уторак, 29. новембар 2011.

Avet kritikovanja!


Suočiti se sa kritikom na zdrav način
Anđeli su, u Božićnoj noći, pevali: „Slava Bogu na visini, a na zemlji mir ljudima koji su po Njegovoj volji.“. Lujo Bakotić isti stih prevodi sledećim rečima: „...a na zemlji mir i dobra volja među ljudima“. Pitanje koje mi se nemeće jeste: Zašto baš takav blagoslov? Zašto je naglašen mir? I na koji mir anđeli misle? I da li je u pitanju samo mir sa Bogom?
Dok razmišljam o navedenim stihovima, u misli mi dolaze reči iz 133. Psalama: „Gle kako je lepo i krasno kad su braća zajedno, ... Tu je Gospod utvrdio blagoslov i život za navek!“. Bog je utvrdio svoj blagoslov u zajednici braće i sestara, u bliskim odnosima, u „dobroj volji među ljudima“.

Takođe mi dolazi u misli, da je Isus govoreći o molitvi, rekao: „Ako se dva od vas slože na zemlji da se za što mole, daće im Otac moj koji je na Nebesima“ (Matej 18:19.). Razgovarajući sa ljudima, često se susretnem sa pogrešnim stavom da ovaj stih govori o umnožavanju molitvene snage, kao da ja imam određeni potencijal, i druge osoba svoj potencijal, i udruženi smo mnogo jači. Hristos ne govori o tome. Razlog ispunjenja molitve i izlivanja blagoslova jeste sloga. Bog blagosilja slogu u molitvi i zato je zajednička molitva toliko snažna.
avet kritikovanja

I da se vratim u pesmu anđela. Naš Gospod se utelovio kako bi nam omogućio spasenje, postao je sluga da mi ne propadnemo, ali ne samo radi toga. U Filipljanima 2:4-11 u odi Hristovom delu i utelovljenju, stihovi nas pozivaju da zauzmemo isti stav u odnosima kao i Hristos: umesto da gledamo svoje interese, da gledamo i interese drugih oko nas, a posebno braće i sestara. Neko je rekao da obraćenje Bogu podrazumeva obraćenje i božijem, tj. obraćenje njegovoj deci. „Jer ko ne ljubi brata kojeg vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi.“ (I Jov. 4:20).
Ditrih Bonhofer, u knjizi „Zajednički život“ je napisao: „Zahvaljujemo Bogu za ono što nam je učinio. Zahvaljujemo Bogu što nam daje braću koja žive u njegovom pozivu, u njegovom oproštenju i u njegovom obećanju. Ne bunimo se zbog onog što nam Bog ne daje, već zahvaljujemo Bogu za ono što nam daje svaki dan. Zar nije dovoljno to što nam je dano: braća, koja u grehu i nevolji trebaju ići s nama i s nama živjeti u blagoslovu njegove milosti. Postoji li dan, pa bio on i u onim teškim i nevoljnim vremenima kroz koje prolazi hršćansko bratstvo, u kome je Božji dar manji od ovog neshvatljivo velikog? Ne moramo li zahvaljivati i za to što i brat i ja stojimo u istoj Božjoj praštajućoj ljubavi u Isusu Kristu, kada grijeh i nerazumijevanje opterećuju zajednički život?“. Božija porodica je jedan od najvrednijih poklona koje smo dobili uz spasenje i proslavimo zajednicu u toku Božića.
U isto vreme dok ovo pišem i razmišljam o zajednici, suočio sam se sa kritikom (kako osnovanom tako i neosnovanom) i to je za mene bilo bolno iskustvo. Ma koliko da smo svesni da je kritika neminovna, uvek nas iznenadi kada dođe u naš život. Kritiku često doživljavamo kao napad na našu ličnost i zbog nje smo spremni da pokvarimo odnose, da budemo nezadovoljni, suprotni od onoga što Bog želi za naš život, suprotno od poziva u I Jovanovoj 4:20 koji sam citirao.
Cilj pisanja ovog članka jeste da u Božićno vreme, proslavim odnose u koje nas je Bog pozvao, a najznačajniji način proslavljanja koji mi pada na pamet jeste naučiti kako ih popraviti i kako se suočiti sa kritikom kada ona dođe u naš život.
Saveti koje navodim su iz materijala po imenu „Ekvip“, koji sam, hvala Bogu, po Njegovoj promisli, tih dana sam morao da čitam, ni ne znajući da ću u njemu pronaći savete koji su mi pomogli i za koje se nadam da će pomoći i vama.
Kada se nađeš u situaciji kada si kritikovan/a seti se sledećih saveta.
·   Pravi razliku između konstruktivnog i destruktivnog kriticizma.
Kritika, ma koliko da je bolna, nije uvek napad na nas, kao ličnost. Često ljudi koji nam govore stvari koje nam se ne dopadaju, jesu dobronamerni i žele da nam pomognu. Takođe, ti ljudi su često glasnici Božiji, poslati da nas opomenu pre nego napravimo neku štetu u našem životu.
Sa druge strane kritičari mogu biti i zlonamerni, ljudi koji govore kako bi nas povredili. Pre nego što reagujemo ispitajmo šta stoji iza kritike. Ako je pozitivna, prihvatimo je i zahvalimo. Ako je u pitanju zlonamerna, ispitajmo da li u njoj ima istine, i ostatak bacimo u smeće.
·   Shvataj Boga ozbiljno, ali sebe ne doživljavaj preozbiljno.
Ponos je velika prepreka u odnosima, sprečava nas da vidimo istinu. Čini da  mislimo da smo nepogrešivi. Kritika je lek za ponos, ruši naše lažne tvrđave. Samo Bog je nepogrešiv. Zato naučimo da se smejemo našim greškama, nije svet propao ako smo pogrešili.
·   Gledaj iza kritike i vidi kritičara. Šta stoji iza njihovog kriticizma?
Često nas ljudi prozivaju iz sasvim drugih razloga od onih koji govore. Napadaju nas, a problem je njihov otac, majka, učiteljica... na koje ih mi podsećamo. Kada razumemo motive ljudi, lakše nam je da se nosimo sa njihovim rečima.
·   Shvati da su i dobri ljudi meta kritike.
Ne možeš izbeći kritike. Čak je i Isus bio kritikovan. Neslaganja među ljudima su prirodna, neminovna. Nastaju iz naše različitosti. Imamo različite navike, vaspitanje, obrazovanje, karaktere. Iz naše različitosti dolaze sukobi ali i najveće pobede, kada naučimo da radimo zajedno.
·   Drži se psihički i duhovno u formi. Ostani jak za takve napade.
Hrišćanin mora da bude uvek spreman. Ako nismo spremni, blizu Boga, srušiće nas svaki vetar kritike. Biti blizu Gospoda je osnova snage. Gradimo život na tome kako nas Bog vidi, a ne ljudi.
·   Nemoj samo da vidiš kritičara, već sve prisutne. Nemoj da te jedna osoba sruši dole.
Nekada smo u opasnost da od drveta ne vidimo šumu, jer nam jedno stablo zakloni ceo vidik. U kritici, vidimo samo kritičara, čak iako je zlonameran, ali ne vidimo sve one koji se sa time ne slažu. Istražimo šta drugi misle po tom pitanju.
·   Čekaj pravo vreme da demonstriraš ispravne stvari. Dopusti Bogu da donese svetlo.
Ne žuri da se braniš. Samo ćeš povrediti sebe i druge. Sačekaj da dođe prava, od Boga dana situacija, tada reaguj.
·   Koncentriši se na svoju misiju. Menjaj greške, ne misiju.
Ne dopusti da te kritika pokoleba u tvom pozivu. Priznaj grešku, promeni je, ali nastavi da služiš tamo gde te je Bog pozvao da budeš.
         Primenom ovih metoda suočićemo se sa kritikom mnogo spremniji, a kroz naše odnose ćemo proslaviti i Boga čije utelovljenje proslavljamo ovih dana. 


Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:
1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada. Ako čitate ovaj blog preko mobilnog uređaja, morate prvo da pređete na web verziju (obično se nalazi dugme za prelazak na kraju teksta). 
2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu... Na taj način dobijaćete obeveštenja o novim tekstovima ili video preko mejla. 
3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta.

субота, 26. новембар 2011.

Kako vežbati svoju pobožnost?



Apostol Pavle kroz svoje pismo Timoteju (I Timoteju 4:7b) upućuje svima nama izazov: „Vežbaj se u pobožnosti“. Na pitanje šta to znači, najčešći odgovor koji sam dobio jeste da je vežbanje pobožnosti praktikovanje „dnevne pobožnosti“ ili kako to nazivamo „tihog časa“ – vreme koje svaki dan odvajamo kako bi smo čitali Sveto pismo i molili se. Takav odgovor ima određenu vrednost, „tihi čas“ jeste značajan deo našeg evanđeoskog nasleđa i element izgradnje odnosa sa Bogom, međutim, vežbati pobožnost je mnogo više.

