понедељак, 26. децембар 2011.

Rasprave o Božiću ili tugovanje nad situacijom!!!


Pratim na fejsu rasprave o Božiću. Da li slaviti Božić ili ne? Da li je to praznik zasnovan na Svetom pismu ili je paganski praznik koji se ušunjao u crkvu? Većini ljudi koji ne čitaju Sveto pismo potpuno besmislena priča – za njih je Božić jedan od najsvetijih praznika hrišćana. Sa druge strane, za mnoge, koji žele svoj život da izgrade na temelju onoga što piše u Svetom pismu, koji su svesni mnoštva pogrešnih verovanja koja su unakazila hrišćansku veru (magijskih rituala, paganskih bogova pretvorenih u hrišćanske svece, grčke filosofije kao osnove tumačenja Svetog pisma…) to nije ni malo jednostavno pitanje. Prijatelj, pastor,  stavio je svoj komentar o Božiću na stranicu i posle tri sata je imao preko sto komentara, više nego na bilo koju drugu temu. U svim raspravama video sam puno strasti, međusobnog nerazumevanja, namernog ili slučajnog vređanja…  
Povremeno sam i sam bio u iskušenju da se i sam uključim. Srećom mudriji sam, puno puta sam se opekao i kajao posle rasprava na fejsbuku,  izbegavam to…
Lično jako volim Božić i obavezno ga obeležavam. Za Božić me vežu najlepše uspomene mog detinjstva; na božićni dan, 1993 godine sam prvi put ušao u crkvu; a na drugi dan Božića, 1998. dao sam obećanje svojoj voljenoj ženi da ću biti sam njom i u dobru i u zlu, i u radosti i u žalosti… Kao porodica za Božić smo razvili ceo porodični ritual, jedan od događaja u godini koji našoj deci najviše znači, gde proslavljamo Isusov rođendan i razgovaramo o svemu što smo kao porodica doživeli u proteklih godinu dana… Volim Božić!!!
Sa druge strane razumem i komentare ljudi koji prepoznaju mnoge mane ovog praznika, i jako cenim njihovo mišljenje. Činjenice stoje: 1. Koreni Božića su u proslavi Rimskog praznika nepobedivog Sunca (znači koreni su paganski, dok su Hrišćani tvrdili da je Hristos jedino  Nepobedivo sunce i da je legitimno da preuzmu ovaj praznik); 2. Postoje mnogi običaji u našem narodu koji nemaju nikakve veze sa hrišćanstvom nego su deo stare, paganske, Slovenske religije. Mnogi rituali su magijski po poreklu i neprihvatljivi za hrišćane; 3. Potrošački karakter praznika – Božić je jedan od najboljih marketinških trikova (milijarde se troše u toku ovog praznika, ne vodeći računa o onima koji nemaju); 4. Deda mraz – savršen koka-kolin marketinški trik, priča nastala radi reklamiranja soka (tridesetih godina prošlog veka, Koka-kola je prefabrikovala priču o svetom Nikoli i nastala je priča o Deda mrazu), a koja je postala za mnoge sastavni deo kulture proslavljanja Božića; 5. Prejedanje i napijanje – toliko ne spojivo sa hrišćanskim karakterom praznika da neću ni da pišem o tome… Pitanje za pitanjem, potpuno legitimno.
Ovih dana slušam pesmu „I heard the bells on Christmas day“, od grupe Casting Crowns. U rečima pesme prepoznajem odgovor na pitanja (izvinjavam se zbog nepreciznosti prevoda):




Čujem zvona na božićni dan (I heard the bells on Christmas day)
S
tare, poznate božićne pesme (Their old familiar carols play)Blage i mile reči koje se ponavljaju (And mild and sweet their songs repeat)Mir na zemlji i dobra volja među ljudima. (Of peace on earth good will to men)


I zvona zvone (And the bells are ringing)Kao hor ona pevaju (Like a choir they're singing)U srcu ih čujem (In my heart I hear them)Mir na zemlji, dobra volja među ljudima (Peace on earth, good will to men)


I u očaju saginjem moju glavu (And in despair I bowed my head)Nema mira na zemlja ja kažem (There is no peace on earth I said)Jer mržnja je velika i ruga se pesmi (For hate is strong and mocks the song)Pesmi o miru na zemlji i dobroj volji među ljudima.  (Of peace on earth, good will to men)


Ali zvona i dalje zvone (But the bells are ringing)Kao hor ona pevaju (Like a choir singing)Da li ih iko čuje? (Does anybody hear them?)Mir na zemlji, dobra volja među ljudima (Peace on earth, good will to men)


Tada zazvone zvona glasnije i dublje (Then rang the bells more loud and deep)Bog nije mrtav, niti On spava (God is not dead, nor doth He sleep)Zli će pasti a pravda preovladati (The wrong shall fail, the right prevail)Sa mirom na zemlji i dobrom voljom među ljudima. (With peace on earth, good will to men)


Zvona zvone svoju pesmu (Then ringing singing on its way)Svet se okreće od noći ka danu (The world revolved from night to day)Glas, zvonca, uzvišeno pevanje (A voice, a chime, a chant sublime)Mir na zemlji, dobra volja među ljudima (Of peace on earth, good will to men)

No zvona i dalje zvone (And the bells they're ringing)Kao hor ona pevaju (Like a choir they're singing)I srcem ih možemo čuti (And with our hearts we'll hear them)Mir na zemlji, dobra volja među ljudima. (Peace on earth, good will to men)


Da li čuješ zvona koja zvone? (Do you hear the bells they're ringing?)Anđeli pevaju o tome (The life the angels singing)Otvori svoje srce i čuj zvona na Božićni dan (Open up your heart and I heard the bells on Christmas day)Stare, poznate božićne pesme (Their old familiar carols play)Blage i mile reči koje se ponavljaju (And mild and sweet their songs repeat)Mir na zemlji i dobra volja među ljudima. (Of peace on earth good will to men)

Sam praznik u svojoj poruci, sadržaju proslavlja jedan od najlepših događaja istorije – rođenje Hristovo.  Datum možda nije tačan (Isus je verovatno rođen u jesen ili rano proleće), ali obeležava događaj u koji se slila nada ljudskog roda. Starac Simeon, po rođenju Hristovom izgovara reči: „Sad otpuštaš slugu svoga, Gospode, po reči svojoj, s mirom; jer oči moje videše spasenje tvoje; spasenje koje si pred svim narodima spremio, svetlost da narode obasjavaš, u slavu naroda tvoga Izrailja“ Ev. po Luki 2:29-32. Simeon se raduje, jer je u rođenju Isusa Hrista počeli ostvarivanje nade čovečanstva, spasenje za svakog ko veruje…
Sa druge strane u pesmi je naglašeno da mira nema. Da se mržnja ruga pesmi. Da je sve izokrenuto! Baš kao što mnogi posmatrajući Božić i sami zaključuju – nešto tu ne štima! No to samo ukazuje na ogroman potencijal ljudi da izokrenu sve što je dobro, a ne da je nešto pogrešno samo po sebi. Ljudi su uništili i sami sebe, i Zemlju koja im je poverena, religijske vođe su razapele Isusa… i možemo nabrajati dalje, i dalje spisak ljudskih grešaka, i u tom nabrajanju doći i do toga kako ljudi danas slave Božić.
Ali Bog nije mrtav, i On ne spava! Istina iako je zamagljena i dalje svetli. Istina da je Isus Hristos došao u obličju čoveka na ovu zemlju, da je postao čovek radi nas, da nas spasi, i da je u tom telu umro na krstu. Istina je da je u tom istom telu (doduše transformisanom) i vaskrsnuo i vaznet i da danas sedi, u tom istom telu, sa desne strane Božije. Istina je da nije to telo odbacio kao prljavu haljinu, nego ga je posvetio. Istina je da je time uzdigao i nas ljude ponovo u mogućnost odnosa sa Bogom. Istina je da sada imamo Prvosveštenika koji nas može razumeti, jer je bio jedan od nas (Jevrejima poslanica), prošao kroz borbe i boli. I to slavimo u Božiću, ne deda mraza, ne kupovinu, ne poklone, ne nepobedivo sunce, ne paganske običaje – slavimo Vaskrslog Hrista, koji je Poklon nad poklonima, Nepobedivo Sunce koje razgoni mrak naše duše, Silnog Boga koji je stvorio ovaj svet a ponizio se da postane jedan od nas. To je sila Božija!

