недеља, 20. фебруар 2011.

Čudesni melem za dušu


ČUDESNI MELEM ZA DUŠU 
(Beleške sa propovedi koju sam propovedao 20.2.2011. u Sremskoj Mitrovici) 
Današnju propoved sam nazvao „Čudesni melem za dušu“. Današnji tekst je 73 Psalam. No pre toga dva primera koja sam pronašao na internetu, a koji daju uvod u moju današnju priču.
Prvi je od mladića koji se zove Vlada, piše na jednom forumu o narkomaniji.. Uspešni biznismen koji se bori sa narkomanijom, broker, zarađuje velike svote koje troši na kocki. Piše o svom studiranju: „Ja pojma nemam zašto sam upisao taj postdiplomski, isto kao što nemam blage veze zašto sam završio ekonomski faks, niti znam zašto se ujutro budim i iz kog razloga pružam uzaludan otpor kralju heroinu i tako to... Nekad mi se čini da sam statista u sopstvenom životu, totalno ravnodušan i bez-idejan... Pojma nemam šta bih želeo da postignem (ako izuzmemo priču o drogi). Nemam osećaj ni da sam nešto posebno ispustio do sada, osim možda nekih 10 godina života i par devojaka koje su vredele, a ja se ponašao kao idiot prema njima (i sebi). Pošto nemam pojma šta želim i mogu i hoću, preostaje mi samo da u životu radim isto ono što radim kad izađem uveče na piće - zakucam se u neki mračni ćošak i nalivam se alkoholom i čekam da neko naleti da popričamo ili mi da neki predlog gde dalje da pijem i s kim... Fakultet sam upisao zato što su ga ljudi iz moje ekipe upisali, završio iz istog razloga. Počeo sam da radim u onoj firmi u kojoj su me sami pozvali, poslove koje su mi sami ponudili. Upisao sam postdiplomski zato što me je stric gnjavio da upišem, a sad polažem ispite zato što me tip gnjavi da magistriram i predajem na jednom privatnom fakultetu finansijska tržišta... To će verovatno značiti više vremena, plus još nekih 1000 maraka mesečno više za cuganje i kockanje i gudru kad ponovo puknem.“
Drugi je citat od naše preminule glumice Sonje Savić, iz jednog od njenih intervjua – „Ja sam životni dekadent jer stvarnost i ja nemamo dodirnih tačaka. Danas je nacizam u modi što znači da moraš da si nasmejan, zdrav, obučen i napumpan silikonima, dok ja jedem parče hleba razdeljeno na četiri dela“… „Nekada sam htela i da se udam, da budem konzervativna, da imam decu, nisam jurila frajere, a proglasili su da imam sidu, da se drogiram. Bože oprosti, sačuvaj i sakloni! Možda sam u drugoj polovini života postala to što su želeli! Možda...“
A: SVET BEZ NADE
Dve priče ljudi bez nade, svrhe. Što je još gore, oni su samo ekstremni primeri zaraze našeg društva – beznađa. U okvirima naše crkve postoje timovi koji posećuju ljude u potrebi, i ono što nas stalno šokira je beznađe. Prosto doživimo osveženje kada susretnemo nekoga punog nade, koji se bori za život, koji je pozitivan. I mislim da to ilustruje priče mnogih drugih ljudi. Beznađe, osećaj dubokog nezadovoljstva jer ti nešto nedostaje.
Nisam veliki fan učenja velikih začetnika psihoterapije: Frojda, Adlera i Jundga, ali je interesantno da je svo troje primetilo da čoveku nešto nedostaje. Pa tako Frojd: “Ljudi su gladni ljubavi.”; Jung: “Ljudi žele sigurnost.”; Adler: “Ljudi gladuju za osećajem vrednosti.”. Ovo troje je izazvalo, da to jednostavno kažemo revoluciju ili rađanje psihoterapije, pokušaja da se razume koren ljudske patnje i da im se pomogne, naravno bez Boga. I šta su zaključili, ono što Sveto pismo govori dugo, dugo, - Čovek je nesretan jer mu nešto nedostaje. Mi verujemo da je to Bog! Čuvena Paskalova: „Jer si nas stvorio za sebe i srca naša nemaju mira dok se ne smire u tebi.“
A hrišćani? Da li to onda znači da su hrišćani imuni na beznađe, na osećaj da nema svrhe. Ne. Sećam se razgovora sa prijateljem, povratnikom iz centra za rehabilitaciju u kome mi je postavio pitanje: „Zašto sam uopšte postao hrišćanin? Zašto, kada i dalje imam nevolje, šta se to promenilo u mome životu: problemi kući, materijalni problemi, posao, svađe, zauzetost. Zašto bi uopšte bio hrišćanin?“ Izjava koja skoro izgleda hulno, bezobrazno.
No da li je tako. Tekst koji sam danas izabrao jeste psalam 73. 1-14.