уторак, 22. новембар 2011.

Bugarski zatvori ili o sili koja menja živote!



Otvoreni zatvor "Loveč" kod Velikog Trnova
U toku prošle nedelje (16-19.11.2011) pružila mi se posebna prilika da kao nacionalni koordinator za Alfa kurs posetim zatvore u Bugarskoj. Posetili smo četiri zatvora različitih nivoa sigurnosti (od zatvora maksimalne bezbednosti do otvorenih zatvora (koji jedva da i liče na zatvor)) – Velika Trnova, Plovdiv, Centralni zatvor u Sofiji i zatvor u Samuranovu. Posete su bile organizovane od strane Alfa Bugarska i Ministarstva pravde Bugarske. Ja sam bio samo deo delegaciju u kojoj su bili i predstavnici Rumunije, Švajcarske i Alpha International iz Londona. Cilj posete je bio da se upoznamo sa time kako funkcioniše Alfa kurs u Bugarskim zatvorima.
Šta je Alfa kurs? Alfa kurs jeste biblijski zasnovan kurs koji obrađuje osnovne teme hrišćanske vere. Razvijen je u Londonu, u crkvi Holy Triniti Bromton. Na kursu se obrađuju teme: Zašto je Isus Hristos umro, ko je on, kako da se molimo, da čitamo Sveto pismo, da li Bog isceljuje danas i slične teme… na dinamičan i interesantan način. Alfa kurs se koristi u preko sto zemalja u svetu, i koriste ga sve hrišćanske crkve (i Pravoslavni i Rimokatolički i Protestantski vernici).
Ispred zatvora (deo delegacije)
Šta očekivati od posete zatvorima? Iskreno, nisam imao ideje, prijalo mi je malo avanture, a i radoznalost je bila tu. Pretpostavljam da mi je zato doživljaj i bio snažan. U prvom zatvoru, u Velikom Trnovu, dočekala nas je upravnica zatvora, socijalni radnici i pastor Evanđeoske crkve koja radi Alfa kurs u zatvoru. Svako od njih je imao nešto da kaže, i dok su oni govorili moje oduševljenje je raslo. Od pastora sam znao šta da očekujem i bio sam zahvalan zbog njegove vernosti i delovanja u zatvoru, ali prava stvar je bila priča upravnice i socijalnog radnika.
Pri ulasku u zatvor
Dok sam ih gledao kao da sam se vratio u doba komunizma. Stari kadar, ateisti, materijalisti. U početku su pustili hrišćane u zatvor zato što su morali da ih puste zbog zakona. Naučili su oni da hrišćani budu u zatvorima ali kao kažnjenici u vreme verskih progona od strane komunista, ali ne i da ih dožive kao saradnike. No morali su da otvore vrata i doživeli iznenađenje. Govorili su nam o promeni u životu zatvorenika pod uticajem evanđelja, o zatvorenicima koji se više ne vraćaju nazad, o promeni atmosfere u zatvorima, o smanjenju agresivnog ponašanja… o prepunim bogosluženjima na sastancima crkava u zatvorima. Ljudi koji ne veruju u silu evanđelja su svedočili o istoj.
Ekipa: Srbi, Švajcarac, Bugari, Rumuni
Interesantna je bila i anegdota koju nam je ispričao pastor. Zatvor u kome radi Alfu je zatvor u koji su smešteni sitni prestupnici i zatvorenici koji su na kraju odsluženja kazne. Tipično je da su svi „nepravedno optuženi“, barem oni tako kažu. Na sredini kursa desi se neverovatna promena: „stvarno sam i zaslužio da budem ovde“.
Sledeći zatvor je bio zatvor maksimalne sigurnosti u Plovdivu. Ulazimo u Pravoslavnu kapelu a sve grmi od slavljenja Boga, zatvorenici pevaju o Osloboditelju. Slušamo njihove životne priče, kako je Bog iskoristio Alfa kurs da ih dovede do slobode, do Isusa Hrista. Upravnik zatvora svedoči: „Pre par godina ja bih rekao da je nemoguće da ljudi koji se nalaze u ovom zatvoru pevaju o Bogu i veruju u Boga“ i opet priča o promeni u životima zatvorenika.
 I tako od zatvora do zatvora, ista priča o Božijoj slavi. Priča o Bogu koji i na mestu najvećeg očaja donosi večnu nadu, i na mestu bez slobode donosi slobodu u ljudske živote. Nekada kažemo „čudni su putevi Gospodnji“ ali mislim da je adekvatnije „čudni su putevi ljudi“ da moraju da dotaknu dno kako bi se okrenuli Bogu. Hvala Bogu da je milostiv, da nas i u takvim momentima prihvati i spasi i od zatvora učini mesto nade i spasenja. 
Ali ono što mi je bilo najznačajnije jeste potvrda hrišćanstva od strane onih koji ne slede Hristov put, upravnika, radnika, čuvara... Videli su promenjene živote! Davno je još rečeno da su hrišćanski životi najjača reklama (ili anti reklama) za Hrista. Još je Tertulijan svedočio da je „krv mučenika seme crkve“, jer su pagani gledajući veru mučenika i sami poverovali.
Sa druge strane postavljalo mi se i pitanje, pa kako ti „upravnici“ i sami ne prihvate poruku Spasenja? Šta ih sprečava, pa zar ne vide očite primere promene? Ljudi koji su bili "nepromenljivi", sada su slobodni. Pada mi samo jedna reč na um – „oholost“. Mislim da njihove misli idu sledećim putem - „Ovi zatvorenici su otpad, njima jedino „ovo“ može pomoći, a ja nisam loš, ja sam dobar, meni to ne treba.“, često sam susretao takve stavove. Moj odgovor je – ako nešto može promeniti narkomana, kriminalca koga ništa drugo nije moglo promeniti (ni psihoterapija, ni socijalni radnici, ni kazna…) a promenila ga je poruka Isusa Hrista, pa zar to ne ukazuje na veličinu Hristove istine? Zar je moguće da nešto što nije istina tako silno deluje, da promeni onoga koga niko drugi i ništa drugo nije moglo promeniti? Ako evanđelje deluje na kriminalce, pa zar neće pre doneti nadu, radost onima koji nisu toliko duboko pali?
Razgovarajući sa ljudima o promenjenim životima bivših narkomana često čujem komentar da je njima bilo potrebno da nešto veruju, da nije suština u Spasenju Hristovom, nego samo u verovanju u nešto. Koliko nerazumevanje! Pa ni psihijatri i terapeuti im nisu mogli pomoći, ni jedno drugo verovanje osim u Hrista vaskrslog. Nije istina da samo vera pomaže, pomaže vera u Isusa Hrista. To sam puno puta svojim očima video.
Klaiv Luis (poznatiji po delu Narnija, inače plodonosan hrišćanski pisac) je dobro rekao: “Ako je hrišćanska vera lažna, ona nema nikakvog značaja. Ali, ako je istinita, neuporedivo je važna. Jedino što ne može da se kaže, jeste da ona ima umereni značaj.” A ako vera u Hrista može promeniti život kriminalca onda se ne može reći da nema nikakav značaj. Sila koja može promeniti smer nečijeg života, od zla okrenuti na dobro, ne može biti beznačajna. Kada bi samo ljudi otvorili svoje oči!!!

понедељак, 21. новембар 2011.

Jošua sin Navinov 7 poglavlje - propoved: "Da li posle pobede uvek sledi poraz?""



Audio snimak propovedi: http://sr.cross.tv/74622


Beleške sa propovedi:

Tekst koji smo čuli pokreće interesantne misli. Ako se sećate tekstova koje smo do sada obrađivali Božiji narod je uglavnom doživljavao uspeh. Doživljavali su čudo za čudom a sada odjednom poraz. Ne nastavlja  se serija uspeha nego u momentu kada najmanje očekuju Jevreji su poraženi. Da li je u današnjem tekstu oslikano prokletstvo ljudskog roda, da u našim životima posle uspeha uvek mora doći poraz.
Mika Antić, razmišlja o tom problemu u sledećoj pesmi:

петак, 11. новембар 2011.

Gde grešim?