четвртак, 22. децембар 2011.

Alfa vesti - broj 4 (Alfa kurs)


Alfa – Zapadni Balkan

ADRESA: NOVAKA RADONIĆA 19, 2100 NOVI SAD, SRBIJA
BROJ TELEFONA: +381/(0)64 – 53-83-580


ALFA VESTI

Broj 4 – decembar/prosinac 2011

Poštovani čitaoci, pred vama se nalazi četvrto izdanje Alfa vesti, biltena koje ima za cilj da predstavi Alfa kurs na teritoriji Zapadnog  Balkana – Srbije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine. Alfa kurs je alat za evangelizaciju i učeništvo, razvijen od strane Anglikanske crkve, Holy Triniti Brompton iz centralnog Londona, Velika Britanija. Razvoj kursa je počeo 1990. godine, kada  je Nicky Gumbel pod uticajem Duha Svetog, kurs za učeništvo (korišćen u njegovog lokalnoj crkvi) prilagodio nehrišćanima, tj. onima koji ne dolaze u crkvu. Počevši od dvadesetak kurseva koji su registrovani 1990. godine u UK, danas  je registrovano oko 35000 kurseva u 163 zemlje sveta. Do sada je preko 15 miliona ljudi završilo Alfa kurs i upoznalo se sa osnovama hrišćanske vere a mnogi od njih su i doživeli susret sa uskrslim Isusom Hristom. U okvirima službe Alfa kursa razvile su se i mnoge druge službe i aktivnosti: Alfa kurs za studente, mlade…, Bračni i Predbračni kurs (saznajte više o tome na- http://bera-kahristu.blogspot.com/2011/02/alpha-e-casopis-3-februarveljaca-2011.html), Rad sa povratnicima iz zatvora i zatvorenicima, Kurs oporavka (hrišćanska verzija 12 koraka AA)…
Vizija Alfe jeste evangelizacija naroda i transformacija našeg društva. Uključite se u ovaj veličanstveni zadatak. Saznajte više o Alfa kursu, spremni smo da dođemo u vašu crkvu i pomognemo vam da počnete sa Alfom ili nekom drugom službom. Pozovite nas! Žetva je spremna, uzmimo srp!

петак, 16. децембар 2011.

Od zlata do blata!


OD  ZLATA DO BLATA
Čudan je život, često doživimo priču od „zlata do blata“. Momente uspeha i proslave zamene momenti blata. Tako i danas. Pre dva dana slavimo godišnjicu centra, danas tugujemo jer je jedan od momaka napustio centar. Odjednom, bez najave, samo je odlučio i otišao. Spreman – ne, ni u kom slučaju!!! Od zlata do blata!

Nekada bi u ovakvim situacijama zapadao u očaj. Sećam se kada je prvi momak napustio samovoljno centar, proveo sam celo popodne u krevetu, slomljen tugom. Sada to više ne radim. Zašto? Prvo što verujem da se Božija reč ne vraća prazna. „Ko što kiša ili sneg padaju sa neba i ne vraćaju mu se a da nisu zemlju natopili i oplodili, i činili da bilje pupi, i semenje se sejaču deli, i hleba onome koji se njime hrani, tako je reč koja izlazi iz usta mojih; ne vraća se ona prazna a da nije volju moju izvršila i nameru moju ispunila.” Isaija 55:10-11. I oni koji izađu u neposlušnosti, i oni su primili reč. Kada će roditi u njihovim životima, ne znam, ali znam da hoće jednom!

Takođe, uteha su mi i Isusove reči o sejaču. „Izađe sejač da seje seme svoje, i kako on sejaše jedan deo semenja pade pokraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga. Drugi deo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage. Drugi pade u trnje, i trnje uzraste i zaguši ga. Drugi deo pade na dobru zemlju, i, iznikavši, donese plod sto puta onoliko. Govorivši ovo povika: Ko ima uši da čuje, neka čuje!... A evo šta znači ovo poređenje: Seme je reč Božija. Koji su pokraj puta, to su oni koji slušaju, ali zatim dolazi đavo i otima reč iz srca njihovoga, da ne veruju i da se spasu. Koji su na kamenu, to su oni koji kad čuju, radosno primaju reč, ali nemaju korena, i za neko vreme veruju, a kad dođe vreme iskušenja otpadnu. Koje padne u trnje, to su oni koji slušaju i, otišavši, od briga, od bogatstva i od slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri. A koje je na dobru zemlju palo, to su oni koji slušašvši reč čistim i dobrim srcem, drže je i donose plod postojanošću svojom.“ Luka 8:5-15

Kako razumem reči Učitelja, proces rada sa ljudima je proces setve i žetve. Jedni nikada ne prihvate, jedni prihvate površno, jedni dopuste da budu ugušeni, a četvrti budu plodonosni. Zadatak hrišćana je da sve od sebe da pomogne drugima da budu plodonosni, ali kao ljudi nismo svemoćni. Ograničeni smo u našim sposobnostima. A ni sam Bog ne dira slobodu ljudske volje. Čovek bira kojim putem ide i šta će biti. A ja? Ja ću dati sve od sebe da im pomognem da budu plodonosni! Pa ko voli,  neki izvoli!

четвртак, 15. децембар 2011.

Izveštaj sa proslave treće godišnjice rada "Centra Duga"

TREĆA GODIŠNJICA RADA "CENTRA DUGA" , 10.12.2011.

Ovo smo mi - Centar Duga. Momci koji su u programu ili su završili program (i naše malenkosti - Bera, Verica, Daniel i Mirko koji vodimo centar). Nekada su ih zvali narkomanima, sada slobodni.

Centar Duga je počeo sa radom 10. decembra, 2008. godine kada je prvi momak ušao u naše prostorije. Do tada smo kao crkva i pojedinci slali heronske zavisnike u druge komune, centre i pomagali im po povratku iz istih. No onda nam je Bog rekao: "Sada je vreme da vi nešto uradite" i rodio se centar.

Momci u centru borave godinu dana, prolazeći kroz razne faze, učeći kako da pobede heroin, destruktivne načine ponašanja, karakterne mane. Međutim pravi izvor njihove pobede jeste Isus Hristos, Osloboditelj. Samo Bog može da bude jači od heroina, to duboko verujemo i zato smo i proslavu započeli sa slavljenjem Boga.

 Uvodnu reč je održao Trna. Nekada narkoman danas pomaže drugima da se bore sa tim zlom. Šest godina je prošlo od kada je doživeo slobodu. Kako svedoči njegova supruga: "On ni u zabavištu nije bio ovako dobar".

 Čast mi je da predstavim Gorana. Momak koji je u centru deset meseci. Tih dana pred ulazak je razmišljao samo o tome kako da oduzme svoj život i reši se muke, sada govori o promeni u svom životu. No govori i o tome da život u centru nije lak, svaki dan treba donositi odluke da se menjaš, a to je izazov.



Maslačak, kako volimo da ga zovemo. Pastor Daniel vodi Maslačka u svedočanstvu. Na ovom sastanku je Maslačak dobio blagoslov za završetak boravka u centru.


Siniša (u svedočanstvu ga vodi naš starešina Mirko), nekada dete ulice, kao klinac je počeo sa narkomanijom, umesto škole učio je ulicu. Završio je centar pre godinu ipo dana, sada je jedan od radnika u centru.




Verica i njena priča o viziji nas je dotakla do suza. Zašto u opšte radimo sa zavisnicima? Zato što vredi. Zbog promenjenih života, zbog spasenja, zbog toga što Bog ima namisli nade za njih, a ne propasti.


