среда, 02. фебруар 2011.

Manifest iz Manile - II deo: Potpuno evanđelje


Manifest iz Manile (Manila Manifesto) je usvojen na Drugom međunarodnom kongresu o svetskoj evangelizaciji (Second International Congres on World Evangelization) održanom u Manili na Filipinima 1989. godine u organizaciji Lozanskog komiteta za svetsku evangelizaciju. Na Kongresu je učestvovalo više od tri hiljade predstavnika različitih, većinom evanđeoskih, crkava iz sto sedamdeset zemalja. Proglas se sastoji iz dva dela – 21 izjave koje su u drugom delu razrađene i objašnjene. 

MANIFEST IZ MANILE - II DEO: POTPUNO EVANĐELJE

A. POTPUNO EVANĐELJE
Evanđelje je radosna vest o Božijem spasenju od sile zla, uspostavljanju Njegovog večnog kraljevstva i Njegove konačne pobede nad svime što se protivi njegovoj svrhi. U svojoj ljubavi Bog je ovo naumio učiniti pre stvaranja sveta i sproveo je svoj oslobađajući plan nad grehom, smrću i sudom kroz smrt našega Gospoda Isusa Hrista. Hristos je taj koji nas oslobađa i ujedinjuje u svom zajedništvu otkupljenih (Kol 2,15; 1 Kor 15,24-28; Ef 1,4; Kol 1,19; Titu 2,14).

1. NAŠA LJUDSKA NEVOLJA
Posvećujemo se propovedanju celokupnog evanđelja, to jest, biblijsko evanđelje u njegovoj punini. U tom cilju, trebamo razumeti zašto je evanđelje potrebno ljudskim bićima.
Muškarci i žene imaju usađeno dostojanstvo i vrednost jer su stvoreni na sliku Božju da bi ga upoznali, voleli i služili mu. Ali kroz greh je svaki deo njihove ljudskosti izopačen. Ljudska bića su postala egoistična, buntovnici koji misle samo na sebe, koji ne vole Boga ni bližnjega kao što bi trebali. Posledica je da su otuđeni i od svoga Stvoritelja i od ostatka njegova stvorenja, što je osnovni uzrok bola, izgubljenosti i usamljenosti od koje mnogi ljudi danas pate. Greh također često izbija u anti-društvenom ponašanju, u nasilnom iskorištavanju drugih, te u iscrpljivanju zemaljskih resursa nad kojima je Bog postavio muškarce i žene kao svoje upravitelje. Čovečanstvo je, bez ikakvog izgovora, krivo i na širokom je putu koji vodi uništenju.
Iako je Božija slika u ljudskim bićima iskrivljena, ona su još uvek sposobna za ljubav i razvijanje odnosa, plemenita dela i divnu umetnost. Pa ipak, čak i najuzvišenije ljudsko dostignuće je ozbiljno oštećeno i ne omogućava ulazak u Božiju prisutnost. Muškarci i žene su, takođe, i duhovna bića, ali duhovna praksa i tehnike samopomoći mogu u najboljem slučaju samo ublažiti potrebe koje osjećamo; ne mogu dotaknuti ozbiljnu stvarnost grijeha, krivice i suda. Ni ljudska religija, ni ljudska pravednost, ni socio-politički programi ne mogu spasiti ljude. Nikakvo samo-spasenje nije moguće. Prepušteni sami sebi, ljudska su bića zauvek izgubljena.
Stoga odbacujemo lažna evanđelja koja poriču ljudski greh, božanski sud, božanstvo i utelovljenje Isusa Hrista, te neophodnost krsta i vaskrsnuća. Također odbacujemo poluevanđelja, koja umanjuju greh i zamenjuju Božju milost ljudskim samodoprinosom. Priznajemo da smo i sami ponekad umanjivali vrijednost evanđelja. No odlučujemo u svom objavljivanju evanđelja prisjećati se Božjih radikalnih dijagnoza i njegova jednako radikalnog leka (Dela 2,27; Post 1,26.27; Rim 3,9-18; 2 Tim 3,2-4; Post 1,26.28; 2,15; Rim 1,20; 2,1; 3,19; Mt 7,13; 5,46; 7,11; 1 Tim 6,16; Dela 17,22-31; Rim 3,20; Ef 2,1-3; Gal 1,6-9; 2 Kor 11,2-4; 1 Jovanova 2,22.23; 4,1-3; 1 Kor 15,3.4; Jr 6,14; 8,11).