1 Jeste dobar je Bog Izrailju, onima koji su čista srca.
2 ...Ali noga moja u malo ne klonu, u malo se ne spotakoše koraci moji,
3 jer zavideh bezumnima gledajući sreću bezdušnika.
4 Jer ih ništa do smrti ne muči, i telo njihovo zdravo je i gojno;
5 ne muče se kao drugi ljudi i ne trpe kao drugi ljudi;
6 oholost ih kao đerdan kiti obest ih ko haljina pokriva
7 Iz očiju njihovih zloba viri, i izmišljanja srca njihovoga kipe.
8 Rugaju se, pakosno govore, besno o nasilju zbore.
9 Usta svoja protiv neba dižu, i zemlju prolazi jezik njihov.
10 Zato se njima i navraća narod i pije vodu iz punog izvora njihovog,
11 i govore: “Kako će to razabrati Bog?... Zar Svevišnji zna?”
12 Takvi su eto bezdušnici: i srećni su na svetu, i množe bogatstva svoja.
13 Zar sam, dakle, uzaludu očistio srce svoje i bezazlenoću umio ruke svoje!
14 jer ja svaki dan dopadam rana, i muke se moje svako jutro obnavljaju!


Psalam je napisao Asaf. Jedan od Davidovih ljudi, vođa slavljenja, i u pročitanom tekstu on daje svoje svedočantvo gde nam otkriva razmišljanje koje može da se desi svakome od nas. Da uporedimo sa nevernima, sa onima koji Boga ne slede, sa zločincima čak. Pisac razmišlja i gleda uspeh kriminalaca, zlih ljudi, kako imaju, kako se zabavljaju, kako su oholi i puni sebe a sve jedno napreduju. Čak šta više rugaju se i samom Bogu, tvrde da njega nema i da ne postoji, da je slep i nevidi.
I pisac dalje govori o narodu koji kreće da ih sledi, da se upoređuje sa njima i da kopira njihove načine ponašanja. Kako sve to izgleda savremeno? Priča o nasilju u školama, epidemiji narkomanije, mladima koji nalaze uzore u kriminalcima kao što su Legija i drugi koji plaštom patriotizma pokrivaju svoje zločine. Devojke koje svoje uzore pronalaze u devojkama koje jure bogate, zle momke sve radi bogatstva i udobnosti, tkz „sponzoruše“.
Ali da li je to nova situacija? Pročitaću vam dva teksta o grehu - 1: „Ne vidim ni malo nade za budućnost našeg naroda ako ona zavisi od današnje omladine, pošto je cela omladina neopisivo nepromišljena... Kada sam ja bio mlad, učili su nas da budemo diskretni i da poštujemo starije, ali današnja omladina je veoma sklona sukobima.“ 2: „Današnja deca vole luksuz; pokazuju nepoštovanje prema odraslima i samo pričaju umesto da vežbaju. Deca su tirani, a ne sluge njihovog domaćinstva. Više ne ustaju kada starija osoba uđe u sobu. Suprostavljaju se roditeljima, brbljaju u društvu, zaborave na pristojnost za stolom, prekrštaju noge i terorišu njihove nastavnike.“ Prvi opis je uzet iz Hesioda, grčkog pesnika iz osamnaestog veka pre Hrista. Drugi citat je Sokratov (469-399 pre Hrista).