Gde grešim?
Lista od sedam razloga zašto pojedinci neuspešno završe rehabilitaciju (misli se na rehabilitaciju u Rehabilitacionim centrima za zavisnike). Lista je preuzeta iz Kursa oporavka koji koristim u Centru "Duga" 

  1. Nismo u potpunosti odradili neki od korak
Postoji iskušenje da se kroz korak prođe suviše brzo. Bog nije u žurbi, stoga usporite malo i pustite Njega da radi. Ovaj program je proces a ne trka! Korak 1 je osnovni korak i problem se najčešće nalazi upravo u tom koraku (priznanje da smo u problemu).
 „Pošto živimo u Duhu, ostanimo da koračamo u Njemu“ Galatima 5:25

  1. Nismo u potpunosti predali svoju volju i svoj život Bogu na staranje
Možda mi verujemo Bogu u velikim stvarima, ali još uvek smatramo da sami možemo da rešimo male. Bog traži sve i dok ne dobije sve to neće funkcionisati.
„Verujte Bogu iz sveg srca; ne pokušavajte da dokučite neke stvari sami. Slušajte Božiji glas u svemu što činite, i gde god da idete; On je taj koji će vas sačuvati na pravom putu.“ Izreke 3:5-6

  1. Nismo u potpunosti prihvatili Isusovo oproštenje u našem životu.
On je možda oprostio drugima ali mi mislimo da su naši gresi jako veliki. „Znam da Isus njih voli i oprašta im, ali meni? Nisam siguran.“ Dok god se nalazimo na mestu gde ne možemo oprostiti sami sebi mi ćemo biti „zaglavljeni“. Ovo je jedna vrsta duhovnog ponosa i samosažaljenja koje nam govori: „ Božija ljubav i milost  nisu dovoljno veliki da bi se borili sa moji grehom“. Sa vedrije strane gledano to je nešto drugo što možemo staviti u naš dnevni inventar i izviniti se za to!
„...ako priznamo svoje grehe – očistimo svoju dušu od njega- On nas neće izneveriti; on će biti veran sebi. On će nam oprostiti naše grehe i očistiti nas od svih zlodela.“ I Jovanova 1:9
  
  1. Nismo uspeli da oprostimo onima koji su nas povredili.
Opraštanje može biti teško i to je nešto što jednostavno ne možemo u svojoj snazi. Ovo je duhovni čin i moramo da tražimo od Duha Svetoga da nas osposobi da pustimo boli i povrede iz prošlosti. Sve dok mi nismo sposobni da oprostimo mi ćemo u sebi nositi neprijateljstvo. Mi nećemo znati u potpusnosti šta znači biti slobodan.
 „Stoga budite čvrsti u veri. Patnje neće trajati večno. Nije daleko momenat u kome će nas velikodušni Bog koji ima predivne planove za nas u Hristu- večnih li i slavnih planova!- sastavti zajedno i postavi na svoje noge zauvek.“ 1. Petrova 5:10-11
  
  1. Plašimo se promena
Obeležje našeg života još uvek može biti strah- strah od promašaja, strah od odbacivanja, strah od toga da ćemo opet biti povređeni, strah od nepoznatog.
„Ne paniči. Ja sam sa tobom. Nema razloga za strah jer ja sam tvoj Bog. Daću ti snagu. Pomoćiću ti. Stalno ću te držati, čvrsto u svojoj ruci.“ Isaija 41:10
„Stoga nas Bog stalno uverava ‘Nikada te neću izneveriti, otići od tebe i ostaviti te’ i zato ponosno možemo reći ‘Bog je tu, spreman da nam pomogne; ne bojim se bez obzira na sve. Ko ili šta može protiv mene?’“ Jevrejima 13:6

  1. Moramo biti voljni da preuzmemo odgovornost za prošla dela.
Moramo preuzeti odgovornost za prošle uništene odnose. Mi ne smemo racionalizovati li pravdati naše akcije. Možda su postojali dobri razlozi i druga osoba možda takođe nije bila u pravu, ali to sada nema veze.  Mi moramo preuzeti odgovornost za naš deo. Oni su odgovorni za njihov deo.
 „Istraži moj život, o Gospode, pronađi sve što je o meni; Preispitaj me i iskušaj me, da bi dobio jasnu sliku o meni; Pogledaj da li sam išta loše učinio- a onda me povedi na put ka večnom životu“
Psalam 139: 23


  1. Nismo organizovali efektivan tim podrške oko nas
Da li se redovno sastaješ sa svojim sponzorom? Kada misliš da oni mogu pomoći? Da li redovno održavaš kontakt sa drugima iz svoje male grupe? Da li imaš njihove brojeve telefona ili njihove i-mejl adrese? Da li si volontirao kao ispomoć na bilo koji način u grupi oporavka u svojoj bližoj okolini? Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja ne, to je možda mesto gde leži tvoj problem. Ako misliš da je to slučaj onda moraš uraditi sve što je u tvojoj moći da to ispraviš. Kao što, ponekad, na sastancima AA kažu, „Jedina stvar koju u svom oporavku radiš na svoju ruku je spavanje.“
"Postani mudar, hodajući sa mudrima; druži se sa budalama i gledaj kako se tvoj život raspada na parčiće“ Izreke 13:20
 „Potpuno je jasno da nas je Bog pozvao na život u slobodi. Samo se postarajte da vam ta sloboda ne bude izgovor da bi činili sve što vam je volja i uništite svoju slobodu. Radije svoju slobodu koristite da služite jedni druge u ljubavi; na taj način raste sloboda.“ Galatima 5:13
 „Stanite i posegnite ka onima koji su potlačeni. Podelite njihov teret, i na taj način upotpunite Hristov zakon. Ako mislite da ste suviše dobri za to, grdno se varate.“ Galatima 6:3

среда, 09. новембар 2011.

Ko kupi mog sina dobija sve!!!

KO KUPI MOG SINA DOBIJA SVE!

Video KO KUPI MOG SINA DOBIJA SVE: http://cross.tv/73756


Video je o bogatom Englezu, baronu Ficdžeraldu. Taj čovek je imao sina jedinca, koji je napustio očev dom i umro u dalekom svetu. Bogati otac nikada nije preboleo smrt svog sina. Ne znajući šta će sa bogatstvom koje se još i uvećavalo, ulagao ga je u vredne slike starih majstora. Kada je umro, testamentom je naložio da sve slike budu prodate. Kako je to bila sjajna kolekcija, kolekcionari i agenti raznih svetskih muzeja dođoše na aukciju. Na dan aukcije, advokat je pročitao testament pokojnika. Evo šta je u njemu pisalo: “Prva slika koja se ima prodati na aukciji je slika mog voljenog sina.” Bila je to slika nekog nepoznatog autora i ni na koji način vredna. Jedina osoba koja beše dovoljno zainteresovana da ponudi bilo kakvu cenu za tu sliku, bio je čovek koji je radio za porodicu, poznavao je momka sa slike i voleo ga. Želeo je sliku iz sentimentalnih razloga i zbog uspomena. Pošto je slika bila prodata, advokat je pročitao drugi deo testamenta: “Kogod kupi sliku mog sina, dobija sve. Aukcija je završena.” 


Apostol Pavle je napisao: “Bog, koji nije poštedeo svog sopstvenog Sina, nego ga je predao za sve nas, kako nam neće s njim i sve drugo darovati?” KO KUPI SINA DOBIJA SVE!!! Božija savršena matematika. 

уторак, 08. новембар 2011.

Jošua sin Navinov 6 poglavlje - propoved: "Dečija priča ili horor film"



Serija propovedi "Vera na delu", zasnovana na knjizi Jošue sina Navinova.

Jošua 6. poglavlje - propoved "Dečija priča ili horor film?"