2. RADOSNA VEST ZA DANAS
Radosni smo jer nas živi Bog nije ostavio u našoj izgubljenosti i očaju. U svojoj ljubavi da bi nas izbavio i obnovio došao je po nas po Isusu Hristu. Radosna vest je zato fokusirana na istorijsku osobu Isusa, koji je došao objavljujući Božije kraljevstvo i živeo životom poniznog služenja, koji je umro za nas, postao grehom i prokletstvom umesto nas, i koga je Bog opravdao vaskrsnuvši ga od mrtvih. Onima koji se pokaju i veruju u Hrista, Bog odobrava udeo u novom stvorenju. On nam daje novi život, u koji je uključeno oproštenje naših greha i stalnu, transformišuću silu njegovog Duha. On nas prihvata u njegovo novo uspostavljeno društvo, koje se sastoji od ljudi svih rasa, naroda i kultura. I On nam obećava da ćemo jednoga dana ući u njegov novi svet, u kome će zlo biti uništeno, priroda obnovljena, a Bog će vladati zauvek.
Ovu radosnu vest moramo hrabro objavljivati, gde god je to moguće, u crkvi i na javnim mestima, kroz radio i televiziju, i na otvorenom, jer Božija sila je za spasenje, i naša je obaveza da je objavimo. U svom propovedanju moramo verno objaviti istinu koju je Bog otkrio u Bibliji i revnovati da  prenesemo u naš kontekst.
Potvrđujemo i da je apologetika, to jest “obrana i potvrda evanđelja” integralna za biblijsko razumevanje misije i suštinska za delotvorno svedočenje u savremenom svetu. Pavle se “raspravljao” s ljudima na osnovu Pisma, s ciljem da ih “uveri” u istinu evanđelja. I mi moramo to isto činiti. Zapravo, svi hrišćani moraju biti spremni dati razlog nade koja je u njima.
Ponovno smo bili suočeni sa naglaskom izraženom u Lukinom evanđelju da je evanđelje radosna vest za siromašne i upitali se šta to znači većini svetskog stanovništva koje je potlačeno, trpi i oskudeva. Podsetili smo se da zakon, proroci i mudrosne knjige, kao i Isusovo učenje i služba ističu Božiju brigu za materijalno siromašne i našu naslednu dužnost da ih štitimo i brinemo za njih. Pismo takođe govori o duhovno siromašnima koji traže milosrđe jedino od Boga. Evanđelje dolazi kao radosna vest i jednima i drugima. Duhovno siromašni, koji se, bez obzira na svoje ekonomske okolnosti, ponize pred Bogom, po veri primaju besplatan dar spasenja. Nema drugog puta po kojem bi neko mogao ući u kraljevstvo Božije. Uz to, materijalno siromašni i nemoćni primaju kao Božija deca novo dostojanstvo i ljubav braće i sestara koji im nastoje pomoći u oslobađanju od svega što ih ponižava i tlači.
Kajemo se za svako zanemarivanje Božije istine u Pismu i odlučujemo objaviti tu istinu i braniti je. Kajemo se, takođe, što smo bili ravnodušni prema položaju siromašnih, i što smo pokazivali pristrasnost prema bogatima, i odlučujemo slediti Isusa u propovedanju radosne vesti svim ljudima kako rečima tako i delima (Ef. 22,4; Lk 10; 15; 19; Dela 8,35; Mk 1,14.15; 2 Kor 5,21; Gal 3,13; Delaj 2,23.24; 2 Kor 5,17; Dela 2,38.39; Ef 2,11-19; Otk 21,1-5; 22,1-5; Ef 6,19.20; 2 Tim 4,2; Rim 1,14- 16; Jr 23,28; Fil 1,7; Dela 18,4; 19,8-9; 2 Kor 5,11; 1 Pt 3,15; Lk 4,18; 6,20; 7,22; Pnz 15,7-11; Am 2,6.7; Zah 7,8-10; Poslovice 21,13; Sof 3,12; Mt 5,3; Mk 10,15; 1 Jov 3,1; Dela 2,44.45; 4,32-35).
  