Situacija se za tri hiljade godina nije puno promenila. A zašto? Zato što je ljudski rod grešan, što greh utiče na čoveka istom snagom onda kao i danas. Greh je uvek bio privlačan. Pa u vreme Asafa i nastanka 73 Psalma.
Suočavanje sa grešnošću ljudskog roda u jednom momentu ljulja veru biblijskog pisca. 13-14 stih - zar sam uzalud očistio svoje srce, uzalud živim čisto. Ne činim loše i sledim Boga, a sa druge strane nevolja na nevolju. Ustajem i čeka me muka. Čemu sve to? I sve ovo pričam zato ako vas muče takve misli-  čemu sve to, lakše je da se opustim i prepustitim struji, znajte da je to mučilo i pisca ovog psalma.
Dalje shvatimo da sam Bog razume naše misli. Ove reči su Božija reč, drugim rečima inspirisane, nadahnute od Boga da nas nešto pouči. Ne da je njegova volja da mi tako mislimo, ni da je to prihvatljivo, nego nam Njegove reč koje ukazuju da nas on razume. Da nije šokiran kada nas muče slične misli. On nas razume. Piše nam da nas razume i da takve misli nisu njemu ne  shvatljive.
Jer nemamo prvosveštenika koji nam naše slabosti ne može oprostiti, nego koji je u svačemu iskupan kao i mi, a bez greha. Pristupajmo dakle sa puzdanjem k prestolu milosti, da nađemo milosrđe i primimo milost, da bismo dobili pomoć u potrebama svojim.“ Jevrejima 4.15-16. Kakav je naš Gospod Isus Hristos – on nas razume, i pomaže nam. A kada? Pa kada smo u potrebi. A kada nam je potrebna milost? Pa kada se borimo sa iskušenjima i grehom!!!! Naš Bog razume naše borbe, i u tim momentima nije neko ko ide da nas sprži, nego ide da nas izgradi. I to je prvo saznanje koje nam pomaže da se suočimo sa borbama i iskušenjima. Ali idemo dalje u rešavanje ovog problema.
B KOGA IMAM JA NA NEBU OSIM TEBE?
Psalam 73:15-28.
15 Kad bih rekao: “Govoriću kao i oni,” Izneverio bih rod sinova tvojih
16 Kad stadoh razmišljati  da bih te razumeo,  teško to beše u očima mojim,
17 dok ne uđoh u svetilište Božje, i kraj njihov ne posmatrah
18 Ta na klizavo si ih mesto postavio i u propast ih ti bacaš!
19 Gle, kako za čas propadaju, ginu i ponestaju od nenadane strahote.
20 Kao san, kad se čovek probudi,tako ti, Gospode, kad se probudiš, u ništa obraćaš priliku njihovu.
21 Kad kipljaše srce moje i rastrzah se u sebi.
22 tada bejah bez uma i bez razuma, kao životinja bejah pred tobom,
23 Al ja hoću da sam svagda kod tebe; ti si mi desnu ruku prihvatio,
24 i savetom ćeš me svojim voditi, a posle ćeš me u slavu primiti.
25 Koga imam ja na nebu osim tebe; a kad tebe imam, ja na zemlji ništa drugo ni ne želim.
26 Put moja i srce moje mogu da smalakšu, al je Bog grad srca moga i deo moj do veka.
27 Jer evo ginu oni koji od tebe odstupaju i ti istrebljuješ svakog odmetnika.
28 A meni je dobro biti blizu Boga. Na Gospoda oslanjam nadu svoju. Da kazujem sva čudesa njegova. 