Četvorica momaka primaju blagoslov za kraj boravka u centru. Odradili su svoj zadatak: Maslačak, Kiki, Čava i Steva. Molitva blagosiljanja jeste vrhunac boravka u centru, neka Božija ruka bude i dalje nad njima.



I na kraju: sva slava, čast i hvala pripada samo Bogu. On je onaj koji menja ljudski život. A mi? Naš zadatak je da vodimo momke da pronađu slobodu i da izgrade svoj život na novim temeljima.

среда, 14. децембар 2011.

Kada izgubiš svrhu života!


Sinoć sam vodio rat sa psom lutalicom. Nije mi dao da priđem mojim kolima. Veliki, crni pas. Odličan čuvar, nije se odvajao od mojih kola, režao, spreman da napadne ako im priđem. Iz nekog razloga odlučio je da treba da ih čuva. Na kraju sam morao da tražim pomoć, i posle dvadeset minuta, lupanja, pretnje lopatom, gađanja, konačno sam seo u kola. Pas se pomerio desetak metara do komšijine kante za smeće i seo pored nje.
Jutros me je probudila buka. Smećari su vodili ulični rat sa psom pokušavajući da dođu do kante, nije hteo da odstupi ni dlaku, režao je, napadao. No kada sam izašao na ulicu, da krenem na posao, kanta je bila prazna, a pas je otišao. Izgubio je i tu bitku.
Tužno. Da li su ga oterali, ili je pobegao, ne znam, ali vidi se da je naučen da čuva. A sada nema šta da čuva! I kako se snalazi – čuva kantu za smeće.
Ljudi su često slični. Izgrade ceo svoj identitet ili svrhu na pogrešnim stvarima. Posmatrao sam majke ili supruge narkomana koje ceo svoj život izgrade na tome da spasu svog sina/muža. Kada momak izađe iz centra, promenjen, slobodan, više ne znaju kako da se ponašaju. Više nisu spasioci, a šta su onda? I kraću svađe, sukobi, problemi, jer koja je njihova svrha?
Posmatrao sam ljude (a često i sebe u ovoj kategoriji) koji svoju svrhu/identitet izgrade na onome šta rade. Potvrđuju se kao vredni radnici/intelektualci/šefovi… i onda kada više nisu potrebni (penzija, otkaz, bolest) – ko su onda oni?
Posmatrao sam ljude koji ceo svoj život grade na tome da izgrade određenu sliku o sebi (opasnog momka, dobrog đaka)… I kada u tome ne uspeju – šta onda ostaje?
Često ostanemo na kraju čuvajući kantu za smeće. Nađemo poznato uporište koje nam daje sigurnost, identitet… Koliko god da to smrdi, i prljavo je, barem nam je poznato i mi smo ponovo – spasioci ili vredni radnici ili opasni momci…
Hristos nudi drugi put. Tvoja svrha/identitet nije u tome šta ti radiš nego je u tome ko ti JESI! Takav je i Bog, njegovo najdublje, najintimnije ime nije vezano za njegovo delovanje (kao što su druga njegova imena – El Šadaj, Elohim…) nego je vezano za to ko on jeste – JAHVE ili u prevodu: ONAJ KOJI JESTE. Onaj koji je bio, koji jeste i koji će biti. Bog nas uči da se identitet gradi na onome ko mi jesmo.
Apostol Pavle u poslanici Filipljanima piše: „Očekujem i nadam se da se ni u čemu neću postideti, nego da će se i sada kao i uvek … proslaviti Hristos u mome telu, bilo životom bilo smrću. Doista, meni je život Hristos, a smrt dobitak. A ako mi život u telu donosi plodno delovanje, tada ne znam šta da izaberem. Jer sam pritisnut sa obe strane: imam želju da umrem i budem sa Hristom, što bi bilo mnogo bolje. Ali je potrebnije da ostanem u telu radi vas.“ (Fil. 1:20-24). Apostolov identitet je u Hristu Isusu. On želi da služi, radi… ali to nije njegov identitet. Život mu je Hristos! Nema potrebe za potvrdom, jer zna ko je u Hristu – Božije prihvaćeno dete.
I za kraj navodim reči iz Kursa „Sloboda u Hristu“ (materijal koji kostim u radu sa zavisnicima): „U poslednjem poglavlju mi smo govorili o tome da je najefikasnija laž koju Sotona koristi da te drži u ropstvu jeste vezana za naš identitet u Hristu, pitanja ko je Bog, i našeg odnosa sa Njim. U ovom odeljku ćemo razmotriti istinu ko smo mi u Hristu i otkriti laž onoga koji optužuje braću dan i noć. Osnovna tendencija „palog“ čovečanstva je da muškarac dobija identitet kroz karijeru a žene kroz to da imaju i podižu porodicu.  Kroz razaranje osnovne porodice krajem dvadesetog veka, mnoge žene traže identitet takođe kroz karijeru. Suština je da ljudi imaju tendenciju da dobiju identitet od onoga šta rade.
U prodavnicama se prodaju majice sa natpisom; „Lov je moj život“, „Pecanje je moj život“ ili fudbal ili šetnja... Lov? Pecanje? Fudbal? Apostol Pavle bi rekao, „Uzmite život!“. On stvarno jeste rekao „Za mene, život je Hristos, a smrt je dobitak“ (Filipljanima 1.21.)
Probaj da staviš bilo šta drugo u tu izjavu „Za mene, život je (moja karijera, studije, porodica, deca, novac, posedovanje, služba)…“ i smrt će biti gubitak. Problem je staviti druge vrednosti, zadovoljstva ili hobi u takve izjave jer svaku od tih stvari možeš izgubiti u svako vreme i nikad ponovo zadobiti. Jedan gimnastičar koji se borio da uđe u olimpijski tim njegove zemlje je rekao „Svaki dan od pete godine, trudio sam se da se spremim da uđem u olimpijski tim i ništa drugo. To ja želim. To je moj život“. Na žalost on nije uspeo da uđe u tim.
Pročitaj šta Bog kaže o tvom novom identitetu: Matej 5.13; Matej 5.14; Jovan 1.12; Jovan 15.1,5; Jovan 15.8; Jovan 15.15; Dela 1.8; Rimljanima 6.18; Rimljanima 8.14-15; Rimljanima 8.17; Rimljanima 8.33-34; Rimljanima 8.35; I Korinćanima 3.16; I Korinćanima 6.17; I Korinćanima 12.27; II Korinćanima 1.21; II Korinćanima 5.17; II Korinćanima 6.1; Efescima 2.10; Kološanima 3.3; I Petrova 2.5; I Petrova 2.9-1; I Jovanova 5.18. Bili Grejm je rekao „Bog je rekao, ja verujem i isplati se“. Bez obzira šta neko kaže ili kako se ja osećam, ja sam ono šta Bog kaže. Možda se ne osećam tako, ili ne ponašam u skladu sa svime i ostali se sa tim ne slažu, no ja sam ono što stvarno jesam.“

уторак, 13. децембар 2011.

Jošua sin Navinov 10-19 poglavlje - Kakav je tvoj Bog ili skim ideš kroz život?


Serija propovedi "Vera na delu", zasnovana na knjizi Jošue sina Navinova.

Jošua 10-19. poglavlje - propoved "Kakav je tvoj Bog ili skim ideš kroz život?"