audio snimak propovedi: http://sr.cross.tv/74044

Beleške:
1 Jerihon beše zatvoren i utvrđen pred sinovima Izrailjevim. Niko ne izlažaše, niti ko ulažaše. 2 Gospod reče Jošui: Eto predajem ti u ruke Jerihon i kralja njegovoga i hrabre ratnike njegove. 3 Obiđite oko grada, svi vi ratnici idite jedan put okolo grada. Tako ćeš učiniti šest dana. 4 Sedam sveštenika nosiće sedam truba glasnih pred kovčegom; sedmoga dana obići ćete okolo grada sedam puta i sveštenici će trubiti u trube. 5 Čim zatrube trube glasne, čim čujete glas od truba, povikaće ceo narod iz glasa. Tad će zidovi gradski popadati i narod će ulaziti, svaki preda se. 6 Jošua, sin Navinov, pozva sveštenike i reče im: Uzmite kovčeg saveza, a sedam sveštenika neka nose sedam glasnih truba pred kovčegom Gospodnjim. 7 A narodu reče: Idite i obiđite okolo grada, a ratnici neka idu pred kovčegom Gospodnjim.
8 Pošto Jošua govori narodu, krenuše se sedam sveštenika koji nošahu sedam glasnih truba pred Gospodom i zatrubiše u trube. Kovčeg saveza Gospodnjega pođe za njima. 9 Ratnici iđahu pred sveštenicima koji trubljahu u trube, a ostali iđahu za kovčegom. Idući trubljahu u trube. 10 Jošua dade narodu ovu zapovest: Ne vičite, da vam se ne čuje glas; ni jedna reč da ne izađe iz usta vaših do dana kad vam ja kažem: Vičite! Tada ćete vikati. 11 Tako obiđe kovčeg Gospodnji jedan put okolo grada; pa se vratiše u logor, i noćiše u logoru. 12 Sutradan Jošua usta rano, i sveštenici uzeše kovčeg Gospodnji. 13 Sedam sveštenika koji nošahu sedam truba glasnih iđahu pred kovčegom Gospodnjim. Idući trubljahu u trube. Ratnici iđahu pred njima, a ostali iđahu za kovčegom Gospodnjim. Idući trubljahu u trube. 14 Prođoše okolo grda jedanput drugoga dana.; pa se vratiše u logor. Tako činiše šest dana. 15 Sedmoga dana ustaše u zoru i prođoše okolo grada isto onako sedam puta; samo toga dana prođoše okolo grada sedam puta. 16 Pri sedmom ophodu, a dok sveštenici trubljahu u trube, Jošua reče narodu : Vičite, jer vam Gospod predade grad! 17 Grad da se uništi u ime Gospodnje, i što je god u njemu; samo će ostati u životu Rava, bludnica, i svi koji budu kod nje u kući, jer ona sakri glasnike koje bejasmo poslali. 18 Samo se čuvajte od prokletih stvari; jer ako šta uzmete od onoga što imate da uništite, navući ćete prokletstvo i pometnju na logor Izrailjev. 19 Sve srebro i zlato i posuđe od bakra i od gvožđa biće posvećeno Gospodu i ući će u riznicu Gospodnju.
20 Narod stade vikati, i zatrubiše trube. Čim narod ču glas truba, zavika iz glasa i zidovi popadoše, i narod uđe u grad, svaki preda se. Uzeše grad, 21 i pobiše kao prokleto oštricom mače sve što beše u gradu, ljude i žene, decu i starce, pa i volove i ovce i magarce. 22 Jošua reče onoj dvojici koji uhodiše zemlju: Idite u kuću one žene bludnice, i izvedite nju i sve njezine, kao što ste joj se zakleli. 23 Oni mladi ljudi, uhode, uđoše i izvedoše Ravu, oca njezina, majku njezinu, braću njezinu i sve ostale njezine, izvedoše sav rod njezin, i ostaviše ih izvan logora Izrailjeva. 24 Spališe grad i sve što beše u njemu; samo srebro, zlato i posuđe od bakra i gvožđa metnuše u riznicu doma Gospodnjega. 25 Jošua ostavi u životu Ravu, bludnicu, dom oca njezina i sve njezine, i ona osta među Izrailjcima do danas, jer sakri glasnike koje Jošua posla da uhode Jerihon. 26 Tada Jošua izreče kletvu govoreći: Prokleti da je pred Gospodom čovek koji bi ustao da prezida ovaj grad Jerihon! On će mu temelje po cenu svog prvenca nazidati i vrata mu po cenu  mezimčeta svoga postaviti. 27 Gospod bi s Jošuom i ime se njegovo razglasi po svoji zemlji.


