umu, ja to ne želim da verujem… nego prihvatiti svoju slabost. Fariseji to ne mogu da učine. Oni poznaju pismo, ali ono šta im Isus ukazuje im smeta. Doživljavali su sebe kao heroje, a sada im tamo neki seljak govori da to nije dovoljno. Ko je on da im kaže, pa oni su studirali kod nogu Gamaliliovih? Najvećih učitelja? I oni su revnosni, zaslužuju Božiju naklonost a on im kaže nije dovoljno. I prvo pitanje koje nam se naće u ovom tekstu jeste - da li sam ja takav? Da nisam zbog ponosa spreman da čujem šta Bog govori? 
a.       Bog postoji i ime mu je Isus Hristos
Sledeće pitanje je šta je kamen spoticanja za fariseje? Kamen spoticanja je to ko je Isus Hristos. 18 stih. Razumeli su njegove reči, da se izjednačio sa Bogom. Ali Isus ide i dalje, nastavlja. Pogledajmo stihove. 
Prvo primetite da se Isus izjednačava sa Bogom i da zapravo govori da je On Bog. Nema razdvajanja Oca i Sina, njihove uloge se prepliću, nadopunjavaju. Isus je Bog. I samo kao Bog nas spasava. Na drugom mestu tvrdi, ako ne poverujete da Ja jesam, da sam Bog, nećete videti Carstva nebeskog - Jovan 8:24. Prvi preduslov spasenja jeste da prihvatimo Hrista kao Boga. To radimo i na učeništvu, to je prva tema koju je svako oda vas morao da nauči - da bi se čovek spasao, doživeo Boga mora verovati da Bog postoji, ali Pismo nam pokazuje da mora verovati da je Isus Bog.
 Drugo ovakvi stihovi nam ukazuju na Trojstvo. Jer u tekstu se vidi da se radi o dve osobe – Ocu i Sinu. Ne jednoj osobi, nego dve – jer Isus pravi razliku između sebe i Oca. Otac šalje sina, sin dolazi … Duh se u ovim stihovima ne pojavljuje, ali u drugim da. Često nam kažu da verujemo u tri Boga, i da teologija Svetog Trojstva govori o tri Boga. Ljudi koji to govore u načelu ne razumeju poruku, jer se ne radi o tri Boga, nego u Troje koji su jedan Bog.
U pitanju je potpuno preplitanje. Oprostite mi sada vi koje ne interesuje teologija. Na kratku bi vam objasnio zašto je Trojičnost nužnost (ova tema će biti obrađena u posebnom blogu, ako vas interesuje poslušajte snimak).
Bog je više od našeg ljudskog shvatanja, ali ON jeste ono što je objavio o sebi a ne šta bi mi želeli da verujemo. I zato ako ne verujemo da Bog postoji nema nagrade. A ovi svihovi pokazuju da ako ne verujemo da je Isus Bog nema spasenja. I to je prvi korak našeg dešifrovanja ovog teksta – rekli smo koristimo stihove iz Jevrejima – onaj koji prilazi Bogu mora verovati da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže. Stihovi nam govore o veri u Boga. 
Šta želiš da ti se desi?
 Na obali, čovek očigledno čeka izbavljenje, tu je danima, mesecima, godinama. Želi da bude izlečen zato je tu. I Isus postavlja najčudnije moguće pitanje – „Da li želiš da budeš zdrav?“ da je to neko drugi rekao a ne Isus ja bih rekao ma sram te bilo šta maltretiraš čoveka ili jesi ti lud da to pitaš… Ali Isus nije ni lud, niti bezobrazan i zato vredi da razmislimo o tim rečima. Zašto ih on pita?
Duboko verujem da je razlog da je čovek morao izraziti svoju veru jer se vera iskazuje rečima. Isus izaziva veru tog čoveka. Jer čuda se dešavaju u interakciji naše molitve i Božijeg odgovora. Zašto je to Bog tako uradio, ne znam, ali jasno vidimo kada je Isus u njegovom rodnom mestu ne može da uradi ni jedno jedino čudo, jer „ne verovaše“. Marko 6:5-6. Moram priznati da su ovo za mene jako teško razumljivi stihovi – Isus nije mogao jer ne verovaše. Ali očigledno je da je Bog povezao svoje delovanje sa našom verom, zašto ne znam, on zna.
Da bi dobili nešto od Boga mi moramo to da tražimo. Pismo u Jakovljevoj poslanici kaže „Nemate jer ne tražite…“. Osnova vere jeste tražiti. Moram da vam priznam da sam skoro presvedočen o značenju svega toga. o tome da moraš da veruješ da Bog postoji i nagrađuje one koji ga traže. Nekako sam taj deo nagrađivanja smatrao manje duhovnim, nevažnim. Ali jasno kaže – ako želiš da ugodiš Bogu ti to moraš verovati, da će Bog nagraditi tvoju veru, da će ispuniti ono što moliš od njega. To nije sebično. Da je ovaj čovek drugačije odgovorio na Isusove reči da li bi bio isceljen???? Morao je izgovoriti, tražiti.
To je mana koju uočavam u nama da ne tražimo. Kada smo bolesni ne tražimo isceljeljenje. Ovih dana molitveni lanac – koliko se nas prijavilo… Ili kada je poziv na molitvu ne izlazimo napred, ne zato što nemamo problema. Koliko samo puta sam čuo komenare da ljudi kažu ma sramota me je, ili slične komentare. Nemate jer ne tražite! Mogao je i čovek reći „Isuse ti imaš pametnije poslove“
 Pogledacemo video pa ćemo završiti: http://www.youtube.com/watch?v=2Z6gj_t0y6c
Problem koji često imamo jeste mentalitet siročeta. Primetite ovog čoveka, on je bio kao siroče, odbačen, usamljen, nije imao nikog oko sebe da mu pomogne, izgubio je nadu. Očaj čoveka koji je ostavljen. I Isus ga tu susreće. Odgovara na njegovu potrebu. Mi često razmišljamo kao siročad a ne kao deca Božija.
(u pitanju su grube beleške napravljene pre propovedi. u samom propovedi ima mnogo dodataka, misli koji su rezultat trenutne inspiracije. zaključak propovedi je takođe moguće čuti na audio snimku)





Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...