Audio snimak: http://sr.cross.tv/75463


Današnju propoved sam nazvao „Nemoguća misija“. Zašto? Seriju propovedi na knjigu Jušue smo započeli krajem septembra, propovedali smo skoro svake nedelje i do sada smo došli do desete glave. Danas pravimo ogroman skok napred, današnji tekst je od 10 do 19 poglavlja.  
Tekst o kome ću danas govoriti opisuje kako je teklo osvajanje obećane zamlje Palestine. Kao što već znate Bog je obećao Izraelcima da će im dati zemlju u kojoj će se nastaniti. Knjiga je prepuna opisa bitaka a posebno današnji tekst - u njemu se govori 13 bitaka, i osvajanja gradova; mnogo borbe i krvoprolića. I za nas miroljubive hrišćane to je čudno. Mi nevolimo ratove a ovde u SP, u Božijoj ljubavnoj poruci kako je nazivamo čitamo o ratovima i čak šta više vidimo da Bog poziva Izraelce da ratuju za njega i da mu tako služe.
I sa pravom mnogi postavljaju pitanja kakve to veze ima sa nama danas? Zašto u opšte proučavati takve tekstove? Nebrojeno puta sam za ova tri meseca čuo ovakav komentar. Tri su osnovna razloga:
1. Ovo je verovatno jedan od najtamniji period ljudske istorije. Njihova religija je bila nešto najstrašnije što su ljudi mogli da smisle – žrtvovanja ljudi, sakralna prostitucija, sodomija… U tom dobu se nalaze začetci onoga što mi danas nazivamo satanizmom. Obredi satanizma su u osnovi religija Hanana. Već samo to, da i danas žive njihova verovanja i obredi, nam pokazuje užasni uticaj koji su ovi narodi imali na ljude oko njih. Njihova zlodela su se širila kao zaraza svetom. Postoji naša poslovica – sa kim si, onakav si. I Bog želi da zaustavi njihov uticaj a u isto vreme Bog želi da sačuva Izrael od kontaminacije sa tim gresima. 
2. Ovakvi tekstovi imaju i te kakav značaj za nas. Mi vidimo kako je bilo pre Hristovog dolaska i to nas ispunjava zahvalanošću jer je vreme rata i mača za nas prošlo. Mi nosimo poruku ljubavi umesto poruke kazne koju su nosili Izraelci. I na kraju mi izvlačimo duhovne principe za nas danas. Principe koji su večni i koji važe doveka. Možda je drugačiji kontekst u kome mi živimo ali principi o kojima čitamo kada se očiste od ondašnje situacije, ili ondašnje kulture, i te kako važe.
3. Takođe iz ovih događaja mi učimo puno toga o Bogu i njegovom pravom karakteru. Često je prepreka za ljude da prihvate Hrista prikazanog kao slabića, Isus okružen zečevima i jaganjcima. On nije takav, on jeste Bog ljubavi i blagosti, ali i siloviti, strašni Bog. Sveto pismo ga predstavlja kao jagnje za nas, Njegovu decu ali za one koji ga ne poznaju i ne prihvate On jeste strašni sudija. To vidimo u ovim tekstovima. 
Propoved danas se zove: S kim ideš kroz život? ili kakav je tvoj Bog

A:BOŽIJA INTERVENCIJA
Adonisedek, kralj Jerusalimski, sazna da je Isus zauzeo Gaj i raskopao ga, i da je učinio s Gajem i s njegovim kraljem kao što beše učinio s Jerihonom i s njegovim kraljem, i da su Gavaonjani učinili mir s Izrailjem, i da behu usred njih. 2 On se tada mnogo uplaši; jer Gavaon beše veliki grad kao kakav kraljevski grad, veći od Gaja i svi ljudi njegovi bejahu hrabri. 3 Adonisek, kralj Jerusalimski, poruči Oamu, kralju Hevronskom, Piramu kralju Jarmutskom, Jafiji, kralju Lahiskom i Daviru, kralju Jegnoskom: 4 Hodite k meni i pomozite mi da udarimo na Gavaon, jer je taj grad učinio mir s Isusom i sa sinovima Izrailjevim. 5 …. 6 Gavaonjani poručiše Jošui u logor u  Galgalu: Ne napuštaj sluge svoje; požuri k nama,  izbavi nas i pomozi nam; jer se svi kraljevi Amorejski koji žive u gorama udružiše protiv nas. 7 Jošua krenu iz Galgala, on i svi ratnici s njim, i svi hrabri ljudi. 8 Gospod reče Jošui: Ne boj ih se, jer ti ih u ruke predajem; ni jedan se neće pred tobom održati. 9 Jošua brzo stiže do njih, pošto je celu noć išao iz Galgala. 10 Gospod ih razbi pred Izrailjem; i Izrailj im zadade veliki poraz kod Gavaona, potera ih putem koji se penje prema Vetoronu, i tera ih do Azike i do Makide. 11 Kako oni bežahu  ispred Izrailja i bejahu na nizbrdici od Vetorona, baci Gospod na njih veliko kamenje s neba sve do Azike, i oni izgiboše; više ih izgibe od kamenja gradnoga, nego što ih pobiše sinovi Izrailjevi mačem.
12 Tada Jošua govori Gospodu,  u onaj dan kad Gospod predade Amorejce sinovima Izrailjevim, i reče pred sinovima Izrailjevim:
Stani, sunce, pred Gavaonom,
I ti, meseče, nad Elonskom dolinom!
13 I stade sunce, i ustavi mesec trku svoju,
Dokle se ne osveti narod
Neprijateljima svojim
Ne piše li to u knjizi Istinitoga?
I gle stade sunce usred neba,
i ne naže se ka zapadu
skoro ceo dan.
14 Takvoga dana ne bi ni pre ni posle, da Gospod posluša glas čovečiji; jer Gospod vojeva za Izrailja. 15 I Isus i sav Izrailj s njim vrati se u logor u Galgal.

