Rasprave o Božiću ili tugovanje nad situacijom!!!

Rasprave o Božiću ili tugovanje nad situacijom!!!

Pratim na fejsu rasprave o Božiću. Da li slaviti Božić ili ne? Da li je to praznik zasnovan na Svetom pismu ili je paganski praznik koji se ušunjao u crkvu? Većini ljudi koji ne čitaju Sveto pismo potpuno besmislena priča – za njih je Božić jedan od najsvetijih praznika hrišćana. 

Sa druge strane, za mnoge, koji žele svoj život da izgrade na temelju onoga što piše u Svetom pismu, koji su svesni mnoštva pogrešnih verovanja koja su unakazila hrišćansku veru (magijskih rituala, paganskih bogova pretvorenih u hrišćanske svece, grčke filosofije kao osnove tumačenja Svetog pisma…) to nije ni malo jednostavno pitanje.

Beređi Dušan Bera
Koristim ovaj tekst kao najavu sledeće serije na Teologiji uz jutarnju kafu - Zašto slaviti praznike. Serija počinje 27.11.2018. svakog utorka u 9.30 na Facebook i Youtube. Potražite i pratite

Tugovanje nad situacijom


Prijatelj, pastor,  stavio je svoj komentar o Božiću na stranicu i posle tri sata je imao preko sto komentara, više nego na bilo koju drugu temu. U svim raspravama video sam puno strasti, međusobnog nerazumevanja, namernog ili slučajnog vređanja…  

Povremeno sam i sam bio u iskušenju da se i sam uključim. Srećom mudriji sam, puno puta sam se opekao i kajao posle rasprava na fejsbuku,  izbegavam to…

Zašto volim Božić?

Lično jako volim Božić i obavezno ga obeležavam. Za Božić me vežu najlepše uspomene mog detinjstva; na božićni dan, 1993 godine sam prvi put ušao u crkvu; a na drugi dan Božića, 1998. dao sam obećanje svojoj voljenoj ženi da ću biti sam njom i u dobru i u zlu, i u radosti i u žalosti… 

Kao porodica za Božić smo razvili ceo porodični ritual, jedan od događaja u godini koji našoj deci najviše znači, gde proslavljamo Isusov rođendan i razgovaramo o svemu što smo kao porodica doživeli u proteklih godinu dana… Volim Božić!!!

Sa druge strane razumem i komentare ljudi koji prepoznaju mnoge mane ovog praznika, i jako cenim njihovo mišljenje. 

Koje činjenice govore protiv Božića?


5 činjenica protiv Božića

Činjenice stoje: 
1. Koreni Božića su u proslavi Rimskog praznika nepobedivog Sunca (znači koreni su paganski, dok su Hrišćani tvrdili da je Hristos jedino  Nepobedivo sunce i da je legitimno da preuzmu ovaj praznik); 
2. Postoje mnogi običaji u našem narodu koji nemaju nikakve veze sa hrišćanstvom nego su deo stare, paganske, Slovenske religije. Mnogi rituali su magijski po poreklu i neprihvatljivi za hrišćane; 
3. Potrošački karakter praznika – Božić je jedan od najboljih marketinških trikova (milijarde se troše u toku ovog praznika, ne vodeći računa o onima koji nemaju); 
4. Deda mraz – savršen Koka-kolin marketinški trik, priča nastala radi reklamiranja soka (tridesetih godina prošlog veka, Koka-kola je prefabrikovala priču o svetom Nikoli i nastala je priča o Deda mrazu), a koja je postala za mnoge sastavni deo kulture proslavljanja Božića; 
5. Prejedanje i napijanje – toliko ne spojivo sa hrišćanskim karakterom praznika da neću ni da pišem o tome… Pitanje za pitanjem, potpuno legitimno.

Pesma kao dodatni argument protiv/ili za

Ovih dana slušam pesmu „I heard the bells on Christmas day“, od grupe Casting Crowns. U rečima pesme prepoznajem odgovor na pitanja (izvinjavam se zbog nepreciznosti prevoda):




Čujem zvona na božićni dan
(I heard the bells on Christmas day)

Stare, poznate božićne pesme
(Their old familiar carols play)
Blage i mile reči koje se ponavljaju
(And mild and sweet their songs repeat)
Mir na zemlji i dobra volja među ljudima.
(Of peace on earth good will to men)


I zvona zvone
(And the bells are ringing)
Kao hor ona pevaju
(Like a choir they're singing)
U srcu ih čujem
(In my heart I hear them)
Mir na zemlji, dobra volja među ljudima
(Peace on earth, good will to men)


I u očaju saginjem moju glavu
(And in despair I bowed my head)
Nema mira na zemlja ja kažem
(There is no peace on earth I said)
Jer mržnja je velika i ruga se pesmi
(For hate is strong and mocks the song)
Pesmi o miru na zemlji i dobroj volji među ljudima.  (Of peace on earth, good will to men)