3. JEDINSTVENOST GOSPODA ISUSA HRISTA
Pozvani smo svedočiti o Hristu u svetu koji je sve više pluralistički. Stara verovanja oživljavaju i nastaju nova. Slično i u prvom veku je “mnogo bogova i mnogo gospodara”. A ipak, apostoli su hrabro potvrđivali jedinstvenost, neophodnost i središnju ulogu Isusa Hrista. I mi smo pozvani na isto.
Pošto su muškarci i žene stvoreni na sliku Božiju i pošto se u stvorenju vide obeležja njegovog Stvoritelja, moguće je da religije koje se pojavljuju sadrže elemente istine i lepote. Međutim, to nisu alternativna evanđelja. Budući da su ljudska bića grešna, a “sav je svet u vlasti zloga”, čak i religiozni ljudi trebaju Hristovo otkupljenje. Prema tome, mi nemamo pravo da kažemo da se spasenje može pronaći van Hrista ili bez jasnog prihvatanja, kroz veru, njegovog dela.
Zbog Božijega saveza s Avraamom, smatra se ponekad da jevrejski narod ne treba priznati Isusa za svog Mesiju. Mi potvrđujemo da ga oni trebaju, kao i svi drugi. Odstupanje od novozavetnoga modela donošenja evanđelja “najprije  Jevrejima” bio bi oblik antisemitizma i nelojalnost Hristu. Zato odbacujemo tezu da Jevreji imaju svoj vlastiti savez, koji čini veru u Isusa nepotrebnom.
Ujedinjuju nas naša zajednička uverenja o Isusu Hristu. Ispovedamo ga kao večnoga Sina Božijega, koji je postao potpuno čovek ostavši istovremeno potpuno božanski, koji je bio naša zamena na krstu, poneo naše grehe i umro umesto nas, zamenivši svoju pravednost za našu nepravednost, i koji je pobedonosno vaskrsnuo u preobraženom telu i koji će se vratiti u slavi da sudi svetu. Jedino je on utelovljeni Sin, Spasitelj, Gospod i Sudija, i jedino je on, zajedno s Ocem i Duhom, dostojan slavljenja, vere i poslušnosti svih ljudi. Postoji samo jedno evanđelje, jer postoji samo jedan Hrist, koji je zbog svoje smrti i vaskrsnuća jedini put spasenja. Zato, odbacujemo i relativizam koji smatra sve religije i duhovnosti jednako vrednim pristupima Bogu, i sinkretizam koji pokušava pomešati veru u Hrista s drugim verama.
Pošto je Bog uzdigao Isusa na najviše mjesto, kako bi ga svako priznao, to je i naša želja. Podstaknuti Hristovom ljubavlju, moramo biti poslušni Hristovom Velikom poslanju i voleti njegove izgubljene ovce. Posebno nas motiviše “ljubomora” za njegovo sveto ime, i čeznemo da vidimo kako prima čast i slavu koje mu pripadaju.
Priznajemo da smo u prošlosti ponekad bili krivi kada smo prema sledbenicima drugih vera zauzimali stavove neznanja, arogancije, nepoštovanja i čak neprijateljstva. Kajemo se zbog toga. Ipak, odlučni smo pozitivno i beskompromisno svedočiti jedinstvenost našega Gospoda Isusa Hrista, u njegovom življenju, smrti i vaskrsnuću, u svim aspektima našega evangelizacijskog delovanja, uključujući i međureligijski dijalog (1 Kor 8,5; Ps 19,1-6; Rim 1,19.20; Dela 17,28; 1 Jovanova 5,19; Dela 10,1.2; 11,14.18; 15,8-9; Jovan 14,6; Post 12,1-3; 17,1.2; Rim 3,9; 10,12; Dela 13,46; Rim 1,16; 2,9.10; Dela 13,38.39; Jovan 1,1.14.18; Rim 1,3.4; 1 Pt 2,24; 1 Kor 15,3; 2 Kor 5,21; 1 Kor 15,1-11; Mt 25,31.32; Dela 17,30.31; Otk 5,11-14; Dela 4,12; Fil 2,9-11; 2 Kor 5,14; Mt 28,19.20; Jovan 10,11.16; 2 Kor 11,16; 2 Kor 11,2.3; 1 Tim 2,5-7).