Prošli put sam govorio o teme da su Božija dela odjeknula širom zemlje. Božije delo je bilo neobično i skretalo je pažnju na sebe. To je dovelo do toga da su se neprijatelji udružili protiv Izraela sa ciljem da ga zaustave. Ovde vidimo da se priča ponavlja. Spominje se kralj Jerusalimski koji je uplašen zbog osvajanja koje vrše Izraelci. Samo da spomenem nije uvek bio Izraelski.
No to nije jedini njegov problem. On je ogorčen i na Gavaonce. Na neki način oni su bili izdajice. Na prvom mestu zato što su se priklonili neprijatelju i tako mu olakšali osvajanje. Gavaon je bio velik grad, kako čitamo prepun hrabrih vojnika. To je znatno oslabilo Hananeje. On skuplja oko sebe još 4 kralja. U ono doba svaki veći grad u Palestini je imao svog kralja. Nisu bili veliki kao danas, vladali su na nekoliko desetina hiljada ljudi koliko bi živelo u tom i u okolnim gradovima. Sam savez je bio prilično moćan jer se radilo o velikim gradovima. Zapravo istorijski podatci nam govore da su ovi gradovi bili najveći gradovi onog doba u Palestini a to znači da je i vojska velika. Sve to pokazuje da se crno pisalo Gavaoncima. No oni zovu kako vidimo Izraelce da im pomognu. I to je interesantno. Jer ako se sećate Gavaonci su na prevaru izvukli savez sa Izraelom. I savez je glasio 9:15 stih – da će ih ostaviti u životu. Ne spominje se vojna pomoć a i neki komentatori se slažu da Izrael nije bio dužan da im pomogne. Mogli su samo da sede i da gledaju kako se Hananeji uništavaju između sebe. Da kažu pogodila ih je pravedna kazna, naše ruke su čiste, mi ih nismo kaznili, nego su oni između sebe ratovali. No oni to ne čine, veoma ozbiljno shvataju svoju reč, tako da su spremni da se žrtvuju za njih, a uz to vidimo da sve to i Bog blagosilja.
Stihovi 8-27. Vidimo da Jošua kreće noću i u toku noći prolazi razdaljinu od 50 km. To je prilična razdaljina za pešake i to pokazuje žurbu a i želju da se pomogne. No verujem da im krila daje i Božije obećanje da će on biti sa njima. Jer Jošua i narod Božiji su iskusili šta znači da je Bog sa njima. Videli su to u Jerihonu, u Aju. Videli su kako se Jordan razdvaja pred njima. Čuli su od roditelja o događajima u Egiptu. Znali su kakav je Bog i zato jure verujući da je pobeda pred njima. 10 stih – nam opisuje tu pobedu. Kako izgleda radilo se o iznenađenju. Još za noći počinje bitka kada se neprijatelj ne nada. Osim toga prednost mraka je u tome što neznate koliko vas ljudi napada jer ih ne vidite i mala vojska može naterati veliku u bekstvo. Jednostavno izazove se panika i neprijatelj je poražen. Baš kao i ovde. No kako nam pokazuje 11 stih nije samo napad izazivao paniku nego se desilo i nešto natprirodno. Bog se pridružuje i baca ogromno kamenje na neprijatelja. Baca kamenje – paralela grad. No ovde su u pitanju velike gromade koje su udarcima ubijali ljude.
I na samom početku da razjasnimo ovo nije u pitanju prirodna pojava nego natprirodno Božije čudo. Mnogi su pokušali na razne načine da to objasne – te lavina, i razni primeri ali objašnjenja nema. Samo to da je Bog bacio kamenje. Bog je delovao na način na koji nikada pre ni posle nije delovao.
B: UNIKATAN DAN
Zbog toga ali i zbog nastavka ovaj dan se naziva unikatan dan u komentarima. Poseban. Baš kao što Jošua i kaže – 14 stih – ne beše ni pre ni posle. Jedan od razloga jeste Božija sila očitovana kroz kamenje a drugi se nalazi zapisan u 12-13.  - kaže da je sunce stalo na mestu. I ovo je samo par rečenica tako da možemo da preletimo preko njih. No ovo je neverovatno. Piše da je sunce stalo, tj za nas ljude 21 veka to znači da se zemlja prestala okretati. Neverovatno. Ovo nije čas fizike pa neću da analiziram kakve su se sve posledice po zemlju, ljude mogle dogoditi. Zemlja je stala. To je toliko neobično da vekovima izaziva raspravljanja o čemu se tu radi.
Ima više mišljenja. Prvo je da se radi o lošem prevodu i da se zapravo radi o pomračenju sunca. I njihovo tumačenje ima nekog smisla jer na osnovu Jevrejskog, originalnog jezika može se protumačiti da je tako. Da to govore liberalci nebi ni spomenuo ali to govore mnogi iskreni evanđeoski hrišćani, i teolozi. Ljudi koji veruju da je Biblija reč Božija i da je nadahnuta i koji veruju da Bog svemoguć Bog koji čini čuda. I po Viklifu, radi se o pomračenju koje je unelo paniku među neprijatelje i pomoglo Izraelcima da poraze neprijatelja.
Drugi smatraju drugačije. Čak Smit navodi dve knjige od Emanulea Volkovskog. On govori o tome da je planeta Venera u nekom momentu istorije čoveka približila se zemlji. I da je njeno približavanje izazvalo zastoj zemlje. I on navodi legende Indijanaca, Kineza, ljudi sa Pacifičkih ostrva...
Treća grupa ne ulazi u detalje. Smatra da se bukvalno tako desilo, da je zemlja stala i da je Bog sprečio da se bilo šta negativno desi kao posledica toga. Meni lično nije problem da prihvatim da je Bog jednostavno zaustavio zemlju. On je stvorio zemlju, stvorio zakone fizike i hemije i on može da ih i promeni. Nije fizika moćnija on svoga Stvoritelja.  Samo ako malo razmislimo vidimo da je tako: vaskrsenje, i hranjenje 5000 ljudi, i proroštva, i obraćenja narkomana i alkoholičara. Sve to jeste ogromno Božije čudo. Čak šta više možemo doći do zaključka da kada iz hrišćanstva isključite čuda ne ostaje vam puno.  Naša vera se zasniva na čudnovatom Božijem delu i na Božijoj sili. 
Kako kaže Čak Smit - Bog je intervenisao i pomogao Jošui u bitci, učinio je da zemlja stane: nije rotirala i zato su se i sunce i mesec zaustavili u istoj poziciji. Ja sam oduševljen sa ovim. Ja volim silu Gospodnju. Pavle je moli Efesce „ kada bi ste samo znali veličinu Božije sile...“ Kada bi ste samo znali za silu koja nam je na raspolaganju, koja je na raspolaganju za vaše zdravlja, sigurno dovoljna za sve naše potrebe. Znate ja netrebam da se zemlja zaustavi u svojoj rotaciji, moje potrebe su mnogo manje kada se uporede sa tim. Ali ja poznajem Boga koji je dovoljno velik da zaustavi rotaciju zemlje, i njemu zato nije problem da reši moje minorne probleme. Ja se nebrinem da li je Bog dovoljno velik, da li je dovoljno jak, dovoljno moćan za moje potrebe – on je sigurno takav.
Drugim rečima ako verujemo u čuda mi ćemo ih i očekivati da se dese u našem životu baš kao Jošua. U suštini vraćam se na ono što sam puno puta govorio – koliko je velik naš Bog. Jer ako verujemo u velikog Boga očekivaćemo i posebna njegova dela. Ako verujemo u neku našu sliku, nećemo ništa ni očekivati.
Jošua je očekivao. Jer sve se ovo desilo na ljudsku molitvu – 14 stih. Oni su očekivali neko čudesno Božije delo a Bog je učinio preko svakog njihovog očekivanja. Interesantno je da je veća pobeda došla kroz ovo nego kroz mačeve. Neprijatelji su potpuno poraženi, kraljevi su pod nogama Izraela. I ovo je još jedan izazov za nas da shvatimo ozbiljno molitvu ali i veru
C:vera na delu - ispit
Kako postupaju Izrailjci posle ove pobede. U nastavku teksta mi vidimo da nastavljaju sa pobedom za pobedom. Da bi spisak pobeda bio upotpunjen pobedom nad strašnim Enakima – 11.21-22. Enakimi su bili ljudi ogromnog rasta, pravi divovi i Jevreji su ih se strašno plašili. Ranije, 40-tak godina pred ovaj tekst toliko su se uplašili i nisu ni osvojili zemlju zbog njih. No i oni su pobeđeni. 11 glava navodi spisak pobeda, Berta je rekla kao spisak za kupovinu: jedan kralj eglonski, jedan kralj lahiški...
I posle toga od 13-19 glave Jošua deli zemlju Jevrejima. Ovako to izgleda na mapi. Ali neću se zadržavati da objašnjavam mapu. Ono što želim da vam skrenem pažnju jeste pitanje – da li je sva ta zemlja bila i osvojena bukvalno? Nije. Pa zašto ju je onda Jošua podelio?
Suština je da Jošua postupa po veri. Opet se vraćamo na definiciju vere iz Jevrejima 11:1. Vera je tvrdo uverenje o stvarima koje ne vidimo. Koračati na osnovu onoga šta Bog kaže a ne na osnovu onoga šta vidiš. I Onda se čuda dešavaju. I dok sve ovo govorim moram vam nešto priznati a to je da imam jedan veliki problem. Postoji jedan princip koji se naglašava propovednicima a to je - propovedaj samo ono što živiš. Drugim rečima rečeno, ako nešto nije deo tvog iskustva nemoj to ni govoriti. Samo ono što živiš treba i da govoriš jer samo tako možeš biti autoritet. 
I sve ovo pričam samo iz jednog razloga a to je da podstaknem vas ali i sebe da više očekujemo neverovatna Božija dela. Ne radi samih čuda, nego radi Božije slave i da Bog potvrdi svoju reč među nama. Edvard Gibon, engleski racionalista, istoričar i naučnik, najpoznatiji kao pisac knjiga Istorija propadanja i Pad Rimskog carstva (The History of the Decline and Fall of the Roman Empire – 1776-1788), nabraja najmanje pet uzroka za zapaženi i brzi rast hrišćanstva. Jedan od tih znakova je “čudesne sile prve crkve”. On kaže: “Hrišćanska crkva se od vremena apostola i njihovih prvih učenika držala neprekidnog negovanja čudesnih sila, dara jezika, vizija i proroštva, sile isterivanje demona, isceljivanja bolesnih i podizanja mrtvih.” (Životna pitanja – Nik Gembel)
Želim da nas podstaknem na molitvu, vapljenje Bogu da učini delo među nama. Dela o kojima ni ne sanjamo kao što ni Izraelci nisu sanjali ono što su doživeli.
Šta od Boga očekujemo?  

субота, 03. децембар 2011.