Tada zazvone zvona glasnije i dublje
(Then rang the bells more loud and deep)
Bog nije mrtav, niti On spava
(God is not dead, nor doth He sleep)
Zli će pasti a pravda preovladati
(The wrong shall fail, the right prevail)
Sa mirom na zemlji i dobrom voljom među ljudima.
(With peace on earth, good will to men)


Zvona zvone svoju pesmu
(Then ringing singing on its way)
Svet se okreće od noći ka danu
(The world revolved from night to day)
Glas, zvonca, uzvišeno pevanje
(A voice, a chime, a chant sublime)
Mir na zemlji, dobra volja među ljudima
(Of peace on earth, good will to men)


Da li čuješ zvona koja zvone?
(Do you hear the bells they're ringing?)
Anđeli pevaju o tome
(The life the angels singing)
Otvori svoje srce i čuj zvona na Božićni dan
(Open up your heart and
 I heard the bells on Christmas day)Stare, poznate božićne pesme
(Their old familiar carols play)
Blage i mile reči koje se ponavljaju
(And mild and sweet their songs repeat)
Mir na zemlji i dobra volja među ljudima.
(Of peace on earth good will to men)



Zašto slaviti praznik? - razlozi za

Sam praznik u svojoj poruci, sadržaju proslavlja jedan od najlepših događaja istorije – rođenje Hristovo.  Datum možda nije tačan (Isus je verovatno rođen u jesen ili rano proleće), ali obeležava događaj u koji se slila nada ljudskog roda. 

Starac Simeon, po rođenju Hristovom izgovara reči: „Sad otpuštaš slugu svoga, Gospode, po reči svojoj, s mirom; jer oči moje videše spasenje tvoje; spasenje koje si pred svim narodima spremio, svetlost da narode obasjavaš, u slavu naroda tvoga Izrailja“ Ev. po Luki 2:29-32. Simeon se raduje, jer je u rođenju Isusa Hrista počeli ostvarivanje nade čovečanstva, spasenje za svakog ko veruje…


Sa druge strane u pesmi je naglašeno da mira nema. Da se mržnja ruga pesmi. Da je sve izokrenuto! Baš kao što mnogi posmatrajući Božić i sami zaključuju – nešto tu ne štima! No to samo ukazuje na ogroman potencijal ljudi da izokrenu sve što je dobro, a ne da je nešto pogrešno samo po sebi. 

Ljudi su uništili i sami sebe, i Zemlju koja im je poverena, religijske vođe su razapele Isusa… i možemo nabrajati dalje, i dalje spisak ljudskih grešaka, i u tom nabrajanju doći i do toga kako ljudi danas slave Božić.

Ali Bog nije mrtav, i On ne spava! 

Šta je istina o Božiću?

Istina iako je zamagljena i dalje svetli. 

Istina da je Isus Hristos došao u obličju čoveka na ovu zemlju, da je postao čovek radi nas, da nas spasi, i da je u tom telu umro na krstu. 

Istina je da je u tom istom telu (doduše transformisanom) i vaskrsnuo i vaznet i da danas sedi, u tom istom telu, sa desne strane Božije. 

Istina je da nije to telo odbacio kao prljavu haljinu, nego ga je posvetio. 

Istina je da je time uzdigao i nas ljude ponovo u mogućnost odnosa sa Bogom. 

Istina je da sada imamo Prvosveštenika koji nas može razumeti, jer je bio jedan od nas (Jevrejima poslanica), prošao kroz borbe i boli. 

I to slavimo u Božiću, ne deda mraza, ne kupovinu, ne poklone, ne nepobedivo sunce, ne paganske običaje – slavimo Vaskrslog Hrista, koji je Poklon nad poklonima, Nepobedivo Sunce koje razgoni mrak naše duše, Silnog Boga koji je stvorio ovaj svet a ponizio se da postane jedan od nas. To je sila Božija!
Beređi Dušan Bera

Da li pratite moju emisiju Teologija uz jutarnju kafu? Ako ne pogledajte poslednju emisiju. Ujedno najavljujem celu seriju emisija na ovu temu, gde ću razmišljati o različitim aspektima Božića... Pratite. 




1 коментар:

  1. Pratim na fejsu rasprave o Božiću. Da li slaviti Božić ili ne? Da li je to praznik zasnovan na Svetom pismu ili je paganski praznik koji se ušunjao u crkvu? Većini ljudi koji ne čitaju Sveto pismo potpuno besmislena priča – za njih je Božić jedan od najsvetijih praznika hrišćana. Sa druge strane, za mnoge, koji žele svoj život da izgrade na temelju onoga što piše u Svetom pismu, koji su svesni mnoštva pogrešnih verovanja koja su unakazila hrišćansku veru (magijskih rituala, paganskih bogova pretvorenih u hrišćanske svece, grčke filosofije kao osnove tumačenja Svetog pisma…) to nije ni malo jednostavno pitanje.

    ОдговориИзбриши