Deca i učiteljice nedeljne škole su nam pružili uvod u današnju propoved. Kao što ste čuli govorimo danas o jednom od najpoznatijih događaja u Starom zavetu, rušenju Jerihonskih zidina. Pošto su nam oni prikazali kako se to desilo ja neću ponovo čitati tekst, samo malo da ga pojasnim.
Posle susreta sa Bogom, što smo govorili kada smo razmatrali petu glavu, događaji kreću da se razvijaju.  Videli smo zabrinutog Jošuu kao i rešenje koje mu Bog daje. Bog kaže – Jošua ja ti predajem ovaj grad u ruke. Posle toga Bog daje Jošui sledeći plan: Bog traži od Izraelaca da obilaze oko zidova šest dana i to po jedan put dnevno. Sedmog dana treba da, viču iz sveg glasa i Bog će im predati Jerihon u ruke. I odmah se postavlja pitanje zašto Bog to čini? Bog bi mogao i bez svega toga da uništi Jerihon. On ima način za to. Zašto onda ovako čudan događaj? Šta mislite?
A: OBILAZAK ZIDINA - TEST VERE
Prvo primetimo: Bog kaže Jošua ja ti dajem Jerihon. Originalna reč ide čak dalje i kaže predao sam ti Jerihon. Drugim rečima - Ti si već pobednik samo trebaš da prihvatiš ovaj poklon. Kako vidimo za Boga je posao završen. On zna da neprijatelj nema šanse, u Božijim rečima nema ni traga neizvesnosti, iako Jerihon još uvek čvrsto stoji i traži od Jošue da postupa po onome šta Bog kaže a ne šta vidi.
Drugo podsetiću vas na biblijsku definiciju vere - Zakoračiti tamo gde ne vidiš, na tlo za koje ne vidiš da ti pripada – Jevrejima 11.1. Pouzdati se u ono šta Bog kaže čak i ako nama tako ne izgleda ili se ne osećamo tako. Često pogrešno mislimo da je vera osećanje. Međutim ovaj događaj nam pokazuje da vera najčešće nema veze sa našim osećanjima. Jer Jošua se sigurno nije osećao da mu Jerihon pripada. Ispred njega su zidine. No njegova dela su bila takva da se iz njih vidi njegovo verovanje. On je poslušao Boga ma kako čudno izgledalo to što je Bog od njega tražio.
Treće: To je test vere za Izrael. Poslušnost Bogu u ovom slučaju zahteva prilično veliko samoodricanje od Izraelaca. Moraju postupiti protivno svojoj prirodi i razumu. Zašto to kažem. - na prvom mestu oni su izloženi opasnosti dok slušaju Božiju zapovest. Idu u koloni, razvučeni i neprijatelj može da izleti i da ih lakše porazi. To zna i Jošua i Izraelci. I poslušnost Bogu ovde predstavlja rizik za njihovu bezbednost.
No osim toga zamislite sebe u njihovom položaju. Obilazite zidove, u koloni, ćuteći. Kao neki čudan obred, dečija igra. I to mora da je bilo čudno za Izraelce. Verovatno su se osećali smešno, zbunjeno. Veliki ratnici koji se igraju neke čudne igre. I na kraju deranje kao vrhunac osećaja gluposti.
Kada razmišljam o tome znam da bi se ja osećao potpuno izgubljen i da bi me bilo sramota. Ja moćni ratnik, došao da osvajam zemlju, da se borim za ispravnu stvar i sada igram kolo oko nekog grada. To je bilo poniženje za Izraelski narod. Morali su da pogaze svoj ponos i da doslovno slede uputstva. iz navedenih razloga to je ispit njihove vere. Morali su da postupe protivno sebi, da hodaju po veri, ne po osećanjima.
Da je vera ključni element u ovom događaju potvrđuje nam i jedan stih iz NZ. Jevreji 11.30 – Verom padoše Jerihonski zidovi, pošto su sedam dana bili opkoljeni. Očigledno je vera ono što je bilo ključno za pobedu Jevreja. I ako posmatramo ovaj događaj mi vidimo da vera ovde nije povezana sa osećanjima nego se vera ovde sastoji u doslovnoj poslušnosti Bogu. Oni nisu morali biti oduševljeni onim što su radili nego da uprkos svemu kako su se osećali slede Boga potpuno kako im je on to rekao. I ja verujem da su Izraelci pokušali da reše ovo na neki drugi način, možda da ranije krenu ili slično da bi doživeli strahovit poraz.
I kao sumiranje ovog prvog dela hteo bih da izvučem neke zaključke koji su bitni za nas danas. Prvo smo videli da je vera povezana sa našim delima. To kaže i Jakov u njegovoj poslanici 2.14-. Tako i vera ako nema dela mrtva je sama po sebi. Drugim rečima, što se tiče Boga, vera koja se zasniva samo na rečima ili osećanjima, a koju ne prate dela, je beskorisna, i u načelu to i nije vera nego pusto kloparanje. Kao kada vetar lupa šalukatre, beskorisno, iritirajuće. Da vas malo podsetim časova hemije iz osnovne škole, setite se lakmus testa. To je onaj papirić sa kojim se određuje da li je nešto kiselina ili baza. Uzmete lakmus papirić, umočite ga u tečnost i prema boji saznate o čemu se radi. Kod nas hrišćana dela jesu lakmus test naše vere. Ako našu veru, ne prate dela, znači da i nismo ono za šta se predstavljamo da jesmo. Pre više godina učestvovao sam na konferenciji za omladinske vođe. Reči govornika Kenet Hačersona (ogromni bivši igrač američkog fudbala, sada pastor crkve) mi i dalje odzvanjaju u glavi. „Biti hrišćanin znači slediti Hristove zapovesti. Ili promeni ime ili promeni ponašanje.“ Dela su posledica naše vere. Zato pismo kaže „ko god voli Bog drži njegove zapovesti“
Dalje, to nas uči da kod Boga nema naših puteva, da nije toliko bitno šta mi mislimo nego ono što Bog kaže i šta on misli. I drugi test naše vere je baš to – da li mi u opasnosti, ili u situacijama kada nam je zbog naše vere i onoga šta drugi kažu neprijatno, kada se osećamo kao sektaši postupamo kako Bog kaže ili se priklonimo ljudima i izbegnemo loše iskustvo. Jer biti proglašen čudnim; da ne navodim teže situacije, je nešto što nam se događa i nikome nije prijatno u toj situaciji. Pre neki dan me je kontaktirao jedan momak iz Makedonije tražeći savet. Bivši zavisnik ali ga sada napadaju zbog njegove vere. Pitanje je bilo kako da se nosi sa time. Odgovor jednostavan – prihvati da je tako. Isus rekao da nas čeka – u čemu ste vi veći od vašeg učitelja u besedi na gori. Evanđelje je bila ludost za ljude i ludost je i danas. No i u takvim situacijama znajmo de pobeda naša. Njima je ludost a za nas je sila Božija. Ma koliko se mi tog momenta osećali obeshrabreni ili potišteni znajmo da na kraju dolazi pobeda. Samo treba da ustrajemo do kraja. Baš kao i Izraelci – bilo im je teško ali su slušali Boga više nego ljude i doživeli su pobedu. O Trni i Futogu…
I jedan Biblijski komentator analizirajući Izraelska dela i poslušnost Bogu kaže.- Nikada ranije ni kasnije termometar Izrelske vere nije bio tako visoko. I ovo bi mogla biti cela moja propoved, bogato područje za razmišljanje ali želeo bih dalje da govorim o nečemu drugom. Propoved sam nazvao „Dečija priča ili horor film“ – zašto?
Sedmog dana – 15-21. Na kraju šetnje zatrubile su trube. Truba – šofar – koja je korišćena u ovom slučaju je imala isto posebno značenje. Ona je korišćena posebnim religioznim događajima. Imala je ceremonijalno značenje – najava dolaska Gospoda Kralja. Truba Gospodnja I Sol 4.16. na kraju. Te trube su se nazivale praznične trube – da objave praznik i prisutnost Božiju. moje iskustvo. Znači ova truba pokazuje da je Bog tu. I Izraelci svesni toga momenta počinju da viču i zidovi padaju na mestu. Ne piše šta se desilo no sigurno nisu pala zbog jačine zvuka. Bog je učinio čudo i predao ovaj grad u ruke Izraela. Velika pobeda. 
Međutim ne želim da se zadržavam na ovome nego da nam skrenem pažnju na uništenje koje je nastalo posle pada zidina.
B: GNEVNI BOG
Bog je zapovedio da svaka osoba u gradu bude ubijena. Strašna scena i nama potpuno nerazumljiva. U četvrtak na kućnoj grupi – odmah se pojavilo pitanje toga problema. Trna, koji vodi našu grupu je rekao: da li neko ima nešto da kaže, šta mu nije jasno i odmah se otvorilo pitanje uništenja. Posebno dece. Kao Hrišćani mi govorimo o oproštenju. Ljubi neprijatelje svoje kao sebe samog. Umesto da vratiš služi i tako dalje. Naglašavamo Boga koje je ljubav.
I kada pročitamo ovakve scene ostajemo zapanjeni. Pa kako Bog kojeg mi poznajemo uopšte može da toleriše ovakve događaje a kamoli da ih odobri. Kao da nije isti Bog. Mnogi zato ne vole da čitaju SZ a poneki ga čak i odbacuju. U crkvenoj istoriji je poznat slučaj lažnog učitelja Markiona, iza samih početaka hrišćanstva, oko 2 veka. On je odbacio ceo SZ proglasivši ga delom lažnog Boga jer nije mogao da prihvati sliku gnevnog Boga kakvog vidimo u ovim događajima. On je rekao „Zakon kaže: oko za oko, zub za zub; a Evanđelje: “Ako te neko udari po jednom obrazu, pruži mu i drugi“. Jelisej šalje medvede na decu koja mu se rugaju, a Isus kaže: „Pustite decu da dolaze k meni.“ Mojsije širi ruke na brdu da Izrael može istrebiti svoje neprijatelje, a Isus širi ruke na krstu da spasi grešnike. Jošua zaustavlja sunce da se može nastaviti ubijanje, a Isus kaže: „Neka sunce ne zađe nad vašim gnevom.““
I činjenica je da smo mi u NS dok je ovo SZ i mi nismo pozvani na ubistva ili slično. I kada razmišljamo o Bogu prvenstveno smo svesni Božije ljubavi. O njegovom gnevu, kazni nam je teško da razmišljamo. Međutim Nije se promenio Bog, promenilo se nešto drugo. Prvo da vidimo da se Bog nije promenio.
On je kako piše u Jevrejima poslanici 12 glava – strašni Bog – oganj koji proždire. Iako je on naš Spasitelj on je i Sudija koji će uništiti ovaj svet u užasnoj kazni kako je to opisano u Jovanovom otkrivenju. I kada razmišljamo o Bogu moramo biti svesni te strane Božijeg karaktera
Bog milosti, ljubavi je i Bog koji će suditi ovom svetu i toga moramo biti svesni. No nemojmo misliti da je naš Bog surov Bog zbog toga. Teolog Paker objašnjava prirodu Božijeg gneva i suda sledećim rečima- Božiji gnev je njegova pravednost koja se suprotstavlja nepravednosti i pokazuje se kroz pravednu odmazdu. Suština Božijeg postupanja u gnevu je da ljudima da ono što su izabrali sa svim onim šta to podrazumeva, ni manje ni više.
I u ovakvim događajima Bog je prikazan kao sudija. Bog je opominjao narode da promene svoje ponašanje. Kada posmatramo taj kraj sveta prepuno je Božijih opomena: potop, uništenje Sodome i Gomore koje se desilo par stotina kilometara dalje i druge događaje. No oni ga nisu slušali nego su nastavili da čine dela – blud, veštičarenje, horoskopi... Možemo reći da su imali 400 godina da se promene. I sada je nastupila kazna, odmazda zbog greha.
Mi ljudi imamo jedan problem a to je da smo skloni da mi gradimo našu sliku o Bogu prema našim mislima a ne po onome šta Bog govori. Šta pod time mislim možda će vam najbolje objasniti citat Paker – Savremeni ljudi su ubeđeni da su uprkos svojim malim gresima – piću, kockanju, nemarnoj vožnji, seksualnom nemoralu, malim i velikim lažima, mućkanju u trgovini i šta sve ne – u srcu dobri ljudi. Onda kao što to pagani čine a srce savremenog čoveka je pagansko, Boga zamišljaju kao uveličanu sliku sebe samih i smatraju da je Bog njima zadovoljan. Kako to ljudi čine. Zevs i Grci, pa nisam ja tako ni loš. Savremen čovek kaže pa nije Bog baš tako strog kako je opisan u SP, neće on mene odbaciti i osuditi zbog mog greha. ITD. No nisu samo nevernici oni koji grade svoje slike i viđenja Boga nego smo na žalost često i mi takvi. Sada samo to da mi gradimo sliku Boga onakvu kakvu bi mi želeli da Bog izgleda. I kada se u SP suočimo sa događajima koji se ne uklapaju u tu sliku bivamo šokirani. Jedan od takvih šokantnih tekstova je i večerašnji.
A takođe moramo biti svesni i poruke koje ovakvi događaji nose. Oni pokazuju užasne posledice greha. I današnji tekst je definitivno horor film a ne dečija priča. Pokazuje samu dubinu zla ljudskog greha. Svu njegovu nakaznost, da i pored opomene ljudi se ne menjaju. Jer da su se ljudi menjali sigurno ih ovakva sudbina ne bi snašla. Ali o ovome sam detaljno govorio pre par nedelja. Sada naglašavam užas posledica greha. Bog traži od Izraelaca da obiđu oko grada 7 puta. I tu, u tom broju sedam se nalazi određena simbolika. Kada se spominje u SP broj 7 to označava potpunost ili savršenstvo. – npr stvaranje. U ovom događaju to je znak da će Božiji sud biti kompletan. Jer svaki greh će biti suđen. I Bog se nije promenio, pročitajte Jovanovo Otkrivenje i videćete
C: IPAK JE HOROR FILM
Kakve to veze ima sa nama? Šta nas to uči? Šta vi kažete, šta praktično učimo?
Paker - Božiji gnev je savršenstvo Božijeg karaktera o kome često treba da razmišljamo. Prvo, zato da bismo osetili koliko Bog mrzi greh. Skloni smo da stalno olako gledamo na greh, da zabašurujemo njegovu gnusnost, da tražimo izgovor za njega. Što više proučavamo Božiju mržnju prema grehu i njegovu strašnu kaznu zbog njega, lakše ćemo uvideti grozotu greha. Drugo, o gnevu treba da mislimo i da bismo u duši stekli pravi strah od Boga. "Budimo zahvalni i zahvalnošću služimo ugodno Bogu s poštovanjem i strahom. Jer Bog naš je oganj koji i proždire" (Jev. 12:28,29). Ne možemo mu "ugodno" služiti ako nemamo dužno "poštovanje i strah" prema njegovom strašnom Veličanstvu i strah od njegovog pravednog gneva, a to se najbolje podstiče čestim podsećanjem daje naš Bog "oganj koji proždire". Treće, o gnevu treba da razmišljamo da bismo podstakli dušu na živo slavljenje (Isusa Hrista) što nas je izbavio od "gneva koji dolazi" (1. Sol. 1:10). Spremnost ili odbijanje da razmišljamo o Božijem gnevu je siguran test stanja našeg srca pred njim"
Znači tri stvari – I svest o grehu, i o svom njegovom užasu. I o tome sam govorio
Drugo podstiče nas na slavljenje. 1. Bog se nije promenio, šta mislite šta se promenilo? Promenio se savez sa Bogom. Mi Sveto pismo delimo na S i N Zavet. Ispravna reč je Savez. Stari i Novi savez. Stari savez se zasnivao na zakonu, na principu ako slušaš bićeš dobro, ako ne slušaš teško tebi.  Novi savez se zasniva na tome da je ceo Božiji gnev izliven na Isusa Hrista. On je postao proklet umesto nas, da mi ne moramo nositi prokletstvo. Zato Isus toliko drhti u Getsemanskom vrtu. Pogađa ga zlo i kazna celog sveta. Svo Božije gnušanje se sručilo na njega.
III stvara u nama osećaj strahopoštovanja. I strahopoštovanja je jako nepopularno među nama evanđeoskim hrišćanima. Suviše smo svesni milosti i ne volimo tu reč. Međutim SP nas poziva iznova i iznova. U Filipljani poslanici 2: 12-13 .«Stoga, dragi moji, kao što ste svagda bili poslušni, ne samo kad sam kod vas, nego sad još više u mom odsustvu, gradite svoje spasenje sa strahom i trepetom.» I pre nego što nastavim sa strahom samo da objasnim. Pavle nam kaže da treba da «gradimo» naše spasenje. To ne znači da treba da je zaradimo pa samim tim i spasenje. To nije «cilj koji treba da se ostvari» ili «dobitak koji treba zaslužiti», već je «posed koji treba istraživati i uživati u njemu još više».  Da bi nam to bilo jasnije uzmimo primer braka. Brak koji je jednom zasnovan, zasnovan je u potpunosti ali brak je život stalnog istraživanja, uživanja, razvoja i otkrića»19. Na isti način je naša sloboda već obezbeđena u potpunosti, ali mi je moramo graditi iz dana u dan.