Serija propovedi "Ka Hristu", Poslanica Kološanima 1 poglavlje

Serija propoved "Ka Hristu" je zasnovana na poslanici Apostola Pavla Kološanima. Propovedana je u Protestantskoj Hrišćanskoj zajednici, Novi Sad, u periodu - jesen 2010 - proleće 2011. Propovednik je Beređi Dušan Bera ali su i propovedali i drugi propovednici iz PHZ-a (Kuranji Daniel, Mirko Bakočević, Trninić Dejan).

Serija je nazvana "Ka Hristu" kao odgovor na situaciju u našoj crkvi (a i Ev. crkvi u Srbiji), a to je da se crkva udaljla od svojih evanđeoskih korena - koje su krst Hristov zamenila psihilogijom, mareketingom, teologiziranjem... Ne lošim stvarima, naprotiv nešto od toga jeste jako dobro, ali kod mnogih je zamenjena slika Hrista sa slikom nečeg drugog. 


Apostol Pavle je rekao „nisam među vama želeo da znam ništa drugo osim Hrista i to razapetog, Judejima sablazan...“, ne da nije znao, mogao, nego nije želeo da zna ništa više, je Hristos je sila na spasenje svakog koji veruje. Cilj vere je Isus Hristos i to razapet. Ka tom cilju ide poslanica Kološanima a i ova serija.


уторак, 29. новембар 2011.

Avet kritikovanja!


Suočiti se sa kritikom na zdrav način
Anđeli su, u Božićnoj noći, pevali: „Slava Bogu na visini, a na zemlji mir ljudima koji su po Njegovoj volji.“. Lujo Bakotić isti stih prevodi sledećim rečima: „...a na zemlji mir i dobra volja među ljudima“. Pitanje koje mi se nemeće jeste: Zašto baš takav blagoslov? Zašto je naglašen mir? I na koji mir anđeli misle? I da li je u pitanju samo mir sa Bogom?
Dok razmišljam o navedenim stihovima, u misli mi dolaze reči iz 133. Psalama: „Gle kako je lepo i krasno kad su braća zajedno, ... Tu je Gospod utvrdio blagoslov i život za navek!“. Bog je utvrdio svoj blagoslov u zajednici braće i sestara, u bliskim odnosima, u „dobroj volji među ljudima“.

Takođe mi dolazi u misli, da je Isus govoreći o molitvi, rekao: „Ako se dva od vas slože na zemlji da se za što mole, daće im Otac moj koji je na Nebesima“ (Matej 18:19.). Razgovarajući sa ljudima, često se susretnem sa pogrešnim stavom da ovaj stih govori o umnožavanju molitvene snage, kao da ja imam određeni potencijal, i druge osoba svoj potencijal, i udruženi smo mnogo jači. Hristos ne govori o tome. Razlog ispunjenja molitve i izlivanja blagoslova jeste sloga. Bog blagosilja slogu u molitvi i zato je zajednička molitva toliko snažna.
avet kritikovanja

I da se vratim u pesmu anđela. Naš Gospod se utelovio kako bi nam omogućio spasenje, postao je sluga da mi ne propadnemo, ali ne samo radi toga. U Filipljanima 2:4-11 u odi Hristovom delu i utelovljenju, stihovi nas pozivaju da zauzmemo isti stav u odnosima kao i Hristos: umesto da gledamo svoje interese, da gledamo i interese drugih oko nas, a posebno braće i sestara. Neko je rekao da obraćenje Bogu podrazumeva obraćenje i božijem, tj. obraćenje njegovoj deci. „Jer ko ne ljubi brata kojeg vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi.“ (I Jov. 4:20).
Ditrih Bonhofer, u knjizi „Zajednički život“ je napisao: „Zahvaljujemo Bogu za ono što nam je učinio. Zahvaljujemo Bogu što nam daje braću koja žive u njegovom pozivu, u njegovom oproštenju i u njegovom obećanju. Ne bunimo se zbog onog što nam Bog ne daje, već zahvaljujemo Bogu za ono što nam daje svaki dan. Zar nije dovoljno to što nam je dano: braća, koja u grehu i nevolji trebaju ići s nama i s nama živjeti u blagoslovu njegove milosti. Postoji li dan, pa bio on i u onim teškim i nevoljnim vremenima kroz koje prolazi hršćansko bratstvo, u kome je Božji dar manji od ovog neshvatljivo velikog? Ne moramo li zahvaljivati i za to što i brat i ja stojimo u istoj Božjoj praštajućoj ljubavi u Isusu Kristu, kada grijeh i nerazumijevanje opterećuju zajednički život?“. Božija porodica je jedan od najvrednijih poklona koje smo dobili uz spasenje i proslavimo zajednicu u toku Božića.
U isto vreme dok ovo pišem i razmišljam o zajednici, suočio sam se sa kritikom (kako osnovanom tako i neosnovanom) i to je za mene bilo bolno iskustvo. Ma koliko da smo svesni da je kritika neminovna, uvek nas iznenadi kada dođe u naš život. Kritiku često doživljavamo kao napad na našu ličnost i zbog nje smo spremni da pokvarimo odnose, da budemo nezadovoljni, suprotni od onoga što Bog želi za naš život, suprotno od poziva u I Jovanovoj 4:20 koji sam citirao.
Cilj pisanja ovog članka jeste da u Božićno vreme, proslavim odnose u koje nas je Bog pozvao, a najznačajniji način proslavljanja koji mi pada na pamet jeste naučiti kako ih popraviti i kako se suočiti sa kritikom kada ona dođe u naš život.
Saveti koje navodim su iz materijala po imenu „Ekvip“, koji sam, hvala Bogu, po Njegovoj promisli, tih dana sam morao da čitam, ni ne znajući da ću u njemu pronaći savete koji su mi pomogli i za koje se nadam da će pomoći i vama.
Kada se nađeš u situaciji kada si kritikovan/a seti se sledećih saveta.
·   Pravi razliku između konstruktivnog i destruktivnog kriticizma.
Kritika, ma koliko da je bolna, nije uvek napad na nas, kao ličnost. Često ljudi koji nam govore stvari koje nam se ne dopadaju, jesu dobronamerni i žele da nam pomognu. Takođe, ti ljudi su često glasnici Božiji, poslati da nas opomenu pre nego napravimo neku štetu u našem životu.
Sa druge strane kritičari mogu biti i zlonamerni, ljudi koji govore kako bi nas povredili. Pre nego što reagujemo ispitajmo šta stoji iza kritike. Ako je pozitivna, prihvatimo je i zahvalimo. Ako je u pitanju zlonamerna, ispitajmo da li u njoj ima istine, i ostatak bacimo u smeće.
·   Shvataj Boga ozbiljno, ali sebe ne doživljavaj preozbiljno.
Ponos je velika prepreka u odnosima, sprečava nas da vidimo istinu. Čini da  mislimo da smo nepogrešivi. Kritika je lek za ponos, ruši naše lažne tvrđave. Samo Bog je nepogrešiv. Zato naučimo da se smejemo našim greškama, nije svet propao ako smo pogrešili.
·   Gledaj iza kritike i vidi kritičara. Šta stoji iza njihovog kriticizma?
Često nas ljudi prozivaju iz sasvim drugih razloga od onih koji govore. Napadaju nas, a problem je njihov otac, majka, učiteljica... na koje ih mi podsećamo. Kada razumemo motive ljudi, lakše nam je da se nosimo sa njihovim rečima.
·   Shvati da su i dobri ljudi meta kritike.
Ne možeš izbeći kritike. Čak je i Isus bio kritikovan. Neslaganja među ljudima su prirodna, neminovna. Nastaju iz naše različitosti. Imamo različite navike, vaspitanje, obrazovanje, karaktere. Iz naše različitosti dolaze sukobi ali i najveće pobede, kada naučimo da radimo zajedno.
·   Drži se psihički i duhovno u formi. Ostani jak za takve napade.
Hrišćanin mora da bude uvek spreman. Ako nismo spremni, blizu Boga, srušiće nas svaki vetar kritike. Biti blizu Gospoda je osnova snage. Gradimo život na tome kako nas Bog vidi, a ne ljudi.
·   Nemoj samo da vidiš kritičara, već sve prisutne. Nemoj da te jedna osoba sruši dole.
Nekada smo u opasnost da od drveta ne vidimo šumu, jer nam jedno stablo zakloni ceo vidik. U kritici, vidimo samo kritičara, čak iako je zlonameran, ali ne vidimo sve one koji se sa time ne slažu. Istražimo šta drugi misle po tom pitanju.
·   Čekaj pravo vreme da demonstriraš ispravne stvari. Dopusti Bogu da donese svetlo.
Ne žuri da se braniš. Samo ćeš povrediti sebe i druge. Sačekaj da dođe prava, od Boga dana situacija, tada reaguj.
·   Koncentriši se na svoju misiju. Menjaj greške, ne misiju.
Ne dopusti da te kritika pokoleba u tvom pozivu. Priznaj grešku, promeni je, ali nastavi da služiš tamo gde te je Bog pozvao da budeš.
         Primenom ovih metoda suočićemo se sa kritikom mnogo spremniji, a kroz naše odnose ćemo proslaviti i Boga čije utelovljenje proslavljamo ovih dana. 


Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:
1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada. Ako čitate ovaj blog preko mobilnog uređaja, morate prvo da pređete na web verziju (obično se nalazi dugme za prelazak na kraju teksta). 
2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu... Na taj način dobijaćete obeveštenja o novim tekstovima ili video preko mejla. 
3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta.

субота, 26. новембар 2011.

Kako vežbati svoju pobožnost?



Apostol Pavle kroz svoje pismo Timoteju (I Timoteju 4:7b) upućuje svima nama izazov: „Vežbaj se u pobožnosti“. Na pitanje šta to znači, najčešći odgovor koji sam dobio jeste da je vežbanje pobožnosti praktikovanje „dnevne pobožnosti“ ili kako to nazivamo „tihog časa“ – vreme koje svaki dan odvajamo kako bi smo čitali Sveto pismo i molili se. Takav odgovor ima određenu vrednost, „tihi čas“ jeste značajan deo našeg evanđeoskog nasleđa i element izgradnje odnosa sa Bogom, međutim, vežbati pobožnost je mnogo više.

уторак, 22. новембар 2011.

Bugarski zatvori ili o sili koja menja živote!



Otvoreni zatvor "Loveč" kod Velikog Trnova
U toku prošle nedelje (16-19.11.2011) pružila mi se posebna prilika da kao nacionalni koordinator za Alfa kurs posetim zatvore u Bugarskoj. Posetili smo četiri zatvora različitih nivoa sigurnosti (od zatvora maksimalne bezbednosti do otvorenih zatvora (koji jedva da i liče na zatvor)) – Velika Trnova, Plovdiv, Centralni zatvor u Sofiji i zatvor u Samuranovu. Posete su bile organizovane od strane Alfa Bugarska i Ministarstva pravde Bugarske. Ja sam bio samo deo delegaciju u kojoj su bili i predstavnici Rumunije, Švajcarske i Alpha International iz Londona. Cilj posete je bio da se upoznamo sa time kako funkcioniše Alfa kurs u Bugarskim zatvorima.
Šta je Alfa kurs? Alfa kurs jeste biblijski zasnovan kurs koji obrađuje osnovne teme hrišćanske vere. Razvijen je u Londonu, u crkvi Holy Triniti Bromton. Na kursu se obrađuju teme: Zašto je Isus Hristos umro, ko je on, kako da se molimo, da čitamo Sveto pismo, da li Bog isceljuje danas i slične teme… na dinamičan i interesantan način. Alfa kurs se koristi u preko sto zemalja u svetu, i koriste ga sve hrišćanske crkve (i Pravoslavni i Rimokatolički i Protestantski vernici).
Ispred zatvora (deo delegacije)
Šta očekivati od posete zatvorima? Iskreno, nisam imao ideje, prijalo mi je malo avanture, a i radoznalost je bila tu. Pretpostavljam da mi je zato doživljaj i bio snažan. U prvom zatvoru, u Velikom Trnovu, dočekala nas je upravnica zatvora, socijalni radnici i pastor Evanđeoske crkve koja radi Alfa kurs u zatvoru. Svako od njih je imao nešto da kaže, i dok su oni govorili moje oduševljenje je raslo. Od pastora sam znao šta da očekujem i bio sam zahvalan zbog njegove vernosti i delovanja u zatvoru, ali prava stvar je bila priča upravnice i socijalnog radnika.
Pri ulasku u zatvor
Dok sam ih gledao kao da sam se vratio u doba komunizma. Stari kadar, ateisti, materijalisti. U početku su pustili hrišćane u zatvor zato što su morali da ih puste zbog zakona. Naučili su oni da hrišćani budu u zatvorima ali kao kažnjenici u vreme verskih progona od strane komunista, ali ne i da ih dožive kao saradnike. No morali su da otvore vrata i doživeli iznenađenje. Govorili su nam o promeni u životu zatvorenika pod uticajem evanđelja, o zatvorenicima koji se više ne vraćaju nazad, o promeni atmosfere u zatvorima, o smanjenju agresivnog ponašanja… o prepunim bogosluženjima na sastancima crkava u zatvorima. Ljudi koji ne veruju u silu evanđelja su svedočili o istoj.
Ekipa: Srbi, Švajcarac, Bugari, Rumuni
Interesantna je bila i anegdota koju nam je ispričao pastor. Zatvor u kome radi Alfu je zatvor u koji su smešteni sitni prestupnici i zatvorenici koji su na kraju odsluženja kazne. Tipično je da su svi „nepravedno optuženi“, barem oni tako kažu. Na sredini kursa desi se neverovatna promena: „stvarno sam i zaslužio da budem ovde“.
Sledeći zatvor je bio zatvor maksimalne sigurnosti u Plovdivu. Ulazimo u Pravoslavnu kapelu a sve grmi od slavljenja Boga, zatvorenici pevaju o Osloboditelju. Slušamo njihove životne priče, kako je Bog iskoristio Alfa kurs da ih dovede do slobode, do Isusa Hrista. Upravnik zatvora svedoči: „Pre par godina ja bih rekao da je nemoguće da ljudi koji se nalaze u ovom zatvoru pevaju o Bogu i veruju u Boga“ i opet priča o promeni u životima zatvorenika.
 I tako od zatvora do zatvora, ista priča o Božijoj slavi. Priča o Bogu koji i na mestu najvećeg očaja donosi večnu nadu, i na mestu bez slobode donosi slobodu u ljudske živote. Nekada kažemo „čudni su putevi Gospodnji“ ali mislim da je adekvatnije „čudni su putevi ljudi“ da moraju da dotaknu dno kako bi se okrenuli Bogu. Hvala Bogu da je milostiv, da nas i u takvim momentima prihvati i spasi i od zatvora učini mesto nade i spasenja. 
Ali ono što mi je bilo najznačajnije jeste potvrda hrišćanstva od strane onih koji ne slede Hristov put, upravnika, radnika, čuvara... Videli su promenjene živote! Davno je još rečeno da su hrišćanski životi najjača reklama (ili anti reklama) za Hrista. Još je Tertulijan svedočio da je „krv mučenika seme crkve“, jer su pagani gledajući veru mučenika i sami poverovali.
Sa druge strane postavljalo mi se i pitanje, pa kako ti „upravnici“ i sami ne prihvate poruku Spasenja? Šta ih sprečava, pa zar ne vide očite primere promene? Ljudi koji su bili "nepromenljivi", sada su slobodni. Pada mi samo jedna reč na um – „oholost“. Mislim da njihove misli idu sledećim putem - „Ovi zatvorenici su otpad, njima jedino „ovo“ može pomoći, a ja nisam loš, ja sam dobar, meni to ne treba.“, često sam susretao takve stavove. Moj odgovor je – ako nešto može promeniti narkomana, kriminalca koga ništa drugo nije moglo promeniti (ni psihoterapija, ni socijalni radnici, ni kazna…) a promenila ga je poruka Isusa Hrista, pa zar to ne ukazuje na veličinu Hristove istine? Zar je moguće da nešto što nije istina tako silno deluje, da promeni onoga koga niko drugi i ništa drugo nije moglo promeniti? Ako evanđelje deluje na kriminalce, pa zar neće pre doneti nadu, radost onima koji nisu toliko duboko pali?
Razgovarajući sa ljudima o promenjenim životima bivših narkomana često čujem komentar da je njima bilo potrebno da nešto veruju, da nije suština u Spasenju Hristovom, nego samo u verovanju u nešto. Koliko nerazumevanje! Pa ni psihijatri i terapeuti im nisu mogli pomoći, ni jedno drugo verovanje osim u Hrista vaskrslog. Nije istina da samo vera pomaže, pomaže vera u Isusa Hrista. To sam puno puta svojim očima video.
Klaiv Luis (poznatiji po delu Narnija, inače plodonosan hrišćanski pisac) je dobro rekao: “Ako je hrišćanska vera lažna, ona nema nikakvog značaja. Ali, ako je istinita, neuporedivo je važna. Jedino što ne može da se kaže, jeste da ona ima umereni značaj.” A ako vera u Hrista može promeniti život kriminalca onda se ne može reći da nema nikakav značaj. Sila koja može promeniti smer nečijeg života, od zla okrenuti na dobro, ne može biti beznačajna. Kada bi samo ljudi otvorili svoje oči!!!