U nastavku teksta vidimo kako pisac iznosi rešenje svoje dileme. Ono je oslikano u nekoliko koraka:
 1. Korak: počeo je razmišljati o posledicama života ljudi oko sebe, čije ponašanje ga je mučilo - 18-19 stih. Video je njihovu propast na kraju ali i posledice njihovog života sada. Činjenica je da se za svako delo plaća posledica, da li sada za života ili u budućnosti.
Pakao nije mesto na kome se ljudi okreću na ražnju, i đavoli ih kuvaju u kotlovima. Pakao kao mesto nevidljivih, večnih stvari, gde ljudi primaju ono šta su sejali. Ako su ubili sačekaće ih griža savesti zbog tog ubistva, oholost, laži, pakost, ruganje ali najgore od svega svest o odvojenosti od Boga. I to je velika činjenica da kazna stiže svakog onog koji čini zlo, pre ili kasnije.
Princip setve i žetve važi i u ostalim oblastima života. Iako se ne može govoriti da je to pravilo, a ni princip, poznata je priča po selima: gazdinske porodice obogaćene na muki drugih ljudi i nepoštenju, koje utonu, u drugoj, trećoj generaciji. Ono što seješ, na kraju žanješ.
I na neki način to teši psalmistu. Zlo koje je uočio neće proći nekažnjeno, na kraju se plaća kazna takvog života. Ne mogu reći da je meni to nešto velika uteha, ali barem početak, prva stepenica.
Drugi korak: nastavlja da razmišlja o odredištu vernika – 24. stih. Za razliku od mesta gde žanješ plodove nepravde, vernicima je obećano mesto u nebu. Mesto opisano kao mesto bez suza, patnji... Iako kao crkva ne propovedamo puno o tome mestu, znamo da posle smrti naš život se nastavlja.
Uteha da znaš gde ideš. Jedna od mojih službi kao pastora jeste i sahranjivanje. Sa jedne strane užasno mi je teško kada sahranjujem osobu koja nije sledila Hrista, teško mi je da kažem nešto utešno.
A sa druge strane je sahrana vernika. Posebno mi je u sećanju sahrana Baka Duce. Duca je prihvatila Hrista u kasnim godinama na Alfa kursu, ali oduševljeno. Nekih šest meseci pred smrt, kada je osetila da je blizu kraj napisala je oproštajno pismo. Na sahrani sam ga čitao plačući ali ne od tuge, možda samo tuga kratkotrajnog rastanka.
 U pismu se baka Duca oprostila od sviju nas, zahvalila se ljudima koji su je doveli Hristu, starešinama crkve za propovedi koje je čula, istakla dubinu susreta sa Isusom… I na kraju tražila od nas da otpevamo pesmu – „Kao ruža“ jer se uz tu pesmu obratila. Divna sahrana ako se to može tako reći, jer naša sestra je znala gde ide, i da je Bog sa njome i mirno se oprostila od ovoga života i svih nas.
Kao vernici mi znamo da nas očekuje samo ono bolje. Da su sve naše nevolje samo privremene, i da mnogo bolje dolazi. A do tog momenta – Bog nas drži za ruku i vodi.
c. KLJUČNI KORAK – DOBRO JE BITI BLIZU BOGA
 I to nas vodi u treći korak, i ključnu utehu- 23-25. st. Piše psalmista - dobro mi je biti blizu Boga. „Kada tebe imam na nebu, ja na zemlji ništa više ni ne želim“. Dobro je biti blizu Boga. Iskustvo koje je čak nemoguće opisati rečima, posebno onima koji to iskustvo nemaju. 
Najsličnije je slika kada malo dete gura kocku u krug, znate one motoričke igre za malu decu, i ne ide, i frustriran je. Takvi smo i mi, kao rupa u nama i pokušavamo da uguramo u nas razne stvari kako bi isključili našu frustraciju. Razne stvari, mnoge od njih jako dobre: novac, alkohol, posao i uspeh na poslu, porodicu, brak. No sve na kraju stvori još veću frustraciju: novca nikad dosta i opasnost da ga izgubim, alkohol stvori vezanost, posao i uspeh na poslu rizikuju frustraciju, poslovne neuspehe…
I sve te stvari, osim alkohola, su jako dobre i potrebne i imaju važno mesto u našem životu ali ne mogu da uđu u rupu u nama. I znam kada se moj sin igrao sa tim kockama i besneo, ja bih mu samo malog gurnuo ruku i naveo ga na pravu rupu, kocka bi ušla na pravo mesto i odjednom radost, osećaj pobede. Kocka je legla na svoje mesto. Tako isto kada prihvatimo Isusa kocka legne na svoje mesto u našoj duši i to jeste čudesan melem za našu dušu.
Pisac kaže kada tebe imam, ja ništa drugo ni ne želim. Time Pismo ne misli da su druge stvari nepotrebne i nevažne. Naprotiv. Međutim kada Bogu damo prvo mesto, ostale stvari se nadodaju. Hristos je govorio to sledećim rečima: „težite prvo carstvu nebeskom, sve ostalo će se nadodati“. Ne kaže – ako mene tražite nećete ništa imati, nego će vam se nadodati.