Znači ne tiče se našeg spasenja nego našeg života sa Bogom. Mi treba da ga gradimo sa «strahom i trepetom» (stih 12). To nam pokazuje da je toliko važna stvar da ne smemo da je uzmemo olako. Alen Redpath, hrišćanski pisac i propovednik, jedno je vreme bio honorarni knjigovođa. Šest godina je bio zaposlen u ICI i igrao je ragbi za Northumberland Caunty. Svoj život je bio predao Bogu, ali je i dalje imao druge bogove. Išao je u crkvu, ali je hrišćanstvo bilo samo jedan delić njegovog života. Jednog dana dok je razgovarao sa jednim prijateljem ovaj mu je rekao: «da li znaš da je moguće imati «spasenu dušu a protraćen život»». Probao je da zaboravi na to, ali su te reči nastavile da odzvanjaju u njegovim ušima. U toku nedelje na poslu reči su nastavile da mu odzvanjaju u umu - «spasena duša a ipak protraćen život». Činilo mu se da svaka pesma koju je slušao ponavlja isto. U subotu, u toku ragbi utakmice reči su nastavile da odzvanjaju. U vozu posle meča, točkovi su odzvanjali «spasena duša, protraćen život». Te večeri žurci činilo mu se kao da je svirana samo jedna melodija koja je zvučala  «spasena duša, protraćen život». Na kraju je to predao Gospodu i rekao: «Predajem ti ceo moj život». Kroz njega, mnogo ljudi je upoznalo Isusa Hrista i promenio je mnoge živote kroz svoju službu. Nemojmo imati spašen život a protraćene živote.
I treba da imamo strah da ne pretraćimo Božiji dar koji nam je dao. Da ne pretraćimo njegov poklon života. I pokušao sam da pronađem u komentarima više o strahu i trepetu. Kao sinonime – Poniznost ili poštovanje. I to nas povezuje sa početkom. Izraelci su morali biti ponizni, posušni. Morali su slediti Božije principe, zapovesti. Da su postupili drugačije promašili bi u potpunosti i doživeli poraz.

понедељак, 07. новембар 2011.

Sebičnost ili do čega mi je stalo?