понедељак, 21. новембар 2011.

Jošua sin Navinov 7 poglavlje - propoved: "Da li posle pobede uvek sledi poraz?""



Audio snimak propovedi: http://sr.cross.tv/74622


Beleške sa propovedi:

Tekst koji smo čuli pokreće interesantne misli. Ako se sećate tekstova koje smo do sada obrađivali Božiji narod je uglavnom doživljavao uspeh. Doživljavali su čudo za čudom a sada odjednom poraz. Ne nastavlja  se serija uspeha nego u momentu kada najmanje očekuju Jevreji su poraženi. Da li je u današnjem tekstu oslikano prokletstvo ljudskog roda, da u našim životima posle uspeha uvek mora doći poraz.
Mika Antić, razmišlja o tom problemu u sledećoj pesmi:

петак, 11. новембар 2011.

Gde grešim?


Gde grešim?
Lista od sedam razloga zašto pojedinci neuspešno završe rehabilitaciju (misli se na rehabilitaciju u Rehabilitacionim centrima za zavisnike). Lista je preuzeta iz Kursa oporavka koji koristim u Centru "Duga" 

  1. Nismo u potpunosti odradili neki od korak
Postoji iskušenje da se kroz korak prođe suviše brzo. Bog nije u žurbi, stoga usporite malo i pustite Njega da radi. Ovaj program je proces a ne trka! Korak 1 je osnovni korak i problem se najčešće nalazi upravo u tom koraku (priznanje da smo u problemu).
 „Pošto živimo u Duhu, ostanimo da koračamo u Njemu“ Galatima 5:25

  1. Nismo u potpunosti predali svoju volju i svoj život Bogu na staranje
Možda mi verujemo Bogu u velikim stvarima, ali još uvek smatramo da sami možemo da rešimo male. Bog traži sve i dok ne dobije sve to neće funkcionisati.
„Verujte Bogu iz sveg srca; ne pokušavajte da dokučite neke stvari sami. Slušajte Božiji glas u svemu što činite, i gde god da idete; On je taj koji će vas sačuvati na pravom putu.“ Izreke 3:5-6

  1. Nismo u potpunosti prihvatili Isusovo oproštenje u našem životu.
On je možda oprostio drugima ali mi mislimo da su naši gresi jako veliki. „Znam da Isus njih voli i oprašta im, ali meni? Nisam siguran.“ Dok god se nalazimo na mestu gde ne možemo oprostiti sami sebi mi ćemo biti „zaglavljeni“. Ovo je jedna vrsta duhovnog ponosa i samosažaljenja koje nam govori: „ Božija ljubav i milost  nisu dovoljno veliki da bi se borili sa moji grehom“. Sa vedrije strane gledano to je nešto drugo što možemo staviti u naš dnevni inventar i izviniti se za to!
„...ako priznamo svoje grehe – očistimo svoju dušu od njega- On nas neće izneveriti; on će biti veran sebi. On će nam oprostiti naše grehe i očistiti nas od svih zlodela.“ I Jovanova 1:9
  
  1. Nismo uspeli da oprostimo onima koji su nas povredili.
Opraštanje može biti teško i to je nešto što jednostavno ne možemo u svojoj snazi. Ovo je duhovni čin i moramo da tražimo od Duha Svetoga da nas osposobi da pustimo boli i povrede iz prošlosti. Sve dok mi nismo sposobni da oprostimo mi ćemo u sebi nositi neprijateljstvo. Mi nećemo znati u potpusnosti šta znači biti slobodan.
 „Stoga budite čvrsti u veri. Patnje neće trajati večno. Nije daleko momenat u kome će nas velikodušni Bog koji ima predivne planove za nas u Hristu- večnih li i slavnih planova!- sastavti zajedno i postavi na svoje noge zauvek.“ 1. Petrova 5:10-11
  
  1. Plašimo se promena
Obeležje našeg života još uvek može biti strah- strah od promašaja, strah od odbacivanja, strah od toga da ćemo opet biti povređeni, strah od nepoznatog.
„Ne paniči. Ja sam sa tobom. Nema razloga za strah jer ja sam tvoj Bog. Daću ti snagu. Pomoćiću ti. Stalno ću te držati, čvrsto u svojoj ruci.“ Isaija 41:10
„Stoga nas Bog stalno uverava ‘Nikada te neću izneveriti, otići od tebe i ostaviti te’ i zato ponosno možemo reći ‘Bog je tu, spreman da nam pomogne; ne bojim se bez obzira na sve. Ko ili šta može protiv mene?’“ Jevrejima 13:6

  1. Moramo biti voljni da preuzmemo odgovornost za prošla dela.
Moramo preuzeti odgovornost za prošle uništene odnose. Mi ne smemo racionalizovati li pravdati naše akcije. Možda su postojali dobri razlozi i druga osoba možda takođe nije bila u pravu, ali to sada nema veze.  Mi moramo preuzeti odgovornost za naš deo. Oni su odgovorni za njihov deo.
 „Istraži moj život, o Gospode, pronađi sve što je o meni; Preispitaj me i iskušaj me, da bi dobio jasnu sliku o meni; Pogledaj da li sam išta loše učinio- a onda me povedi na put ka večnom životu“
Psalam 139: 23


  1. Nismo organizovali efektivan tim podrške oko nas
Da li se redovno sastaješ sa svojim sponzorom? Kada misliš da oni mogu pomoći? Da li redovno održavaš kontakt sa drugima iz svoje male grupe? Da li imaš njihove brojeve telefona ili njihove i-mejl adrese? Da li si volontirao kao ispomoć na bilo koji način u grupi oporavka u svojoj bližoj okolini? Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja ne, to je možda mesto gde leži tvoj problem. Ako misliš da je to slučaj onda moraš uraditi sve što je u tvojoj moći da to ispraviš. Kao što, ponekad, na sastancima AA kažu, „Jedina stvar koju u svom oporavku radiš na svoju ruku je spavanje.“
"Postani mudar, hodajući sa mudrima; druži se sa budalama i gledaj kako se tvoj život raspada na parčiće“ Izreke 13:20
 „Potpuno je jasno da nas je Bog pozvao na život u slobodi. Samo se postarajte da vam ta sloboda ne bude izgovor da bi činili sve što vam je volja i uništite svoju slobodu. Radije svoju slobodu koristite da služite jedni druge u ljubavi; na taj način raste sloboda.“ Galatima 5:13
 „Stanite i posegnite ka onima koji su potlačeni. Podelite njihov teret, i na taj način upotpunite Hristov zakon. Ako mislite da ste suviše dobri za to, grdno se varate.“ Galatima 6:3

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...