четвртак, 03. фебруар 2011.

Glorija


Pesma koju puno slušam ovih dana. Oduševljava me refren, kada od srca pevaju „Glorija“. Volim pesme slavljenja u kojima se oduševljeno kliče Bogu, kada ga slavim ne samo umom, nego i osećanjima i celim bićem. Ova pesma mi pokreće takva osećanja. Veličanstveno je tvoje ime na celoj zemlji Bože naš, i veličanstvena su dela tvoja!



GLORIJA (SLAVA)
Nebesa su tvojom slavom ispunjena
A okean odražava Tvoju slavu
Kako si dubok, kako uzvišen, kako veličanstven
Zemlja objavljuje tvoju misteriju
Nebesa pevaju o tvojoj slavi
Kako si dubok, kako uzvišen, kako veličanstven si ti
Mi živimo da govorimo o Tvome delu
Tvojoj slavi i milosti, o Bože.

Glorija (Slava), Glorija
Nebesa i zemlja pevaju o tvojoj veličanstvenosti,
Glorija, Glorija,
Tebi, zauvek.

Klinovi, trnje i žrtva,
Dok si predavao tvoj dah
Kako si dubok, kako uzvišen, kako veličanstven
Sada mi postajemo i nudimo
Pevajući iz sveg glasa

Kako dubok, kako uzvišen, kako veličanstven si Ti.
Tvoje je carstvo, sila i slava
Pripada ti himna slavljenja, čast i delo.

Međutim dok je slušam misli mi idu i u veličanstveni momenat koji dolazi (Otkrivenje Jovanovo 5):
„Tada u desnici Onoga koji je sedeo na prestolu videh svitak, ispisan iznutra i spolja i zapečaćen sa sedam pečata. I videh jednog silnog anđela kako iz sveg glasa objavljuje: „Ko je dostojan da otvori svitak i polomi njegove pečate?“ Ali niko na nebu, ni na zemlji, ni pod zemljom nije mogao da otvori svitak ni da u njega pogleda. A ja samo mnogo plakao što se nije našao niko dostojan da otvori svitak ni da u njega pogleda. Tada mi reče jedan od starešina: „Nemoj da plačeš. Eno pobedio je Lav iz Judinog plemena, Koren Davidov. On može da otvori svitak i njegovih sedam pečata.“…
I Jagnje priđe pa uze svitak iz desnice Onoga koji sedi na prestolu. …Pevali su (starešine) novu pesmu:
„Dostojan si da uzmeš svitak
i da razlomiš njegove pečate,
jer si bio zaklan
i svojom krvlju si otkupio ljude za Boga,
Učinio si ih carstvom
i sveštenstvom našeg Boga,
i oni će vladati na zemlji.“
Onda pogledah i čuh glasove mnogobrojnih anđela oko prestola i živih bića i starešina. Bilo ih je hiljade hiljada i mirijade mirijada. Govorili su iz sveg glasa:
„DOSTOJNO JE JAGNJE KOJE JE ZAKLANO
DA PRIMI SILU I BOGATSTVO I MUDROST I SNAGU
I ČAST I SLAVU I BLAGOSLOV!““

Verujem da je u ovom tekstu opisano slavljenje u nebu posle uzeća crkve i da su oni koji slave, ta mirijada mirijada, vernici iz svih vremena i pokoljenja. Oni koji su spaseni Hristovom krvlju slave Njihovog Spasitelja u večnosti. I znam da sam ja jedan od tih glasova, jer ovaj stih govori o onome što dolazi, o budućnosti. Da čitam o sebi, kako slavim mog Spasitelja u večnosti. Jedva čekam to slavljenje! Ne mogu ni da naslutim emocije, doživljaj, radost, ali će biti veličanstveno. Zato DOĐI GOSPODE ISUSE HRISTE! MARANA TA!!! (I Kor. 16.22.)

1 коментар:

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...