Poslednjih meseci slušamo i gledamo katastrofalne vesti. Kriza i štrajkovi u Grčkoj, okupacija Volstrita, pravedno/nepravedni rat u Libiji, kriza evra, glad u Sudanu… Svet oko nas se ljulja i postavlja se pitanje ZAŠTO? Posle pada komunizma izgledalo je da svet ide ka stabilnosti, ka društvenom uređenju u kome će ljudi ostvariti svoje potencijale a rezultat je sve veća kriza i razočaranost.
         Niek Tramper, Generalni sekretar EEA je povodom ekonomske krize u Evropi izjavio: „Ova kriza nije slučajna nego je posledica moralne krize. Ljudska i socijalna vrednost pravde, slobode i solidarnosti su zamenjeni sa nepoverenjem, pohlepom i samo-postizanjem. Iza moralne krize mi vidimo duhovnu krizu koja je donela strah umesto ljubavi, egoizam umesto poštovanja prema Bogu i svome bližnjem.“ (Na generalnoj skupštini Evropske Evanđeoske Alijanse).
         Izjava koja je, smatram, pogodila u centar problema. Problem je u tome što su ljudi otuđeni od Boga, beže u individualizam, stavljaju sebe i svoje potrebe iznad svega. Možemo to nazvati jednom rečju: sebičnost. Interesantno je da hrišćani ukazuju na taj problem već jako dugo. Kada se odbaci Bog kao vrhovni vladar, kao vrhovna norma, merilo ispravnosti, tada centar sveta postaje veliko JA! Martin Luter je opisujući pad čoveka rekao „Čovek se okrenuo samom sebi“.
Upravo to se desilo - šta ja mislim, šta ja trebam, šta ja želim jeste božanstvo dvadeset i prvog veka. Interesantna je analiza telefonskih razgovora u Njujorku. Najčešća reč u tim razgovorima je bila reč JA. Korišćena je 3.990 puta u 500 telefonskih razgovora. Idol našeg veka!
Sa druge strane Isus nam postavlja sasvim druga merila: odreći se sebe, onaj koji hoće da bude najveći neka služi, najveća ljubav je dati svoj život za svog brata… Biti hrišćanin jeste upravo suprotno sebičnosti.
Isus nam kaže u Mateju 10:8 „Dobili ste za džabe, za džabe i dajte.“ U radu sa zavisnicima koristim materijale 12 koraka. Interesantno je da se kao završne lekcije ovih programa uvek naglašava služenje, kao suprotnost sebičnosti. Sebičnost jeste jedan od sastavnih delova zavisnosti jer zavisnik misli samo na sebe, kako sebe da zadovolji, kako sebi da ugodi. Gradimo zavisnost jer smatramo da je život prema nama posebno nepravedan, tj. stavljamo sebe kao centar svega. Korak 12 kaže: „Doživevši duhovno probuđenje kao rezultat ovih koraka, mi pokušavamo da nosimo ovu poruku onima koji su još aktivni zavisnici…“. Nazivamo ovaj korak „vraćanje dobijenog“.
Bitna mi je sledeća misao iz materijala: „Kada razmišljamo o služenju drugima to nam ne zvuči baš primamljivo, zar ne? U stvari zvuči kao jako puno posla bez nagrade. Ali znaš šta? Ubrzo pošto počnemo, mi shvatamo da je služenje drugima pravo zadovoljstvo - mi završavamo tako što dobijemo od ovoga, toliko da mi počinjemo čak da pomalo osećamo i krivicu jer nam se čini da mi više dobijamo od toga nego osoba kojoj služimo! U suzavisničkom odnosu moguće je davati bez ljubavi; mnogi od nas su to s vremena na vreme i radili. Ali u ovom novom odnosu koji imamo sa Isusom nije moguće voleti bez davanja.“
Filip Jancej je jednom rekao: „U mojoj karijeri novinara, intervjuisao sam različite ljude. Gledajući unazad mogu da ih podelim na dve grupe: zvezde i sluge. U zvezde spadaju: poznati sportisti, glumci, muzičari, poznati pisci, voditelji TV emisija i slični. Po mom ograničenom iskustvu mogu da kažem da su ovi „idoli“ najbednija grupa ljudi koje sam ikada sreo. Većina od njih ima neuspešne ili razvedene brakove. Skoro svi su bespomoćni bez psihoterapije. Velika ironija je da ovi „veći od života“ heroji boluju od teške sumnje u same sebe. Takođe proveo sam vreme i sa slugama. Ljudi kao što su Dr. Paul Brant, koji je radio dvadeset godina među najsiromašnijim slojevima u Indiji, ljudima bolesnim od gube. Ili da spomenem humanitarne radnike u Somaliji, Sudanu, Etiopiji, Bangladešu ili drugim mestima na kojim ljudi pate. Divio sam se i poštovao ove slugama, navodio sam ih kao svetle primere. No nisam bio spreman da ih sledim. Ali danas, kada razmišljam o ove dve grupe, zvezdama i slugama, sluge svakako zaslužuju čast i pobedu. Oni su radili za male plate, duge sate bez aplauza, „traćili“ svoje talente i sposobnosti među siromašnima i neobrazovanima. No nekako u tom procesu gubljenja svojih života oni su pronašli pravi život.“
         Služenje drugima jeste sastavni život jednog hrišćanina. Da vas malo podsetim časova hemije iz osnovne škole, setite se lakmus testa. To je onaj papirić sa kojim se određuje da li je nešto kiselina ili baza. Uzmete lakmus papirić, umočite ga u tečnost i prema boji saznate o čemu se radi. Kod nas hrišćana služenje/sebičnost jesu lakmus test našeg duhovnog stanja. Ako ne služimo, znači da i nismo ono za šta se predstavljamo da jesmo.
         Pre više godina učestvovao sam na konferenciji za omladinske vođe. Reči govornika Kenet Hačersona (ogromni bivši igrač američkog fudbala, sada pastor crkve) mi i dalje odzvanjaju u glavi. „Biti hrišćanin znači slediti Hristove zapovesti. Ili promeni ime ili promeni ponašanje.“ Hrišćani nemaju opciju – Hristov put je suprotan sebičnosti. On se svojim rođenjem, kojeg se ovih dana sećamo odrekao svega. „I svaki od vas, umesto da gleda samo svoju korist, nega uzme u obzir i tuđu korist, imajući među sobom one osećaje koji behu u Isusu Hristu, koji, postojeći u obličju Božijemu, nije smatrao kao plen koji se grabi biti jednak sa Bogom, nego je sam sebe svlačio, uzevši obličje sluge…“ Filipljani 2. U božićno vreme slavimo najveći akt služenja i najveću pobunu protiv sebičnosti.
Ispitajmo sebe, svoje srce, svoje stavove… Rik Voren je rekao „Najbolji pokazatelj hristolikosti jeste koliko razmišljamo o drugima.“
(Članak je napisan za Sestrinski časopis, božićno izdanje)

среда, 02. новембар 2011.

Kurs oporavka, korak 12 - Od oslobođenog do oslobodioca


Lekcija 16- Od oslobođenog do oslobodioca
(Kurs Opravka je program koji koristimo u Centru Duga, za rehablitaciju herionskih ovisnika)

Korak 12: „Doživevši duhovno probuđenje kao rezultat ovih koraka, mi pokušavamo da nosimo ovu poruku onima koji su još aktivni zavisnici, i da ove principe primenjujemo u svim situacijama“