Bog zadovoljava žeđ ljudske duše. Da se vratim onim velikim psiho-terapeutima sa početka i njihovim zaključcima. Frojd je prepoznao u ljudima: glad za ljubavlju – a Pismo odgovara: Jovan 3:16: “Jer Bog je tako zavoleo svet da je dao svog jedinorodnog Sina, tako da svako ko veruje u Njega ne propadne nego da ima život večni.“ Jung je prepoznao: glad za značajem – a Pismo odgovara: Jevrejima 2:6-7: “Šta je čovek, da ga opomeneš, i sin čovečiji, da se o njemu brineš. Umalio si ga malo prema anđelima, i slavom i čašću ovenčao si ga...“ Adler je prepoznao: Žudnju za sigurnošću a Pismo odgovara - Isaija 49:15: „Zaboravlja li mati čedo koje je dojila? Ne smiluje li se na plod utrobe svoje? A kad bi ga i zaboravila neću tebe ja zaboraviti. Gle na dlanu mi je slika tvoja...“
Ima još puno stihova koji govore o načinima kako Bog zadovoljava žeđ naše duše. On kada dođe sve dođe na svoje mesto. Utihne potraga naše duše. Kada tebe na nebu imam, ja na zemlji ništa ni ne želim je uteha psalmiste. To ga teši, on ima Boga u svome životu, i to mu je najdragocenije. Našao je melem za svoju napaćenu dušu. A mi? Tri pitanja:
Gde sam ja, da li to imam? – ako nemam danas je dan spasenja, danas može da se utihne žeđ tvoje duše. Bez obzira gde se nalaziš. Žeđ moje duše je nestala u najgorem mogućem mestu i najgorem mogućem momentu. Sa dvadeset godina sam bio zarobljeni alkoholičar, u velikim mukama, mrzeo sam svoj život, sve mi je bila patnja. I onda sam u crkvi čuo da mi Isus može pomoći, da on može isceliti moju dušu i doneti slobodu. Te iste večeri sam izašao sa prijateljima u grad, i odluka da sledim Hristov put je postojala u meni ali nisam još ništa bio učinio. I kada su oni počeli da piju mene je uhvatila groznica od želje. I tog momenta sam i zavapio Bogu i bio isceljen. Promena je bila toliko velika da su moji prijatelji zapanjeno prokomentarisali: „Bera, pa ti se smeješ a nisi pijan.“! Moja duša je bila isceljena u susretu sa Bogom. Može i vaša.
Gde sam ja, da li sam zaboravio – Isus Hristos govori u slikama o prihvatanju njegove poruke. Jedna od slika jeste priča o sejaču i različitim vrstama tla. Znate i sami tu uporednu, ili je pročitajte sami. „Izađe sejač da seje i seme pada na različite vrste tla… Ukratko, verujem da se prve dve slike odnose na neverne osobe, dok se treća i četvrta odnose na vernike jer se spominje da te biljke imaju život. Ali sada želim da nam skrenem pažnju na treću sliku, seme pade u trnje, i nikne, i živo je ali ne dade roda. Živo je ali od života nemam nikakve koristi. I vidimo u tekstu da je trnje - nevolje života i brige, a šta one čine, skreću nam pogled sa onoga šta je bitno, sa Hrista na to trnje. Problem je da zaboravimo šta imamo!
Takvo stanje oslikava Jeremija prorok – „Narod moj dva zla napravi, jedan da napusti mene izvor žive vode i ode studencima koji puštaju vodu“ Narod je zaboravio šta ima, i okrenuo se pogrešnim stvarima. Mi ne smemo zaboraviti šta imamo, naš melem za dušu.
Mi možemo pored našeg bogatstva biti duhovni siromasi: „Trebalo je sahraniti ženu koja je živela na ulici. Bila je beskućnik. Neki od tih ljudi, neki beskućnici, oni su vrlo prijatni i imaju mnogo prijatelja. Ali ova žena, zato što je bila agresivna i gruba prema ljudima, tražeći uvek od njih novac, nije imala mnogo prijatelja. Bila je od onih što sa kolicima iz samoposluge obilazi ulice noseći plastične vreće i svakojako đubre. U takvim okolnostima nisam očekivao mnogo ljudi na sahrani. Međutim, Sendi Miler mi reče da je ta žena zapravo bila veoma bogata. Pre nekoliko godina je nasledila ogromno bogatstvo – nekoliko miliona funti. Posedovala je stan u najelitnijem kvartu i nekoliko basnoslovno vrednih slika. Sendi je naglasio: “Tamo gde postoji testament, biće i rođaka.”... Pokazalo se da je bio u pravu. Na sahrani se pojaviše, neki dalji rođak iz Australije, i raznorazni drugi ljudi. Pitao sam se: “Zašto?” Jednostavno nisam mogao razumeti, zašto bi neko ko je imao sve to bogatstvo, odabrao da živi na ulici, u đubretu? A onda neko reče: “Mislim da je njen problem bio u tome što nije želela da napusti život kakav je poznavala.
Zato seti se: “Koga imam ja na nebu osim tebe, a kada tebe imam ja na zemlji ništa drugo ni ne želim.” Ne živi kao duhovni siromah pored sveg bogatstva koje ti Isus nudi.
I treće - Gde sam ja, da li to dajem? Da li dajem ljudima ono što primim od Hrista, da li sam svedok njegovog dela. Alfa je pred vama. Ponuditelj ljudima nadu večnog života. Ponudite im čudesni melem za dušu!

1 коментар:

  1. Psalam 73. Kako se suočiti sa beznađem? Da li je to osećanje dopušteno za hrišćane? Koji su ogovori? Propoved propovedana u S.Mitrovici

    ОдговориИзбриши

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...