4. EVANĐELJE I DRUŠTVENA ODGOVORNOST
Autentično evanđelje treba da se odrazi u promenjenom životu muškaraca i žena. Kad objavljujemo Božiju ljubav moramo služiti u ljubavi, kad propovedamo Božije kraljevstvo moramo ispunjavati njegove zahteve za pravdom i mirom.
Evangelizacija je primarna jer je naš prioritet evanđelje, cilj nam je da svi ljudi mogu imati mogućnost primiti Isusa Hrista za svog Gospoda i Spasitelja. Štaviše, ne samo da je Isus objavljivao kraljevstvo Božije, već je prikazao njegov dolazak delima milosrđa i moći. I mi smo danas pozvani da integrišemo reči i dela na sličan način. Pozvani smo da u duhu poniznosti propovedamo i poučavamo, služimo bolesnima, hranimo gladne, brinemo za zatvorenike, pomažemo nemoćnima i ugroženima, i oslobađamo potlačene. Iako mi prepoznajemo različitost duhovnih darova, poziva i konteksta, potvrđujemo da su dobra vest i dobra dela neodvojiva.
Objavljivanje Božijega kraljevstva, kao imperativ, zahteva proročko odbacivanje svega što nije u skladu s njim. Među zlim delima koja ne odobravamo su i nasilje, uključujući i institucionalizovano nasilje, politička iskvarenost, svi oblici iskorištavanja ljudi i zemlje, podrivanje porodice, zatraženi abortusi, trgovina drogom i kršenje ljudskih prava. U našoj brizi za siromašne pogađa nas problem zaduženosti u dve trećine sveta. Zgroženi smo, takođe, neljudskim uslovima u kojima žive milioni ljudi stvoreni na sliku Božiju kao i mi.
Naša stalna posvećenost društvenom delovanju nije zamena kraljevstva Božijega za hristijaniovano društvo. Naprotiv, ono je priznavanje da biblijsko evanđelje ima neizbežne društvene implikacije. Prava misija uvek treba da bude otelovljena. Ona zahteva ponizno ulaženje u svetove pojedinih ljudi, poistovećivanje s njihovom društvenom stvarnošću, njihovom tugom i patnjom, te njihovom borbom za pravdu protiv sila koje ih tlače. Ovo se ne može postići bez ličnih žrtvi.
Kajemo se jer nas je ograničenost naše brige i vizije često sprečavala u objavljivanju Isusa Hrista kao Gospodara nad celokupnim životom, privatnim i javnim, lokalnim i globalnim. Odlučujemo poslušati njegovu zapovest „tražite najpre kraljevstvo Božije i njegovu pravednost” (1 Sol 1,6-10; 1 Jovanova 3,17; Rim 14,17; Rim 10,14; Mt 12,28; 1 Jovanova 3,18; Matej 25,34-46; Dela 6,1-4; Rim 12,4-8; Mt 5,16; Jr 22,1-5; 11-17; 23,5-6; Am 1,1-2.8; Iz 59; Lev 25; Job 24,1-12; Ef 2,8-10; Jovan 17,18; 20,21; Fil 2,5-8; Dela 10,36; Mt 6,33).


Za prevod na srpski sam koristio izuzetno dobro urađen prevod na hrvatski jezik Ljubinke Jambrek, objavljen u: KAIROS - Evanđeoski teološki časopis / Godište II. (2008), br. 2 str. 349-364, kao i engleski izvornik. Moram priznati da se više radi o prilagođavanju hrvatskog prevoda na srpski jezik i nadam se da mi to gospođa Ljubinka neće zameriti. Nisam znao kako da stupim u kontakt sa njom i zatražim dozvolu za korišćenje njenog prevoda. Smatram za značajno da se pojedini dokumenti vezani za Evanđeosko hrišćanstvo prevedu na srpski jezik i budu dostupni evanđeoskim hrišćanima u Srbiji. Ovo je drugi deo Manila manifesta, a ostatak uskoro, ako Bog ga, sledi.  

1 коментар:

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...