недеља, 29. мај 2011.

Ujela me zmija ili o pretpostavkama



Ujela me zmija. Smuk, i to za prst. To mi se desilo prvi put u životu.

Prošle nedelje učestovao sam u kampu Izviđača (Royal Rangers) u Fruškoj Gori, na Nacionalnom kampu obuke. U toku ručka smo razgovarali o filmovima i emisijama koje smo gledali a da su povezani sa temom izvidništva i kao tema razgovora nam se nametnuo i Ber Grils, i njegove metode preživljavanja (a posebno ishrane, kako lovi i jede zmije). Ustajem sa stola i na zemlji vidim zmiju - smuka, koju do sada nisam video izbliza (iako sam znao da nije otrovna) i krećem da je uhvatim. Puno puta sam rukama hvatao belouške i nikada me nisu ujedale, jednostavno stanem na nju, poklopim joj glavu i gotova je. Ovaj put je međutim zmija bila brža, i ujela me za prst.

Moja greška – pretpostavio sam da je smuk spor kao i druge zmije koje sam do sada hvatao, i moju pretpostavku sam platio ujedom. Ništa strašno, ogrebotina, neotrovna, ali su me svi danima zafrkavali zbog toga.

Pretpostavka!!! Razmišljam koliko često zna da nas dovede u nevolje. Ovih dana na Protestantskom Teološkom fakultetu predajem Sinoptička evanđelja (Evanđelja po Mateju, Marku i Luki). Veliki deo časova je obuhvatio predavanja na temu raznih kritičkih škola koje su se bavila poreklom i nastankom evanđelja: Kritika oblika, Redakcijska kritika, „Potraga za istorijskim Isusom“, „Potraga za pravim Isusovim rečima“… Fascinantno mi je kako je svaka pojedina od ovih škola nastajala na osnovu određene filozofske pretpostavke i na osnovu toga pokušavala da pronađe poruku o Isusu. Marksisti, egzistencijalisti, sledbenici Šlajermahera, Hegela, Hajdegera … svi su tražili Isusa koji se uklapa u njihovu filozofiju, pogled na svet, teorijsku pretpostavku… Isus revolucionar, jevrejski ravin, grčki učitelj, radikalni reformator, marksista, seljak, zilot, ribar, iluzionista, ludak, svemirac, sve samo da se ne prihvati da je on Gospod Isusu Hristos, Sin Božiji.

Albert Švajcer, početkom 20 veka, na osnovu analize rada njegovih prethodnika zaključuje: „Isus iz Nazareta koji je došao javno kao Mesija, koji je propovedao etiku Kraljevstva Božije, koji je osnovao kraljevstvo nebesko na zemlji i umro kako bi svom delu dao konačno posvećenje, nikada nije postojao“. Odakle takva ideja? Jednostavno, savremeno razumevanje nauke i prirode je da su čuda nemoguća, a pošto su čuda nemoguća onda sve što je čudesno u Isusovom životu jeste nenaučno, izmišljeno i pogrešno. Kako to objašnjava Džejms Bar: "Istorija znači samo ono šta mi podrazumevamo pod našom upotrebom reči 'istorija'... Mi ne primenjujemo termin 'istorija' na oblik proučavanja koji pribegava božanskom posredovanju kao načinu objašnjenja."  Naučni pristup ili pretpostavka??? Pošto nepostoji ni jedan dokaz koji osporava čuda, osim filosofskih pogleda, zaključite sami.

Hvatao sam zmiju, pretpostavljajući da je spora i ujela me je za prst. Igra pretpostavljanja savremenih „teologa“ i „bibličara“ mi izgleda slično. Puno pretpostavljaju, umesto da se drže onoga šta je rečeno – „U početku beše Reč, i Reč beše kod Boga i Reč beše Bog. Ona je u početku bila kod Boga. Sve je kroz nju postalo… A onima koji su ga primili, dao je moć da postanu Božija deca – onima koji veruju u njegovo ime… I Reč je postala telo i nastanila se među  nama.“ Jovanovo evanđelje, prva glava. Taj isti koji je sve stvorio, i koji je Spasitelj, Gospod Isus Hristos, na kraju će biti i sudija, a onda izgovor „pretpostavljali smo da su čuda nemoguća“ neće imati nikakvu vrednost, biće kasno. 

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...