„Živite stvaralački, prijatelji. Ako neko padne u greh, opraštajući mu vratite ga, čuvajući svoje kritičke komentare  za sebe. Možda će tebi biti potrebno oproštenje pre nego što se ovaj dan završi. Sagnite se i posegnite za onima koji su potlačeni. Podelite sa njima njihov teret, i tako upotpunite Hristov zakon. Ako mislite da ste suviše dobri za to, ljuto se varate.“ Galaćanima 6:1-3
Čestitamo! Uspeli ste! Poslednja lekcija! Dignite desnu ruku u vis, spustite desnu šaku iza vaše glave, i sami sebe dobro potapšite po leđima! Zaslužili ste to!
 Hajde da rekapituliramo gde nas je sve ovo putovanje vodilo poslednjih četiri meseca. Putovali smo veoma teškim, džombastim putem. Prvo, morali smo se suočiti sa našim poricanjem; onda smo bili ohrabreni da predamo svoj život Isusu na staranje; razmatrali smo iskreno i kritički svoj život, a onda ispovedili i podelili sa Bogom i drugima svoje nedostatke; ponizno smo dali Bogu dozvolu da preuredi naše živote i pretvori nas u ljude koje ne samo On, već i mi duboko u sebi želimo da budemo.
Do koraka 7 radilo se o meni. Onda smo u koracima 8 i 9 počeli raditi na obnavljanju odnosa sa drugima. Napravili smo listu onih koje smo povredili i postali voljni da im nadoknadimo štetu bez da očekujemo da dobijemo nešto za uzvrat. Kakvo putovanje!
Poslednjih  par nedelja, u koracima 10 i 11, govorili smo kako da nastavimo pravim i uskim putem i da tako da minimizujemo mogućnost recidiva i povratka na stari način života. Danas je pitanje kuda sada?
Dobra je vest da smo se pre četiri meseca osećali kao da smo stigli do kraja puta- danas smo na početku novoga putovanja. Korak 12 kaže: „Doživevši duhovno probuđenje kao rezultat ovih koraka, mi pokušavamo da nosimo ovu poruku onima koji su još aktivni zavisnici, i da ove principe primenjujemo u svim situacijama“. U AA oni to zovu korak „vraćanja dobijenog“. Šta znači kada se kaže „mi pokušavamo da nosimo ovu poruku onima koji su još aktivni zavisnici“?
Isus nam kaže u Mateju 10:8 „Dobili ste za džabe, za džabe i dajte.“. Korak 12 govori o tome da dajemo sebe u potpunosti bez ikakvog očekivanja da će nam se to vratiti. Naša želja da nas Bog koristi, i kroz ono što govorimo i što radimo, da bi drugima govorili radosnu vest koju smo čuli i počeli da doživljavamo.
Kada Boga stavimo na prvo mesto u svom životu mi postajem osvesni da sve što imamo je dar od Boga.  Naš oporavak nije baziran na materijalnim stvarima; baziran je na osobi, Isusu. Rimljanima 8:32 kaže: „ Sa Bogom na našoj strani...kako možemo izgubiti? Ako Bog ne okleva da stavi sve na raspolaganje za nas, prihvatajući naše stanje i izlažući sebe onom najgorem šaljući svog sina, da li postoji nešto što ne bi rado i svojom voljom uradio za nas?“ Svi smo mi stvoreni na sliku Božiju, i najsličniji smo Njemu nego kada dajemo sebe drugima.
Nekoliko poglavlja kasnije, u Rimljanima 12:1, Pavle piše: „Stoga, pozivam vas ... milosti Božije radi, ponudite svoja tela kao živu žrtvu, svetu i ugodnu Bogu- ovo je vaše duhovno delo.“ Drugim rečima, mi kažemo Bogu: „Ti možeš da me koristiš u potpunosti tamo gde misliš da se uklapam.“ Sve možemo zvati svojim- svoje vreme, talente i materijalna dobra- mi sad držimo na labavom povocu. Sve prvo dolazi od Njega, i sada je vreme da sve to vratimo nazad Njemu da  on to koristi onako kako želi.
Rečeno je da svet sačinjavaju dve grupe ljudi- oni koji daju i oni koji uzimaju. Oni koji uzimaju jedu dobro, a oni koji daju spavaju dobro; budite oni koji daju. 
Dobra strana kursa je taj timski rad. Pogledaj materijal dvanaest koraka i nigde nećeš videti reč „Ja“- niti jednom. Reč „mi“ pojavljuje se 17 puta! Mi ne putujemo ovim putem oporavka sami. Ovo je program gde radimo u zajednici, a ne u izolaciji.
Propovednik 4:9-12 kaže: „Bolje je imati druga nego ići sam... i ako jedan padne, drugi je tu da mu pomogne, ali teško onom ko je sam i nema nikog ko će mu pomoći! Dvoje u krevetu greju jedno drugo. Sam ćeš celu noć drhtati. Kada si sam nezaštićen si. Kada imaš prijatelja možeš se suočiti sa najgorim.  Možemo li to zaokružiti na troje? Trostruki konop ne kida se lako.“
Dakle, ako te neko pita da pomogneš na sledećem kursu, zašto ne razmisliti o tome? Novopridošli bi bili inspirisanih i ohrabreni tvojim putovanjem. Nadamo se da je je stvar koju si naučio ovih poslednjih četiri meseca je da Bog nikada, ne baca čak ni najmanji delić naše patnje. Neki od nas su svojevremeno bili jako povređeni, i slavna je istina da Bog može to iskoristiti, ako Mu dozvolimo, da spase druge iz njihovog privatnog pakla. Kada saberemo naša iskustva i saznanja o snazi koju smo našli kroz Isusa mi možemo pružitit nadu drugima. Kakav dragoceni dar.
Apostol Pavle u II Korinćanima 1:3-4 „Sva hvala Bogu i Ocu našeg Gospoda, Isusa...On je uz nas kada prolazimo kroz teška vremena, i pre nego što smo svesni, on nam dovodi nekog drugog, ko isto prolazi kroz teška vremena, da bi mi mogli biti uz tu osobu kao što je Bog bio uz nas.“  
U našoj zavisnosti mi smo podvrgli sebe, ali i druge velikom bolu, posebno one koji nas najviše vole i kako smo počeli sistematski da se uništavamo, mogli smo videti kako dobro malo po malo odlazi od nas. 
Sada počinjemo da uviđamo istinu koja je otkrivena u Rimljanima 8:28 „I mi znamo da Bog radi u svim stvarima na dobro onih koji ga vole, koji su pozvani prema njegovoj nameri.“ Ništa što je prošlo nije protraćeno ako smo voljni da to predamo dalje.
Kada razmišljamo o služenju drugima to nam ne zvuči baš primamljivo, zar ne? U stvari zvuči kao jako puno posla bez nagrade. Ali znaš šta? Ubrzo pošto počnemo, mi shvatamo da je služenje drugima pravo zadovoljstvo- mi završavamo tako što dobijemo od ovoga, toliko da mi počinjemo čak da pomalo osećamo i krivicu jer nam se čini da mi više dobijamo od toga nego osoba kojoj služimo!
U suzavisničkom odnosu moguće je davati bez ljubavi; mnogi od nas su to svremena na vreme i radili.Ali u ovom novom odnosu koji imamo sa Isusom nije moguće voleti bez davanja.
I Jovanova 3:18 kaže: „Moja draga deco, nemojte samo pričati o ljubavi; praktikujmo pravu ljubav. To je jedini način da znamo da zaista živimo, živeći u Božijoj stvarnosti. To je isto način da ugasimo samokritičnost koja oslabljuje... Jer je Bog veći od naših zabrinutih srca, i zna više o nama nego mi sami što znamo.“
Primetićete da prvih nekoliko reči iz Koraka 12 glase: „Doživevši duhovno probuđenje kao rezultat ovih koraka...“ U ovom trenutku možda možemo reći: „Ja još uvek ćekam na moje duhovno probuđenje, kada će se ono desiti?“ „ Moja vera verovatno još nije dovoljno jaka“, „Možda nisam ispovedio dovoljno stvari u mom inventaru“ i tako dalje. Ne! Primetite davno prošlo vreme, „Doživevši...“. Kada ste počeli korak 12 to se već desilo, samo vi to niste primetili. Pretpostavimo da se nalazite u Parizu i odlučite da krenete noćnim vozom za Berlin. U jednom trenutku vi ćete preći granicu između Nemačke i Francuske. Oni koji su budni će znati tačno vreme prelaska granice iz jedne zemlje u drugu, ali oni koji su spavali neće imati pojma. Sve što će znati je da su se probudili u Berlinu.
Tako je i sa našom verom u Boga kroz Isusa Hrista. Neki od nas znati tačno vreme i mesto kda su imali „duhovno iskustvo“ , ali većina od nas neće znati kada su tačno „prešli granicu“, mi ćemo samo znati da smo stigli.
Zapitajte se ovo. Kakva sam osoba bio pre šest meseci kada sam bio u ropstvu moje zavisnosti? Pridevi koji če vam možda pasti na pamet i nisu tako laskavi. Sebičan, težak, podmukao, ne brižan, egocentričan, lenj i tako dalje.A sada  se zapitajte ovo. Kakva sam osoba sada? Neki od prideva koje bi koristili i dalje su možda potpuno negativni, ali među njima bi se siguno našli atributi koje pre ne bi mogli koristiti da opišete sebe- pozitivan, pošten, srećan, zaslužuje poverenje, zahvalan, pun ljubavi, fer, zadovoljan i tako dalje. Ovo su atributi koji su vam bili strani do pre nekoliko nedelja.
Odakle oni dolaze? Oni nisu pali iz vedrog neba. Oni su rezultat Božijeg delovanja u svakome od nas, polako nas pretvarajući u osobu koju smo duboko u sebi i mi sami želeli da budemo. Drugim rečima, mi smo doživeli duhovno buđenje  kao rezultat ovih koraka.
Program 12 koraka je nazvan i „most do normalnog života“. Ovaj most premošćuje jaz između zboranih, oslabljenjih ljudi gde smo živeli u polutami naše zavisnosti, i mesta gde smo pronalazimo sebe u kojem smo sada deca svetlosti, sve više ispunjeni, kreativni i zadovoljni.
Sada otkrivamo da se naš krug prijatelja širi, naša savest je čista, mi smo u miru sa Bogom i našim svetom, pomireni smo sa nekim od koga smo mislili da smo otpali za celu večnost i svakodnevno smo opunomoćeni da se suočavamo sa poteškoćama koje nosi ovaj svet.
Jednom davno sve što smo mogli videti su problemi koji su nas preplavljali, ali smo sada naoružani rešenjem i novim  mogućnostima.  Umesto da živimo sa strahom i očajem mi sada počinjemo da živimo sa slobodom, verom, nadom, zahvalnošću, radošću i mirom.
Zauvek i na svakom mestu naš nebeski otac koji nas voli je sa nama i uz nas, Njegov Sin Isus nas vodi i moli se za nas, i Njegov Sveti Duh nas opunomoćuje (ispunjava silom). Ako to nije duhovno probuđenje onda ne znamo šta je!
Mnogi od nas na ovom kursu misle da smo previše ludi, zaguljeni, haotični  i previše „nesređeni“ da bi bili od neke koristi nekom drugom na  njegovom putu ka oporavku. U tom slučaju voleo bih da završim sa jednom rečenicom noveliste Džeka Keruaka iz njegove novele „Na putu“. Objavljena je 1957 ona je kasnije opisivna kao tipično delo posleratne Bit Generacije. On piše nešto za šta ja verujem da je istina koja otkriva božije srce svakoj pojedinoj osobi na ovom kursu. On kaže ovo:
„Ovo je za one lude. Neprilagođene. Problematične. One okruglih glava u kockastim rupama. Za one koji vide stvari drugačije. Oni nisu skloni pravilima, i nemaju poštovanja za status quo. Možete ih citirati, možete da se ne slažete sa njima, da ih glorifikujete ili da ih kudite. Ali jednu stvar ne možete, ne možete ih ignorisati. Jer oni su ti koji menjaju stvari. Oni guraju ljudsku rasu napred. I dok ih neki gledaju kao ludake, mi ih gledamo kao genijalce. Jer ljudi koji su dovoljno ludi da misle da mogu menjati stvari, su oni koji to čine.“
 Vi možete promeniti nečiji svet.
 Hajde da se molimo:
„Znam da sam lud, ali hvala ti Bože za sve što si ti uradio za mene na ovom putu. Hvala ti Isuse što si umro za mene i pomogao mi da postanem osoba kakva duboko u sebi želim da budem. Hvala ti Sveti Duše što si me opunomoćio da živim ovaj život i da me više ne nadvlada i slomi. Hvala ti što sve te boli iz moje prošlosti nisu uzallud, već ih mogu iskoristiti za dobrobit drugih koji su u ovom trenutku potlačeni, i zgubljeni i ne mogu da pronađu izlaz. Amen.

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...